Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u subotu, šeste nedelje Ä�asnog posta, slave jedan od najlepših praznika - Lazarevu subotu, u narodu poznat kao Vrbica.

Vrbica je za pravoslavne hrišÄ‡ane praznik deÄ�je radosti, jer je, prema jevanÄ‘elju, Hristos polazeći u Jerusalim rekao: "Pustite decu k meni, jer takvih je carstvo nebesko."

Događaj Lazarevog vaskrsenja se, prema jevanđeljima, dogodio u Vitaniji i uvod je u novu veru u vaskrsenje. Prema jevanđelskom predanju, Hristos je stigao u Vitaniju �etiri dana posle smrti Lazareve, oživeo ga i digao ga iz groba, pa je taj praznik poznat i kao Vaskrsenje Lazara Četvorodnevnog.

Obi�aji

Na taj praznik se u pravoslavne hramove unose vrbove grane, koje tu ostaju do nedeljne liturgije, na Cveti, kad se obavlja ritual blagosiljanja vrbe. Vrbove grane koje se potom dele narodu simbolizuju palmine grane kojima su hrišÄ‡ani pozdravljali Spasitelja Isusa Hrista na ulasku u Jerusalim. Vrbica je prazniÄ�ni dan i ne bi trebalo da se rade teži poslovi. Na taj dan deca su išla sa uÄ�iteljem i sveštenikom da naberu vrbove granÄ�ice, koje su donošene u crkvu, gde su, sutradan, na Cveti, osveštavane i deljene prisutnima. Oni su ih nosili kući i kao svetinju držali za ikonom. Vrbica je dan deÄ�je radosti. Deca pevaju prigodne pesme, vesele se i nose zvonÄ�ić oko vrata.

Simbolika

U hrišÄ‡anstvu ovaj praznik ima znaÄ�enje pobede života nad smrću i na bogosluženjima se tog dana pominju voljna stradanja Hristova i vaskrsnuće Lazarevo kao jemstvo za vaskrsenje svih vernika. Vaskrsenje Lazarevo naljutilo je prvosveštenike i, kako kaže jevanÄ‘eljsko predanje, neposredan je povod za odluku judejske skupštine o pogubljenju Spasitelja.

U nedelju su Cveti: Evo šta treba da radite

Veliki pravoslavni praznik Cveti uvek pada u nedelju pre Vaskrsa, a dan posle Lazareve subote ili Vrbice. Na Cveti se obiÄ�no bere cveće, ali se ne unosi u kuću, već se drži u dvorištu u posudi sa vodom. Cvećem se rano ujutro, odnosno vodom u kojoj je stajalo, umivaju ukućani kako bi bili rumeni i zdravi. ObiÄ�aj je da se tog dana mladi meÄ‘usobno daruju cvećem.