Našli ste se u crkvi ili manastiru i pored vas prolazi sveštenik ili monah. Šta uraditi? Da li poljubiti ruku, reći “dobar dan” ili skrenuti pogled kako bi se izbegla neprijatna situacija?

- Neće svaki vernik postupiti isto. Oni koji u crkvu odlaze da upale sveću i koji ne priznaju sveštenike i monahe verovatno će skrenuti pogled i izbeći susret. Možda će eventualno procediti jedno hladno “Dobar dan”.

Za njih su sveštenici zelenaši koji voze džipove i pljaÄ�kaju narod. Takvi vernici ni ne znaju šta znaÄ�i blagoslov, a kamo li kako se pravilno uzima - poÄ�inje priÄ�u otac Nikolaj.

Oni drugi koji crkvu ne vide samo kao graÄ‘evinu u kojoj se gledaju freske i pale sveće i koji prihvataju svešteno-monaštvo uzeće blagoslov. I tu upravo leži odgovor na pitanje -zašto se sveštenicima ljube ruke?

ÄŒin ljubljenja ruke sveštenom licu je završni deo uzimanja blagoslova, Blagoslov oznaÄ�ava konkretan Ä�in i radnju kojom se priziva blagodat Božija radi osvećenja lica i predmenta, kao i za otklanjanje svega što smeta spasenju vernih. Dejstvo blagodati se prostire kako na Ä�oveka, tako i na predmete i sile oko njega - objašnjava otac Nikolaj.

Sveštenici i monasi su ti koji prosleÄ‘uju blagoslov vernicima. Prilikom traženja blagoslova, svešteniku i monahu bez obzira na Ä�in nikada se ne persira već se najÄ�ešÄ‡e kaže: “OÄ�e blagoslovi”, “Vladiko Blagoslovi”, “Preosvećeni blagoslovi”… Dakle, nikad “blagoslovite”. Ovo pravilo isto važi i za bilo kakvu korespodenciju sa crkvom ili sveštenim licem.

U Ä�emu vernici najÄ�ešÄ‡e greše

Otac Nikolaj otkriva i još jednu Ä�estu grešku mnogih vernika – pogrešno je jednom rukom uhvatiti šaku sveštenika i prineti je usnama.

- Prilikom uzimanja blagoslova, šake se postavljaju kao i prilikom uzimanja nafore, unakresno, desna preko leve, a nakon što svešteno lice nacrta krsni znak u vazduhu i spusti ruku u vaše prekrštene šake, celiva mu se ruka. Celiv jeste poljubac koji u sebi ne sadrži elemente erosa. Ruka sveštenika u tom sluÄ�aju predstavlja nevidljivu ruku samog Hrista Spasitelja. Kako kaže sveti Jovan Zlatoust, “ne blagosilja Ä�ovek, već Bog njegovom rukom i jezikom”. To je jasno i iz sveštenikovih reÄ�i “Bog neka blagoslovi”, istiÄ�e sagovornik.

Prilikom davanja blagoslova, sveštenik prste desne ruke savija tako da oni Ä�ine slova IS HS, takozvani “Hristogram“, i to tako što kažiprst ostaje uspravan, Ä�inecÌ�i slovo I, srednji prst se savija u polukrug, Ä�inecÌ�i slovo S. Domali prst se ukršta sa palcem, Ä�inecÌ�i slovo H , i na kraju se i mali prst savija polukružno Ä�inecÌ�i još jedno slovo S.

Sa obe ruke ima pravo da blagosilja samo episkop, što se može videti na arhijerejskoj liturgiji. Vernik od sveštenika moli blagoslov, ali vernik ne daje svešteniku blagoslov koliko god da je vernik uticajan, poštovan i moćan Ä�ovek.

Kada se naÄ‘ete meÄ‘u sveštenicima ili monasima pa Ä�ak i episkopima (vladikama), blagoslov se uzima samo od jednog lica i to onog najstarijeg po Ä�inu. Kao izraz izuzetnog poštovanja, prilikom blagoslova se Ä�ini “mala metanija”, gest prilikom kog se osoba koja uzima blagoslov savija i dodiruje zemlju prstima.

Od tri stepena sveštenstva – Ä‘akonskog, svešteniÄ�kog i arhijerejskog, blagoslov se traži od svešteniÄ�kog i arhijerejskog, ali ne i od Ä‘akonskog. Od monahinja se ne uzima blagoslov jer monahinje nemaju svetu Tajnu sveštenstva. Jedino se celiva ruka igumaniji manastira, ali samo iz poštovanja jer ni jedna monahinja pa ni igumanija nema mogućnost da daje blagoslov.

- Da li će u samom Ä�inu blagoslova sveštenik samo ovlaš nacrtati krsni znak u vazduhu i na brzinu blagosloviti ili će sa sveštenim strahom prizvati ime Božije, to zavisi od naÄ�ina na koji se blagoslov traži, ali i od samog sveštenika ili monaha - zakljuÄ�uje otac Nikolaj razgovor.