Tragedija i religija u romanima Mirjane Novaković i Sanje Savić Milosavljević.

Mirjana Novaković, „Mir i mir“, Laguna, 2022.

„Ma koliko da se trudimo, putevi se prostiru samo prema lošim završecima, i jedina sloboda koju imamo jeste da stignemo do razliÄ�itih vrsta fatalnih krajeva koji pompezno Ä�ekaju, pre nego što se zavesa spusti“.

Nije svaki od sedam glavnih junaka romana-misterije ciniÄ�no-melanholiÄ�an kao junakinja koju prepoznajemo iz prethodnog autorkinog romana. Svi su oni, meÄ‘utim, život pretvorili u kontinuirani bal pod maskama, kakav je igran u romanu „Strah i njegov sluga“. Spremniji na potajnu prevaru nego na otvoreni kompromis, tri muškarca i Ä�etiri žene bore se i sa gubicima koje su nasledili (trauma socijalnog porekla), i sa porazima koje su stekli (izdaja, emotivna i etiÄ�ka). Tok pripovedanja koji vodi od godine 2020. do privilegovanih epizoda iz 80-tih usmeravan je dramskim sredstvima i filmskom montažom, lukavim žanrovskim manevrima i zaÄ�udnim obrednim praksama.

KljuÄ�evi za Ä�itanje romana „Mir i mir“ posejani su u dosadašnjem konzistentnom opusu Mirjane Novaković, ali je nestrpljivcima za razumevanje dovoljna Sofoklova „Antigona“, makar i izranavljena od adaptacija. Jetko i setno, Mirjana Novaković uvodi u sliku sveta i epizodiste koji su neretko nežniji od maski koje im stavlja razrovano društvo: drugde bi „madam“ koja prevodi NiÄ�ea i blagajnica pošte u PoÄ�ekovini bili neodrživi.

S ciljem da uobliÄ�i generacijsku sagu o životu u dve vrste mira, miru pre i miru posle devedesetih, Mirjana Novaković umeće tranziciju u okvire antiÄ�ke tragedije. Ona piše o kobi koja se nasleÄ‘uje i ugraÄ‘uje: Antigona je, ne zaboravimo, Edipova kći.

Sanja Savić Milosavljević, „TeferiÄ� na Slaviji“, Bedem, 2022.

„Odustadoh od Ä�itanja i reših da živim“: u trenutku kada to kaže, mlada beogradska slikarka Jelena ostavlja Andrićev roman da bi prešla svoj životni most ka grehu, kajanju i iskupljenju. Došavši u Višegrad da oslika strop novoizgraÄ‘ene kapelice kraj manastira Dobrun, ona stupa u svet drugaÄ�iji od onog koji misli da poznaje. Drina će biti simboliÄ�ka granica izmeÄ‘u nereda i smisla, kako za nju, tako i za jednog monaha i jednog zanatliju.

Ovaj roman pokreće koloplet ljubavi, smrti i oproštaja. Jelena, Danilo i Petar imaju jasno izvajano poreklo, izraz i životni put: Ä�italac se mora s istom spremnošÄ‡u udubiti u njihov jezik i iskušenja pred kojima posrnu. Veštim i ljupkim pripovednim manevrima autorka stiže do humanistiÄ�ke poruke koju najbolje formuliše snoviÄ‘enje nekadašnjeg delinkventa i mangupa: jer, koliko god se Ä�inilo da su ljudi „kvarni kao mljeveno meso u avgustu“ i da mogu da „propadnu kao žeton“, valja živeti i moliti da se „provuÄ�e konac kroz uske mogućnosti“ .