Obrenovac, 29.06.2022

TEK ─ćE BITI EKONOMSKOG HAOSA


Izvor: Espreso/Index.hr/Lokalne novine | Obrenovac, 28.03.2022.
Sti┼że nova era skupljih kredita

Foto:Printscreen/RTS


Duboko u senci rata, haos na finansijskim tr┼żištima traje nedeljama; u prvom planu su, naravno, cene sirovina na ─Źiji rast niko ne mo┼że ostati ravnodušan.

Ali pozitivan trend na tr┼żištima roba nije posebno iznena─Ĺujuc╠üi – ruska invazija na Ukrajinu je zagrejala stvari, kao što se i moglo o─Źekivati, pošto se prošle godine razgovaralo o intenzivnom rastu cena sirove nafte, prirodnog gasa i hrane. Ali dramati─Źan rast cena sirovina potisnuo je u drugi plan još jedan neprijatan trend koji se nazire iza brda. Re─Ź je o - kamatama.

Rastuc╠üe dugoro─Źne kamatne stope u SAD...

Dugoro─Źni trend pada kamatnih stopa (globalno!) obuhvata decenije. Njeni po─Źeci datiraju iz osamdesetih godina prošlog veka, kada su razvijene zemlje sa velikim poteškoc╠üama uspele da kontrolišu inflaciju izazvanu naftnim šokovima (zbog embarga, a potom i iranske revolucije). Jednom kada su stvari krenule nizbrdo (bukvalno, ne figurativno), trend se povukao du┼że nego što su o─Źekivali i najoptimisti─Źniji.

I mnogo dublje nego što je iko mogao da zamisli. Svaki put kada se ─Źinilo da bi trend mogao biti prekinut, iz ovog ili onog razloga, usledila je intervencija ameri─Źkih Federalnih rezervi, koja bi dodatno poja─Źala vec╠ü uspostavljeni trend i gurnula kamate još ni┼że.

Poslednji takav zaplet dogodio se krajem 2018. godine, a rezultirao je povla─Źenjem monetarnih vlasti, nakon ─Źega je kamatna stopa na desetogodišnje dr┼żavne obveznice SAD (10 g) pala na rekordno niskih 0,5%. Ali sada jednostavno nema prostora za manevar. Likvidnost, me─Ĺutim, postaje sve izra┼żeniji problem na finansijskim tr┼żištima, o ─Źemu svedo─Źi nedavna bizarna epizoda koja je izazvala dramati─Źan rast cene nikla.

Ali Fed je zapravo nemoc╠üan u ovoj situaciji jer inflacija koja je odavno prevazišla „prolazni fenomen” jednostavno više nije ignorisana, kao što sugeriše uporedni pogled na dugoro─Źne kamatne stope i stope inflacije tokom protekle decenije.

Dugoro─Źne kamatne stope uveliko zaostaju za inflacijom, a Fed opasno zaostaje za aktuelnim dešavanjima, što je dovelo do odluke u martu o podizanju kamatnih stopa, dok monetarni zvani─Źnici najavljuju dugu i iscrpljujuc╠üu kampanju za obuzdavanje inflacije. Drugim re─Źima, martovski potez ozna─Źava samo po─Źetak trenda.

... i Evropu

U me─Ĺuvremenu, još se ─Źekaju konkretni potezi Evropske centralne banke – inflacija na Starom kontinentu je nešto bla┼ża, a ekonomski oporavak sa ove strane Atlantika je manje dinami─Źan, pa centralna banka i dalje kupuje vreme. Stvari bi mo┼żda izgledale malo druga─Źije bez ruske invazije, ali tako dramati─Źan porast cena roba je uništio svaku nadu da bi inflatorni pritisci mogli biti zna─Źajno smanjeni ove godine.

Kada je re─Ź o o─Źekivanjima investitora, nema sumnje – u iš─Źekivanju radikalnog zaokreta i promene monetarne politike, dugoro─Źne kamate vec╠ü neko vreme rastu. I to od prve polovine prošle godine, kada je inflacija isko─Źila iz dugogodišnjih (skromnih) okvira.

U tom periodu stopa prinosa na desetogodišnje italijanske dr┼żavne obveznice bukvalno je u─Źetvorostru─Źena, dok se hrvatski ekvivalent utrostru─Źio. Ni fiskalno odgovornije zemlje poput Nema─Źke nisu mogle da izbegnu sli─Źnu sudbinu (iako se prinos od 0,5% na desetogodišnje obveznice i dalje mo┼że smatrati prili─Źno skromnim).

Ali prave razmere preokreta najlakše je videti u širem vremenskom kontekstu; konkretno, u proteklih deset godina, tokom kojih su prinosi na hrvatske obveznice izuzetno napredovali. Po─Źetak ovog perioda poklapa se sa evropskom du┼żni─Źkom krizom, koja je, u kombinaciji sa nepo┼żeljnim kreditnim rejtingom, obveznice odra┼żavale veoma izdašnu premiju rizika (prinosi vec╠üi od 7%).

Na kraju perioda (uz pozitivnu reviziju kreditnog rejtinga) prinosi su pali na nikad ni┼żih 0,5%, zbog ─Źega je rast za manje od pola godine zaista zastrašujuc╠üi.

Rast kratkoro─Źnih kamata (i kredita!) Intenzivan rast kamatnih stopa je zapravo odraz pozicioniranja investitora, podstaknut nedavnim potezima (i najavama) centralnih banaka koji direktno uti─Źu na trenutnu cenu kapitala. Potonji definišu kamatnu stopu na prekonoc╠üne kredite i iz ove osnove se izvode kamatne stope na du┼że periode, oblikovane aktuelnim kursom monetarne politike i o─Źekivanjima investitora. Rezultat je kriva prinosa koja se normalno povec╠üava, što zna─Źi da su kamatne stope na du┼ża dospec╠üa više (od onih na krac╠üa dospec╠üa).

Uz vec╠ü prikazane promene u segmentu dugoro─Źnih kamatnih stopa (prinosi na dr┼żavne obveznice), tektonska pomeranja usled rasta inflacije, a potom i zaokret u monetarnoj politici, relativno je lako prikazati kratkoro─Źnim kamatnim stopama. Za po─Źetak, mo┼żemo videti kako je najava agresivnijeg rasta kamatnih stopa Fed-a uticala na kamatnu stopu Libor USD (na dolarske kredite).

Vec╠ü po─Źetak godine (dok je Fed dr┼żao kamatne stope u rasponu od 0 do 0,25%) dao je nagoveštaj u kom pravcu c╠üe se stvari kretati, ali nepuna tri meseca kasnije svedoci smo naglog rasta kamatnih stopa; za period od godinu dana (12 m) cena kapitala vec╠ü prelazi nivo od 2% i jasno odra┼żava agresivne stavove Federalnih rezervi SAD, koji potom indirektno uti─Źu na formiranje cene kapitala u dugim periodima.

Drugim re─Źima, kriva prinosa je poprimila mnogo strmiji oblik. Kratkoro─Źne kamate su va┼żne u ovoj pri─Źi jer ─Źine osnovu na kojoj se formiraju kamate na kredite; trošak vec╠üine kredita (fizi─Źkim i pravnim licima) se naj─Źešc╠üe definiše kao prost zbir kratkoro─Źne kamatne stope (do 12 meseci) i fiksne mar┼że (koju naplac╠üuje poslovna banka).

Naravno, krediti u dolarima (ili sa valutnom klauzulom u ameri─Źkoj valuti) su u ovim krajevima prili─Źno retki, mnogo ─Źešc╠üe su u igri krediti u evrima ili sa valutnom klauzulom u evropskoj valuti. U ovom slu─Źaju se umesto libora primenjuje nacionalna referentna stopa (NRS) ili euribor jer Evropska centralna banka još nije promenila kamatne stope, ova druga je i dalje (preko krive prinosa) i dalje negativna. Ali je manje negativan nego ranije (što zna─Źi, po Grunfovoj logici, da je porastao).

Štaviše, tromese─Źni euribor, koji nekim domac╠üim bankama slu┼żi kao osnova za obra─Źun kamatnih stopa na stambene kredite, od po─Źetka godine je porastao za oko 10 procentnih poena (sa -0,58% na -0,48%), što zna─Źi da je promena trenda. Dugoro─Źno gledano, rast se ─Źini potpuno zanemarljivim i gotovo nemoguc╠üe uo─Źiti.

Ali inflacija (izazvana dramati─Źnim rastom cena roba) sada sigurno nec╠üe prestati. Potroša─Źi koji su kreditirani kod NRS su u nešto boljoj poziciji jer izvori sredstava za banke (depoziti) bele┼że sporiji rast kamatnih stopa i donekle zaostaju za aktuelnim dešavanjima.

Ali brzi skok dugoro─Źnih kamatnih stopa s po─Źetka pri─Źe jasno pokazuje kako c╠üe se stvari dalje razvijati, prelivajuc╠üi se u porast kratkoro─Źnih kamatnih stopa. Drugim re─Źima, ovo je samo po─Źetak i po svemu sudec╠üi upravo smo svedoci po─Źetka nove ere viših kamata i skupljih kredita.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE