Krediti u dinarima opet idu gore i tako će biti sve dok inflacija ne bude niža od vrednosti referentne kamatne stope. Tek kada inflacija bude na nivou jedan do dva procenta, moći ćemo da govorimo o isplativosti zaduživanja u Srbiji, odnosno o smanjenju kreditnih rata, prokomentarisao je za "Kurir", profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić odluku Izvršnog odbora NBS da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 6 odsto.

- Svima koji imaju kredite sa promenljivom kamatnom stopom u dinarima, nažalost, rate zajma biće veće i treba naglasiti da ovo povećanje neće biti poslednje - kaće prof. Savić.

On podseća da je referentna kamatna stopa dugo godina iznosila svega jedan odsto, a Euribor je bio negativan, pa su i krediti u našim bankama bili isplativi.

RASTE POSLEDNJIH 10 GODINA

Referentna kamatna stopa NBS raste od aprila prošle godine. Tada je povećana na 1,5 odsto. Narednih meseci je korigovana najÄ�ešÄ‡e za 0,5, odnosno 0,25 odsto i dostigla je trenutni nivo od šest procenata. Poslednjih godina najviša je bila u februaru 2013. godine - 11,75 odsto.

Inflacija je, prema proceni struÄ�njaka, u Srbiji priliÄ�no visoka i objektivno i relativno - u poreÄ‘enju sa drugim zemljama. Pre svega sa onima iz Evropske unije, a referentna kamatna stopa je kljuÄ�an metod kojim, uz devizni kurs, NBS može da utiÄ�e na inflaciju. Ona obezvreÄ‘uje plate i primanja zaposlenih, povećava troškove poslovanja privrede i smanjuje konkurentnost naših kompanija.

Vladan Vasić, finansijski konsultant, kaže za "Kurir" da ovo povećanje nije ni približno onim koja su postojala pre petnaesetak godina kada su išla do 12 ili Ä�ak 14 odsto.

- Ovo sada nije ništa drastiÄ�no i bilo je više nego oÄ�ekivano - kaže Vasić. - Mislim da je 13. za godinu dana. Moguće je da će se to preliti i na kamatnu stopu banaka, pa će inflacija na kraju godine dostići planirani nivo izmeÄ‘u osam i 11 odsto.

Vasić naglašava da dok se inflacija ne obuzda, NBS će morati da interveniše.

To potvrÄ‘uju i u ovoj finansijskoj instituciji i naglašavaju da je pri donošenju ovakve odluke Izvršni odbor procenio da je potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova kako ne bi došlo do rasta inflacionih oÄ�ekivanja i kako bi se osiguralo da se inflacija naÄ‘e na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja u horizontu projekcije.

- Istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, Narodna banka Srbije znatno doprinosi ograni�avanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i ukupnoj makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti - kažu u NBS.

Ukupna inflacija u Srbiji je, po zvaniÄ�nim podacima, u februaru iznosila 16,1 odsto meÄ‘ugodišnje, što je u skladu sa iznetim projekcijama NBS za prvo tromeseÄ�je. Kao i do sada oko dve trećine doprinosa ukupnoj inflaciji odnosi se na rast cena hrane i energenata, na koji mere monetarne politike imaju ograniÄ�en efekat, jer je njihov rast u najvećoj meri posledica dešavanja u meÄ‘unarodnom okruženju.