Ovo je jedan od najznaÄ�ajnijih dana u toku Velike nedelje kada je ustanovljena Sveta tajna priÄ�ešÄ‡a, najsvetija tajna evharistije.

Na taj dan Isus Hrist nam je darovao lek besmrtnosti, da se uvek sećamo njegovih spasonosnih stradanja i našeg spasenja.

Crkva na ovaj dan razlikuje Ä�etiri dogaÄ‘aja, prvo omivanje nogu apostolima, drugo Svetu tajnu evharistije lomljenja hleba i davanja vina u vidu tela i krvi Gospodnje, sećamo se natprirodne Hristove molitve i na kraju izdaje.

Prilikom umivanja nogu apostolima Isus je hteo da pokaže na delu kako prvi među nama treba da bude poslednji i da služi svima, a prema predanju prvi kojem je oprao noge bio je Juda, �ime je pokazao svoju gordost, poslednji u redu je bio Petar koji se protivio da mu Hristos opere noge.

Zatim je na red došla Sveta tajna priÄ�ešÄ‡a, gde je Isus šapnuo samo Svetom apostolu Jovanu, ko prvi uzme hleb i vino, taj će me izdati a to je uÄ�inio Juda.

Gospod je to rekao samo Svetom apostolu Jovanu, jer je Sveti apostol Petar bio izuzetno vatren i da je �uo, sigurno bi sko�io i ubio Judu.

Prema zapisima iz JevanÄ‘elja, Hristos je na Tajnoj veÄ�eri blagoslovio hleb i, podelivši ga apostolima, rekao: „Ovo je telo moje koje se za vas lomi radi oproštaja grehova“.

Zatim je uzeo Ä�ašu vina i dodao: „Pijte iz ove Ä�aše svi, ovo je krv moja Novoga zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge, radi otpuštanja greha“.

Hristove reÄ�i ponavljaju se na Veliki Ä�etvrtak na liturgijama pre priÄ�ešÄ‡a vernika, po uzoru na prvo priÄ�ešÄ‡e Hristovo i njegovih apostola.

Na liturgijama se vernici priÄ�ešÄ‡uju hlebom ili naforom, telom Hristovim i vinom koje je simbol njegove krvi prolivene za spas ljudskog roda.

Praznovanje u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve poÄ�inje liturgijom Svetog Vasilija Velikog koja se služi deset puta godišnje, na sve velike pravoslavne praznike.

Narod veruje da i najvećim grešnicima, koji se priÄ�este na sutrašnji dan, gresi bivaju oprošteni.

Završetkom liturgije prestaje se za zvonjenjem, već se udara u drvenu dasku, sve do sahrane Hristove. Posle liturgije dozvoljeno je jesti na ulju i popiti nešto vina.

Veliki ili ÄŒasni ili Vaskršnji post traje šest nedelja, a oni koji se pridržavaju pravila posta, prve i poslednje nedelje ne jedu Ä�ak ni ribu, već drugu posnu hranu, pripremljenu na vodi, bez ulja.

Verovanja i obi�aji

Za Veliki Ä�etvrtak u narodu postoje razna verovanja i obiÄ�aji. U manastir Tronošu seljaci iz obližnjih sela donose na ovaj dan veliku sveću, tešku više desetina kilograma od Ä�istog voska, koja se pali tokom Ä�itave godine, dok se ne donese sledeća.

Ovaj dan se u nekim krajevima slavi kao slava oraÄ�a, oni odu do njive sa zaprežnom stokom, ali ne rade ništa. Veselja nema već samo okupljanje.

Kod nekih pravoslavnih naroda na ovaj dan se boje vaskršnja jaja, ili se bar poÄ�inje sa tim.

Pravoslavne crkve na Veliki �etvrtak obavljaju mirovarenje. Miro se kuva tri dana, od ponedeljka do srede, u kazanima u kojima se stavlja osvećena voda, �isto vino i maslinovo ulje, a potom razna ulja, smole, biljke i mirisi.

Kod nas se koristi tridesetak materija, njihov spisak ne mora da je uvek u potpunosti isti, dok Carigradska patrijaršija koristi uvek oko 60 materija. Tokom trodnevnog varenja neprestano se Ä�ita JevanÄ‘elje. Osvećenje se obavlja na Veliki Ä�etvrtak.

Sveto miro se šalje u eparhije u zemlji i van nje. Samo autokefalne crkve imaju pravo mirovarenja, to je ujedno i simbol njihove samostalnosti.