Obrenovac, 04.07.2022

'┼ŻENU TREBA TU─ćI UMESTO OBROKA'


Izvor: Kurir.rs/Telegraf/Lokalne novine | Obrenovac, 17.05.2022.
Stra┼íni odgovori ┼żena sa sela u Srbiji: Preuzimaju krivicu na sebe, ─Źesto nisu svesne nasilja

Foto:Shutterstock


"Kada muškarac nema autoritet nad ┼żenom i decom, onda mora da ih psuje i bije", "Sramota je razvesti se", "┼Żene doprinose, ali glavnu re─Ź vodi muškarac", "┼Żenu treba tu─çi umesto obroka". Ovo su samo neki od odgovora koje su davale u─Źesnice u istra┼żivanju koje se odnosi na nasilje nad ┼żenama u ruralnim sredinama, a koje je sproveo ┼Żenski centar u U┼żicu.

Projekat pod nazivom "Ve─ça bezbednost seoskih ┼żena u jugozapadnoj Srbiji" je trajao godinu dana, a ─Źiji osnov predstavljaju serije anketa i intervjua sa ┼żenama iz seoskih udru┼żenja i ruralnih podru─Źja. Psihi─Źko, fizi─Źko, ekonomsko i seksualno nasilje, njihovi uzroci, poverenje u institucije, samo su neke od tema o kojima su ispitanice iznosile svoje stavove.

- Projekat predstavlja zaokru┼żenu celinu, gde smo prvo obavili istra┼żivanje putem onlajn upitnika i intervjua sa jednom odre─Ĺenom grupom ┼żena sa sela u jugozapadnoj Srbiji na temu opšteporodi─Źnog i partnerskog nasilja, koje je rodno zasnovano. Zahvaljuju─çi tome, došli smo do znanja koliko ┼żene uopšte prepoznaju nasilje, koje su to okolnosti i razlozi zbog kojih ne prijavljuju nasilje. Tu se najpre misli na predrasude i stereotipe u ruralnim sredinama kao posledica patrijarhalnog društva. Shodno tim saznanjima smo pripremili jedan trening gde su u─Źestvovale ┼żene iz 12 seoskih udru┼żenja, po tri ─Źlanice iz svakog. Cilj je bio da one steknu takva znanja da mogu da budu osobe od poverenja u svom okru┼żenju, kojima ─çe mo─çi ┼żene da se povere, obrate ili zatra┼że neku informaciju. Nakon toga smo devet meseci pratile, kroz mentorstvo, rad tih 39 ┼żena u njihovoj lokalnoj zajednici - navodi za Telegraf koordinatorka SOS telefona ┼Żenskog centra U┼żice Vesna Bogdanovi─ç.

"Kada muškarac nema autoritet nad ┼żenom i decom, onda mora da ih psuje i bije", "Sramota je razvesti se", "┼Żene doprinose, ali glavnu re─Ź vodi muškarac", "┼Żenu treba tu─çi umesto obroka". Ovo su samo neki od odgovora koje su davale u─Źesnice u istra┼żivanju koje se odnosi na nasilje nad ┼żenama u ruralnim sredinama, a koje je sproveo ┼Żenski centar u U┼żicu.

Projekat pod nazivom "Ve─ça bezbednost seoskih ┼żena u jugozapadnoj Srbiji" je trajao godinu dana, a ─Źiji osnov predstavljaju serije anketa i intervjua sa ┼żenama iz seoskih udru┼żenja i ruralnih podru─Źja. Psihi─Źko, fizi─Źko, ekonomsko i seksualno nasilje, njihovi uzroci, poverenje u institucije, samo su neke od tema o kojima su ispitanice iznosile svoje stavove.

- Projekat predstavlja zaokru┼żenu celinu, gde smo prvo obavili istra┼żivanje putem onlajn upitnika i intervjua sa jednom odre─Ĺenom grupom ┼żena sa sela u jugozapadnoj Srbiji na temu opšteporodi─Źnog i partnerskog nasilja, koje je rodno zasnovano. Zahvaljuju─çi tome, došli smo do znanja koliko ┼żene uopšte prepoznaju nasilje, koje su to okolnosti i razlozi zbog kojih ne prijavljuju nasilje. Tu se najpre misli na predrasude i stereotipe u ruralnim sredinama kao posledica patrijarhalnog društva. Shodno tim saznanjima smo pripremili jedan trening gde su u─Źestvovale ┼żene iz 12 seoskih udru┼żenja, po tri ─Źlanice iz svakog. Cilj je bio da one steknu takva znanja da mogu da budu osobe od poverenja u svom okru┼żenju, kojima ─çe mo─çi ┼żene da se povere, obrate ili zatra┼że neku informaciju. Nakon toga smo devet meseci pratile, kroz mentorstvo, rad tih 39 ┼żena u njihovoj lokalnoj zajednici - navodi za Telegraf koordinatorka SOS telefona ┼Żenskog centra U┼żice Vesna Bogdanovi─ç.

Podaci govore da je psihi─Źki oblik nasilja najzastupljeniji me─Ĺu ┼żenama koje ┼żive na selu, ali da je naj─Źeš─çe pra─çeno i drugim vidovima.

- ─îetiri su oblika nasilja koje se odvija nad ┼żenama u ruralnim sredinama - psihološko, fizi─Źko, ekonomsko i seksualno. Ona se naj─Źeš─çe javljaju udru┼żena, retko kad da se ispoljava samo jedno. Ono što je sigurno, jeste da je uvek prisutno psihi─Źko. ┼Żene se, pak, retko usu─Ĺuju o tome da progovore, naro─Źito kada ┼żive na selu. ┼Żenama u ruralnim sredinama je u mnogim vidovima te┼że da se izbore sa nasiljem, najpre što ta patrijarhalna sredina robuje predrasudama koje su izra┼żene. U jugozapadnoj Srbiji je zastupljen razu─Ĺen vid sela, što zna─Źi da su, zbog konfiguracije terena ku─çe udaljene jedne od drugih. Pošto su meštani udaljeni jedni od drugih, oni imaju te smanjene dnevne kontakte sa komšijama i rodbinom. Dakle, te ┼żene nemaju u svojoj blizini na dnevnom nivou osobe za komunikaciju. Ako se recimo u ku─çi dešava fizi─Źko nasilje, ┼żena pla─Źe, napravi se galama, zapomaganje, vrlo se lako mo┼że desiti da to niko ne ─Źuje - objašnjava Bogdanovi─ç.

Sude─çi po izjavama ┼żena u anketama i intervjuima, zaklju─Źuje se da neretko pornalaze opravdanje za nasilje koje trpe, kao i da odgovornost i krivicu preuzimaju na sebe.

- Stereotipi su toliko izra┼żeni da ┼żene preuzimaju krivicu zbog nasilja koje im se dešava, da one svojim ponašanjem izazivaju i iniciraju nasilje. Pritom, one su odgajane tradicionalno, da je muškarac glava ku─çe, da se podrazumeva da dolaze u mu┼żevljevo doma─çinstvo, njihovo je da ─çute, slušaju, rade i ra─Ĺaju. Tu se javljaju stid i krivica. Obi─Źaji pojedini su kod nas jako uvre┼żeni, na primer, ┼żensko dete kada se rodi u seoskim sredinama, to mu je ve─ç tu─Ĺa ku─ça. Ona je unapred namenjena da se uda i ode u tu─Ĺu ku─çu, da radi na tu─Ĺem imanuju. Obi─Źno se u korist bra─çe odri─Źu svog nasledstva. Smatraju da je to normalno i da to tako treba. Njihovo mesto je u ku─çi gde su se udale i onda sa tim ve─ç gube neku potencijalnu, materijalnu sigurnost, koju bi imale ako se desi nasilje.

Ekonomska zavisnost od partnera je unapred odre─Ĺena u najve─çem delu seoskih doma─çinstava, što uvek stvara mogu─çnost za razli─Źite vidove nasilja. Nekad i onim kojima se ┼żenama u gradu ne dešavaju.

- U startu su muškarci nosioci poljoprivrednog gazdinstva, na njih se sve vodi, na ┼żenama ostaje da rade. Dešavaju se i odre─Ĺeni oblici nasilja koji se ne ispoljavaju nad ┼żenama u gradskim sredinama. Imali smo slu─Źaj da ┼żena uopšte nema zdravstvenu zaštitu jer njen suprug, kao nosilac poljoprivrednog gazdinstva, ne upla─çuje doprinose. I sad, zamislite, ┼żena ostaje trudna bez zdravstvene knji┼żice i celu trudno─çu ne odlazi kod lekara, i mora da radi do samog poro─Ĺaja na imanju. ┼Żena je morala da bere maline od ujutru do uve─Źe. To je prisilni fizi─Źki rad koji, ne samo da je ugro┼żavao njeno stanje, nego je to i nepla─çeni rad, a u svemu tome i nasilje - ka┼że Bogdanovi─ç.

"─ćuti i trpi"

Jedna od najve─çih prepreka pri osna┼żivanju ┼żena iz ruralnih sredina jeste i ─Źinjenica da one nisu ─Źesto ni svesne da su ┼żrtve nasilja. Najmanje prepoznaju psihi─Źko nasilje, dok pod fizi─Źkom smatraju da je to samo prebijanje do ivice smrti. Neke od ispitanica u istra┼żivanju nisu bile ni svesne da postoji silovanje u braku i navele su "da zbog mira u ku─çi treba da trpe, i da je bolje da ┼żena pristane nego da on tra┼żi drugu".

- ┼Żene u selima dugo ne prepoznaju psihi─Źko nasilje. One tek shvate da su ┼żrtve kada krenu da se ponavljaju batine. Pritom, tu ne pri─Źamo o jednom šamaru, guranju ili ─Źupanju, ve─ç o pravom fizi─Źkom nasilju koje se ponavlja. Teško prepoznaju i da su ┼żrtve ekonomskog nasilja. Imali smo slu─Źaj ┼żene koje je na selu rodila troje dece i kojoj nikada nisu dali dinar jedan u ruke, da ode u seosku prodavnicu i kupi detetu bar neki slatkiš. Nikada joj nije dat ni neki minimalni novac kojim bi mogla da raspola┼że, da ne pri─Źamo o njenim potrebama. Zavisila je od toga kako ─çe taj partner da odlu─Źi, šta ─çe i koliko da joj kupi.

┼Żene u takvom polo┼żaju naj─Źeš─çe nemaju ni podršku primarne porodice,

- To je uvek u kontekstu: "I ja sam trpela", "─ćuti i trpi", "Deca treba da imaju i oca i majku", "Sama si ga birala", "Sramota je da se vratiš", "Za tebe ima mesta, ali za tvoju decu nema"... Nemaju one nikakvu materijalnu sigurnost. Gde da odu? Sa ─Źim da odu? One su mahom bez ikakvih prihoda, sve godine u braku su provele rade─çi na tom imanju, pa do toga da nisu imale nikada ni dinar u sopstvenim rukama. ─îak i ako pomisle da odu, po─Źinju da trpe pretnje: "Nemoj da ti padne na pamet da me napustiš", "Ubi─çu te", "Zapali─çu te", "Prereza─çu ti noge motornom testerom", "Ti si luda", "Strpa─çu te u ludnicu", "Tebi nijedna institucija ne─çe dati decu". I onda tu ide emotivno ucenjivanje preko dece: "Mo┼żeš da odeš odavde, ali decu ne─çeš voditi". Njima je veoma teško da iza─Ĺu iz tog zatvorenog kruga. Pritom, mnoge ┼żene sa sela su loše informisane, samim tim nemaju poverenje u institucije, ne znaju kome da se obrate i šta od koje institucije mogu da o─Źekuju. Dobro je kada do─Ĺu do informacija i onda nas pozovu.

Kada do─Ĺe do momenta "pucanja", kako objašnjava Bogdanovi─ç, to se dešava naj─Źeš─çe posle više godina trpljenja.

- Obi─Źno se dešava da ┼żrtva potra┼żi pomo─ç kada pro─Ĺe dosta vremena. ┼Żene u nasilju postaju anksiozne, imaju neurološke probleme, dobijaju epi napade, kardiovaskularne probleme, dijabetes i ostalo... I onda do─Ĺe neki trenutak kada nasilje eskalira i ┼żena završi kod lekara. Tada obi─Źno po─Źinju da razmišljaju na taj na─Źin da mogu jedino da budu ubijene ako ne preduzmu nešto. Imali smo slu─Źaj ┼żene koja se javila posle 40 godina, nakon što je do┼żivela da kuhinjski no┼ż u ku─çi da svom suprugu u ruke i ka┼że mu: "Evo ti, ubij me, samo mi prekrati muke". Nije mogla više da trpi, zamislivije joj je bilo da okon─Źa njen ┼żivot nego tako da nastavi.

Onda kada odlu─Źe da se izvuku iz tog za─Źaranog kruga, treba im stvoriti mogu─çnost da postanu ekonomski nezavisne, dok proces rehabilitacije i vra─çanja u normalne ┼żivotne tokove traje od okolnosti u kojima su treple nasilje.

- Kada se jave, nikada se to prvim razgovorom ne reši. Bitno je da ┼żena stekne poverenje, da zna da postoji neko ko ─çe joj pomo─çi i da postoji na─Źin. Napominejm da je kroz rad sa ┼żrtvama nasilja veoma va┼żno sve vreme voditi ra─Źuna o njihovoj sigurnosti i bezbednosti. Uzimaju─çi sve okolnosti i prave─çi procene, kreiramo uvek plan sigurnosti, da bude finansijski obezbe─Ĺena i ona i deca. Nama je najve─ça satisfakcija kada uspemo da ┼żena iza─Ĺe iz tog pakla nasilja i kasnije nastavi sa svojim ┼żivotom. U najve─çem broju slu─Źajeva ishod jeste takav. Razli─Źit je period oporavka, što zavisi od okolnosti i samih li─Źnosti ┼żena. Kada sam srela jednu korisnicu, koja nam je bila me─Ĺu prvima, posle ta─Źno dve, videla sam je kao potpuno novu ┼żenu. Rekla mi je: "Kao sam se ponovo rodila" - ka┼że Bogdanovi─ç i dodaje:

- Proces osna┼żivanja ┼żena iz ruralnih podru─Źja ─çe dugo trajati. Nasilje se u─Źi i u 85% slu─Źajeva je re─Ź o prihva─çenim modelima ponašanja. Deca koja odrastaju u porodici gde je otac nasilan prema majci ili gde uopšteno postoji nasilje u porodici, su indirektne ┼żrtve, pro┼żivljavaju traume i kasnije prihvataju i sami takvo ponašanje. De─Źaci naj─Źeš─çe preuzimaju model oca, i ma koliko da im je bilo strašno dok su gledali kako otac zlostavlja majku, oni nesvesno postaju i sami nasilnici jer ne poznaju drugi na─Źin opho─Ĺenja. Pak, ─Źesto i devoj─Źice nesvesno po uzoru na oca biraju partnere.

Ona podse─ça da su nasilnici veliki manipulatori, te da ih je nekada teško prepoznati van okvira porodice. Tako─Ĺe, dodaje da partner ne mora biti jedini nasilnik u porodicama koje ┼żive na selu. U toj ulozi se nekada nalaze i srodnici koji ─Źesto i staju na stranu nasilnika.

Poverenje u institucije

Prema podacima istra┼żivanja koje je sproveo ┼Żenski centar U┼żice, mo┼że se videti da kod ┼żena sa sela postoji razli─Źit stepen poverenja u institucije. Najve─çi broj njih smatra da bi najbolje bilo obratiti se prvo policiji, zatim Centru za socijalni rad, dok neke navode Sigurnu ku─çu i Dom zdravlja.

"...nekoliko njih misli da prvo treba da se posavetuju sa porodicom i rodbinom, pa kasnije institucijama, kao i da ┼żene ne treba da prijavljuju odmah kada nasilje po─Źne (psovke, uvrede), ve─ç kasnije kada postane 'drasti─Źno'. Ovaj podatak je vrlo zabrinjavaju─ç, jer ukazuje na neprepoznavanje psihi─Źkog nasilja", navedeno je.

─îetvrtina od ukupnog broja anketiranih ┼żena misli da institucije ne mogu da zaštite ┼żrtve, odnosno da mogu kratkoro─Źno da ih zaštite.

"Ostale smatraju da je to mogu─çe, ali zavisi da li se na vreme nasilje prijavilo, i da li institucije dobro primenjuju zakone i blagovremeno reaguju. Navode da institucije mogu da pru┼że 'moralnu, finansijsku, psihološku pomo─ç ┼żrtvama i bar privremeni krov nad glavom, dok se ne na─Ĺe neko dugoro─Źno rešenje".






Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE