Zanimljivo je da je jedan od najvažnijih zapadnih ranohrišÄ‡anskih pisaca, Tertulijan, imao isto mišljenje kada je stvarao krajem II i poÄ�etkom III veka. On kaže: “Ako nije pristojno sedeti pred onim, koga treba poštovati i koga poštujemo, to je sasvim neblagodarno sedeti pred licem Boga živoga, pred kojim stoji anÄ‘eo što se moli - sveštenik”.

Crkva na Istoku vremenom je ovom obiÄ�aju dodala i posebna znaÄ�enja, pa se tako danas kaže da se stajanjem simbolizuje Hristov vaskrs i naše oslobaÄ‘anje od greha i od pada u greh.

Važnost stajanja u pravoslavnoj crkvi toliko je velika da postoje dani kada nijedan drugi položaj nije dozvoljen i kada ne sme ni da se kleÄ�i. Pravilo je da se redovno nedeljom, kao i u dane od Uskrsa do Duhova, ne kleÄ�i već verni u te dane treba da se mole stojeći.

Naravno, Crkva dopušta da se sedi (ako se ima gde) u nekim prilikama, ali ovo uglavnom važi samo za stare ljude, bolesna i trudnice. MeÄ‘utim, crkveni ustav dopušta i propisuje da se za vreme izvesnih bogosluženja može sedeti. Kad se Ä�itaju katizme, sedalni, prolozi ili sinaksari Crkva dopušta svom narodu da sedi, da bi oni koji se umore u prethodnim delovima bogosluženja, mogli pažljivo slušati ono, što se Ä�ita ili poje i sedalnima, katizmima itd.

Sve ovo važi za pravoslavne hrišÄ‡ane. Sa druge strane, rimokatolici sede tokom mise odn. liturgije. Ta praksa je po svemu sudeći na Zapadu nastala u najranijim vremenima, u svakom sluÄ�aju tokom prvog milenijuma.

Misa poÄ�inje sedenjem zato što je to srednja taÄ�ka izmeÄ‘u druga dva položaja, stajanja i kleÄ�anja.

Uglavnom, sedi se tokom prva dva Ä�itanja mise, kao i nakon Ä�itanja jevanÄ‘elja, dok Ä‘akon sprema evharistiju za priÄ�est, kada nastupa vreme velikog išÄ�ekivanja svete tajne. Kada je sveštenik spreman, svi ustaju na noge.

Na noge se ustaje i tokom drugih važnih momenata mise, kao što je molitva “Gospodi, pomiluj”; ovim Ä�inovima višestrukog sedanja i ustajanja naglašava se poštovanje Isusa Hrista, a rezon na Zapadu je verovatno takav, da smatraju da se neprekidnim stajanjem smisao tog Ä�ina rasplinjuje. Pritom se sedenjem izbegava zamaranje i omogućava koncentracija prilikom Ä�itanja svetih spisa i propovedi.

Nakon Ä�itanja Simbola vere, rimokatolici opet ustaju… da bi klekli. Ponovo, simbolika je ovde ista kao i kod nas: u pitanju je potpuna predaja Bogu, poniznost, pokoravanje, priznavanje krivice, kajanje, molba za oproštaj grehova. Od tog trenutka, tokom većeg dela ostatka mise vernici će ostati na kolenima jer se oÄ�ekuje “dolazak” Isusa Hrista.

Ne zaboravite, i rimokatolici i pravoslavni veruju da je Hrist realno prisutan u hlebu i vinu kojima se vrši priÄ�est; doduše, Pravoslavna crkva smatra da se hleb i vino i fiziÄ�ki i duhovno transformišu u telo i krv Hristovu (naravno, kako se to odigrava i kako je to moguće, božanska je misterija), dok KatoliÄ�ka crkva smatra da se transformišu samo suštinski i duhovno a da fiziÄ�ki to i dalje ostaju hleb i vino.