Obrenovac, 05.10.2023

ŠTA TREBA RADITI,A ŠTA NE U POSLEDNJOJ NEDELJI VASKRSA


Izvor: Espreso/Stil.Kurir/Lokalne novine | Obrenovac, 10.04.2023.
Ovo su svi obi─Źaji koje treba ISPO┼áTOVATI!

Foto:Nemanja Pan─Źi─ç/ Ilustracija


Strasnim ponedeljkom po─Źinje poslednja nedelja do Uskrsa, i te dane do velikog hriš─Źanskog praznika bi trebalo provesti u strogom postu, molitivi i pokajanju. A evo kakvi vas sve pravoslavi obi─Źaji o─Źekuju, koji donose blagostanje i mir u dom.

Strasni ili veliki ponedeljak

Ovim danom po─Źinje sedma nedelja posta, koja se naziva velika ili strasna nedelja. Po crkvenom predanju, naziv velika, ova sedmica je dobila zbog toga što je u ovoj nedelji Isus Hristos u─Źinio velika dela. Isus je uništio smrt, pobedio greh i skinuo prokletstvo sa ljudskog roda, ─Źime mu je otvorio put ka raju.

Naziv “strasna”, ova nedelja je dobila jer su u ovim danima poja─Źane molitve, bdenja, kao i post. Interesantno je da ovaj naziv poti─Źe još iz toga što se, prema narodnom predanju, u isto─Źnoj Srbiji i Leskova─Źkoj kotlini u ovoj nedelji, supru┼żnici suzdr┼żavaju od bra─Źnih obaveza. Na Kosovu postoji naziv i strašna nedelja, jer se farbaju uskršnja jaja od kojih se prvo zove strašnik. Ono je zna─Źajno, jer po narodnom verovanju, mo┼że da odagna strah i razbije gradonosne oblake.

Ova nedelja je radna. U njoj se vrše velike pripreme za najve─çi praznik, Vaskrs, kada se ništa ne radi.

Ova nedelja ima i naziv “zavalita”, kako je nazivaju u jugoisto─Źnoj Srbiji. Na ovaj dan se strogo postilo, što je zna─Źilo da se jednom u toku dana okusi nešto sasvim malo poput vode ili kafe. Ove nedelje je i stoka bila izlo┼żena postu. Karakteristi─Źno za ove dane je i to što se više ne ─Źuje pesma kao u cvetnoj nedelji niti se igraju kola. Razlog je Isusovo stradanje, koje ─çe se desiti na Veliki petak. U ovim danima, se iz istog razloga, ljudi posebno posve─çuju dobrim delima.

Velika sreda

Ovo je poslednji, puni, radni dan u nedelji. Bilo je zabranjeno da ┼żene šiju, baš kao i u cvetnoj nedelji. Tako─Ĺe su ljudi nastojali da na ovaj dan stoku dobro obezbede hranom, kako bi se u predstoje─çim danima posvetili prazni─Źnim obi─Źajima. U Negotinskoj krajini ─Źupao se burijan (biljka) za koji se verovalo da ima magijsku mo─ç i da štiti od veštica. Ova biljka je pored magijske, našla primenu i u narodoj medicini. Ponegde se i na veliku sredu farbaju uskršnja jaja. U ku─çama koje su u ┼żalosti, jaja se boje u crno i nazivaju se kalu─Ĺeri.

Veliki ─Źetvrtak

Ovaj dan je u potpunosti posve─çen ratarstvu. Svi radovi su zabranjeni osim sejanja bostana. Verovalo se da ─çe lubenice, ako se poseju na ovaj dan, biti napredne. Tako─Ĺe su ra─Ĺene obredne radnje oko stoke, kako bi bila zdrava, jaka, kako bi se mno┼żila i davala mleko. Na ovaj dan, ┼żene su odlazile na reku gde su palile sve─çe, koje su pri─Źvrš─çivale na malim daskama, i puštale ih niz vodu. Ovaj ritual posve─çen je dušama mrtvih.

Veliki petak

Na ovaj dan, prema jevan─Ĺelju, desilo se veliko stradanje Isusa Hrista. Ovo stradanje se naziva još i iskupnina, jer je Isus time iskupio ljudske grehe. Veliki petak se još naziva i “petak stradanja”, a podrazumeva najstro┼żiji post.

Farbamo vaskršnja jaja, ali postoji i niz obi─Źajnih radnji. Jedan od obi─Źaja, u Leskova─Źkoj kotlini, je da se sto─Źnoj hrani doda crveno jaje, kako bi stoka napredovala. U nekim krajevima love se ze─Źevi za ─Źiju se krv smatra da ima delotvornu mo─ç kod nerotkinja. U banatskim selima bio je obi─Źaj da se u crkvama ─Źuva Hristov grob. Uglavnom su to radili muškarci koji su završili vojsku, a smenjivali su se sve do Vaskrsa.

Velika subota

I na ovaj dan se ponegde farbaju jaja. Ina─Źe, velika subota se u okolini Leskovca naziva još i duga─Źka subota, jer opominje na na duge Isusove muke na raspe─çu. U Bosanskoj krajini i Hercegovini, ovaj dan, na koji se jaja farbaju u crveno, se naziva još i crvena subota. Razolg le┼żi u verovanju, da su jaja, u trenutku Isusovog vaskrsnu─ça, postala crvena. Zato se ova boja najviše i koristi pri oslikavanju. Na veliku subotu se mesi uskršnjak, obredni kola─Ź, koji se kiti bosiljkom i utisnutim slovom. Ovaj kola─Ź je ukrašavan i jajima od kojih se jedno belo stavlja u sredinu, a njima se, na Vaskrs, deca me─Ĺusobno daruju.

Vaskrs, Uskrs, Raspe─çe, Isus Hrist, Veliki Petak

Vaskrs se smatra najve─çim od svih praznika. Prema jevan─Ĺelju, Isus je izdahnuo na Veliki petak, razapet na krstu. Sa krsta u grobnicu preneli su ga njegovi tajni u─Źenici Josif i Nikodim, koji su izmolili dozvolu od Pilata. Na Vaskrsu po─Źiva i sva osnova hriš─çanske vere i nada svih ┼żivih u vaskrsnu─çe. Na─Źin utvr─Ĺivanja uskršnjeg datuma ustanovljen je u Nikeji 325. godine, piše Stvar ukusa.

 

Car Konstantin je sazvao prvi vaseljenski sabor na koje je osudio sve one hriš─çane koji slave Vaskrs u vreme praznovanja jevrejskog praznika Pashe. Razlog je bio taj što po jevrejskom ra─Źunjanu Pashe, mogu da budu i dva Uskrsa u godini. Tako je doneto pravilo da se Vaskrs slavi u prvu nedelju (dan), posle prvog punog meseca koji usledi nakon prole─çne ravnodnevice. Pravoslavna crkva je ostala verna ovakvom ra─Źunanju praznika, dok je katoli─Źanstvo odlu─Źilo da odstupi od ovog pravila u XVI veku.

Vaskrs je trodnevna svetkovina, koja pored nedelje obuhvata ponedeljak i utorak. Na sam dan ovog “praznika nad praznicima”, obi─Źaj je da svoje prijatelje i porodicu pozdravite sa “Hristos vaskrse”, na šta vam oni odgovaraju “Vaistinu vaskrse”!





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE