Obrenovac, 07.05.2021

USKORO POČINJE VELIKI VASKRŠNJI POST


Izvor: Alo.rs/V.─É./Lokalne novine | Obrenovac, 14.03.2021.
Evo šta treba jesti, koliko se dugo posti i kako se mrsi

Foto:RINA


Pravi post ima dve strane: duhovnu i telesnu. Duhovna strana posta ogleda se u uzdr┼żavanju i od zlih misli, kao i od bilo kakvog greha.

Post u hriš─çanstvu je uspomena na podvig koji je u─Źinio Isus Hristos. Posle krštenja u reci Jordan, Isus pun Duha Svetoga povukao se u palestinsku pustinju, gde je proveo 40 dana, izbegavaju─çi bilo kakvu hranu. U Svetom jevan─Ĺelju je zapisano: "I ─Źetrdeset dana kuša ga ─Ĺavo: i ne jede ništa u te dane." (Luka, 4, - 2). Osim što je postio, Isus je i mnogo govorio o postu i rekao da ─çe njegovi u─Źenici, kao i svi oni koji ga slede u veri, postiti.

Šta je uopšte post

U dane koje crkveni propisi odre─Ĺuju svojim vernicima, obavezno je uzdr┼żavanje od mrsne hrane. Pravi post ima dve strane: duhovnu i telesnu. Duhovna strana posta ogleda se u uzdr┼żavanju i od zlih misli, kao i od bilo kakvog greha.

Vreme posta je vreme našeg oproštaja onima koji su nam neko zlo naneli. To je vreme ljubavi, milosr─Ĺa i uzdizanja u veri, do ─Źega se sti┼że svakodnevnim molitvama. Telesna strana podrazumeva promenu na─Źina ishrane i potpuno izbegavanje odre─Ĺene vrste hrane. U pravoslavlju, hrana ima i duhovnu stranu, jer se veruje da se jelom bogoslu┼żi, kao što se na bogoslu┼żenju jede, pri─Źeš─çuje.

Cilj posta

Uspostavljanje potpune telesne i duhovne ravnote┼że sa sobom i sopstvenim okru┼żenjem jeste i osnovni cilj i korist za one koji se posta pridr┼żavaju. To je, pre svega, li─Źna odluka, dokaz sopstvene vere i snage, a onaj kome svoje molitve i nade upu─çujemo.

Jelo u vreme posta

U vreme posta ne sme se jesti mrsna hrana.

Pod mrsnom hranom podrazumeva se sva hrana ┼żivotinjskog porekla: meso, mleko i mle─Źni proizvodi, jaja. Sva ostala hrana je dozvoljena.

Najstro┼żi post koji upra┼żnjavaju monasi ne dozvoljava ni upotrebu biljnog ulja, osim u odre─Ĺene dane, ve─ç se sva jela moraju spremati na vodi. Riba, morska i re─Źna, tako─Ĺe je, u odre─Ĺene dane, dozvoljena. Vreme posta ne zna─Źi i odricanje od slatkih i slanih pita. Mogu se jesti pite od kupusa, krompira, zelja, pirin─Źa, pe─Źurki, bundeva, jabuka, višanja, trešanja. Zato je pomenuto šta ne sme da se jede, jer toga je mnogo manje nego onoga što se mo┼że i sme.

Kada treba postiti

Pravoslavna crkva poznaje jednodnevne i višednevne postove. Posni dani su, po pravoslavnom kalendaru, svaka sreda i petak, izuzev onih koji padaju u trapave sedmice. Uzdr┼żavanje se propisuje i u slede─çe dane: na Krstovdan (18. januara), Usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja (11. septembra) i za Vozdvi┼żenje ─îasnog krsta (27. septembra).
Vaskršnji ili uskršnji post

U crkvenoj knjizi koja se zove triod (od gr─Źke re─Źi triodion) sadr┼żan je ─Źin bogoslu┼żenja za pokretne praznike u toku 18 nedelja - deset sedmica, 70 dana, do Vaskrsa i osam sedmica po Vaskrsu. Knjiga je dobila naziv po tome što se u njoj nalaze nepotpuni kanoni sastavljeni od tri pesme, koje su svakodnevno pevane na bogoslu┼żenju u vreme trioda. Triod se deli na posni i cvetni.

Koliko traje Vaskršnji post - po nedeljama

Vaskršnji post traje sedam nedelja ili 48 dana i najdu┼żi je post u pravoslavnom kalendaru. Narod ga naziva još i ─îasni zato što obuhvata vreme stradanja Isusovog i njegovog razapinjanja na ─îasni krst, a Vaskršnji jer se post završava praznikom vaskrsnu─ça.

Prva nedelja posta zove se ─îista. Tad po pravilu sva jela treba kuvati na vodi. Druga nedelja je Pa─Źista a u narodu se zove i Hroma, a dobila ga je po hromom konju za koga se veruje da ga u ove dane jaše sveti Todor. Tre─ça nedelja je Krstopoklona, jer se vernicima koji su stupili u podvig posta, iznosi ─îasni krst na jutrenju na poklonjenje i celivanje.

─îetvrta nedelja je Sredoposna, jer je to vreme sredine posta. Peta nedelja se naziva Gluva. U toku te nedelje se ne peva, ne igra i ne svira, a poslovi se ne zapo─Źinju. Šesta nedelja je Cvetna. Tako je nazvana po cve─çu i zelenim gran─Źicama koje su deca i gra─Ĺani bacali pred Hristosa kad je ulazio u Jerusalim. Sedma, poslednja sedmica pred praznik vaskrsenja je Strasna ili Velika nedelja. Najzna─Źajniji dan u toj nedelji je Veliki petak, jedini dan u godini kad u pravoslavnim hramovima nema jutrenja niti bogoslu┼żenja, ve─ç se samo popodne dr┼żi opelo razapetom Isusu Hristosu. Tom prilikom, jedini put u godini, iznosi se plaštanica u koju je starac Josif iz Arimateje umotao Hristovo telo posle skidanja sa krsta, dodaje on.

Prekid posta

Postiti se ne mora, post je podvig i da ne mogu ga svi, uprkos najboljoj ┼żelji, izvesti.

Usled razli─Źitih neda─ça, iznenadne bolesti ili odlaska na du┼żi put, boravak van ku─çe, mogu─çno je i dozvoljeno prekinuti post. Ako se postilo du┼że od tri dana, onda se ode na slu┼żbu u hram Bo┼żji i od sveštenika uzme pri─Źest i post prekine.

Kako se završava post

Poslednje sedmice višednevnog posta, ili bar poslednja tri dana, po pravilu, trebalo bi uzimati hranu i bez ulja. Kad se to uradi, odlazi se u hram na slu┼żbu: na jutrenje, na liturgiju, ili na ve─Źernje.

Prijavi se svešteniku i izjavi da se ┼żeli primiti sveta pri─Źest. Sveštenik ─çe osobu najpre ispovediti, a posle slu┼żbe ─çe svi koji su se ispovedili primiti pri─Źest, odnosto biti pri─Źeš─çeni. To ne zna─Źi da se posle pri─Źeš─ça mo┼że odmah mrsiti. U svakom slu─Źaju, mora se sa─Źekati kalendarski završetak posta. Zato se ve─çina vernika opredeljuje da poslednjeg dana uzme sveto pri─Źeš─çe, ali je tada i najve─ça gu┼żva, pa se mora dugo ─Źekati.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE