Narodna banka Kraljevine Jugoslavije, Ä�iji je tadašnji guverner bio Ignjat J. Bajloni, poverila je našem velikom slikaru Paji Jovanoviću zadatak da naslika nacrt jedne istorijski znaÄ�ajne novÄ�anice.

U pitanju je jedna od najlepših novÄ�anica u istoriji numizmatike, u apoenu id 1000 dinara koja je poÄ�ela da se štampa 1931. godine u Zavodu za izradu papirnog novca u TopÄ�ideru.

Njen znaÄ�aj je u tome što se prvi put na papirnom novcu našao lik poznate žene – kraljice Marije KaraÄ‘orÄ‘ević. Do tada mogle su se videti samo personifikovane ženske figure.

TehniÄ�ke pripreme i recenzije za novÄ�anicu Paja Jovanović izvršio je u ateljeu u Parizu, a za ovo delo koristio je skice i studije koje je radio izmeÄ‘u 1925. i 1927. godine.

– Izdala ju je Narodna banka Kraljevine Jugoslavije 1931. godine. Na njenom licu dominira lik Marije KaraÄ‘orÄ‘ević, na vodeom žigu je lik kralja Aleksandra Prvog KaraÄ‘orÄ‘ević a levo je orao u uzletu. Natpis na toj strani je ćirilicom. Na reversu, odnosno pozadini novÄ�anice su predstavljene dve ženske figure od kojih jedna drži snop žita a druga grb i maÄ�. Na toj strani je natpis izveden latinicom – navela je za RTS Ljiljana Bakić, kustos na Odeljenju numizmatike u Muzeju u Vršcu, gde se trenutno nalazi stalna postavka dela Paje Jovanovića.

Srpski slikar bio je bogato nagraÄ‘en od Narodne banke za izradu ovog nacrta, s aÄ�ak 100.000 dinara, što je u ono vreme bio mnogo veći honorar od honorara koji su dobijali naši poznati umetnici koji su dizajnirali.

Kada je taÄ�no ovaj apoen prestao da se štampa, nije poznato ali je sigurno da u opticaju nije bio duže od jedne i po decenije, jer je sav predratni novac nakon rata prestao da se koristi.Koliko je ova novÄ�anica bila poželjna govori i podatak da su dva muškarca koja su je falsifikovala osuÄ‘ena na dugogodišnju robiju 1937. godine. I nisu jedini. ÄŒak 17 puuta je to pošlo za rukom drugim falsifikatorima, a samo dva puta je uspešno falsifikovana, kako tvrdi kustos muzeja u Vršcu.