Jovan Jovanović Zmaj roÄ‘en je u Novom Sadu, u uglednoj graÄ‘anskoj porodici, a 6. decembra navršava se 189 godina od njegovog roÄ‘enja.

Osnovnu školu je pohaÄ‘ao u Novom Sadu, a gimnaziju je pohaÄ‘ao u Novom Sadu, Halašu i Požunu. Posle završene gimnazije upisao je studije prava u Pešti, Pragu i BeÄ�u. Za njegovo književno i politiÄ�ko obrazovanje od posebnog znaÄ�aja je boravak u BeÄ�u, gde je upoznao Branka RadiÄ�evića, koji mu je bio najveći pesniÄ�ki uzor. TakoÄ‘e, u BeÄ�u se upoznao i sa Svetozarem Miletićem i Ä�urom Jakšićem.

Pesnik po proro�anstvu

Postoji anegdota da je Sima Milutinović blagoslovio maloga Jovana još u kolevci, poželevši mu: "Da Bog da bio pesnik!" Zmajevu pesniÄ�ku plodnost najbolje ilustruje Ä�injenica da je njegov najdraži list, "Neven", Ä�ak i 1911, sedam godina posle pesnikove smrti bio popunjavan prilozima koji su se našli u Zmajevim neobjavljenim spisima

Prve Zmajeve pesme su iz gimnazijskih dana. To su rodoljubive pesme, u duhu romantizma, kakav je bio sredinom XIX veka.

Posle završene gimnazije upisao je studije prava u Pešti i Pragu, ali i BeÄ�u, gde je upoznao Branka RadiÄ�evića, koji mu je bio najveći pesniÄ�ki uzor, kao i Svetozara Miletića, kolovoÄ‘u ideje o ujedinjenju i osloboÄ‘enju srpskog naroda. Tu je bio i pesnik Ä�ura Jakšić.

Supruga Ruža

Posle završenih studija prava, Zmaj se 1860. vratio u Novi Sad i kao jedan od najbližih Miletićevih saradnika postao je službenik u novosadskom magistratu. Tu se upoznao sa svojom budućom ženom Ružom LiÄ�anin. Ova ljubav i srećan porodiÄ�an život nadahnuće Zmaja da napiše ciklus (zbirku) pesama “Ä�ulići” (od turske reÄ�i Gül, što znaÄ�i ruža).

https://twitter.com/joovanica88/status/1462427787726311426?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1462427787726311426%7Ctwgr%5Ee86abcdc35191e144ee9862033220bd1d98b00b7%7Ctwcon%5Es1_&ref_url=https%3A%2F%2Fwww.kurir.rs%2Fzabava%2Fkultura%2F4057480%2Fmalo-poznati-detalji-zivota-jovana-jovanovica-zmaja

Zmaj

Ipak, služba u magistratu mu nije odgovarala, pa je napustio posao i posvetio se književnom radu. Tada je pokrenuo književni Ä�asopis “Javor” i satiriÄ�ni list “Komarac”. Godine 1838. preselio se u Peštu, gde je radio u Matici srpskoj i kao nadzornik Tekelijanuma.

Godine 1864. pokrenuo je satiriÄ�ni list “Zmaj” (reÄ� je o igri reÄ�ima, pošto je: 3. maj je po julijanskom kalendaru bio dan održavanja Majske skupštine 1848), Ä�iji će naziv postati sastavni deo njegovog imena.

Nikola Tesla

Veliki nauÄ�nik srpskog porekla Nikola Tesla je u jedinu posetu Beogradu doputovao 1. juna 1892, a sledećeg dana ga je, sa ministrom prosvete Androm Mitrovićem. U sveÄ�anu audijenciju primio ga je tadašnji kralj Srbije Aleksandar Obrenović. U Beogradu je proveo ukupno 31 sat, od 1. do 3. juna i odlikovan je Ordenom Svetog Save drugog stepena.

Nedaleko od današnje Mostarske petlje, na TopÄ�iderskom brdu, najverovatnije u vili kod Vajfertove pivare, prireÄ‘ena je velika manifestacija u njegovu Ä�ast. IzmeÄ‘u ostalih, tom prilikom pozdravio ga je i veliki srpski pesnik, lekar Jovan Jovanović Zmaj, proÄ�itavši pesmu dobrodošlice Tesli.

Nikola Tesla, ganut pesmom sko�io je i sa suzama u o�ima poljubio pesnikovu ruku. Mnogi su tada zaplakali.

- Kad mi je bilo najteže u Americi i kada sam bio od svih odbaÄ�en i neshvaćen, s gorkim suzama Ä�itao sam Vašu poeziju, a sada Vam obećavam da ću Vaše stihove prevesti na engleski jezik i u Americi objaviti - rekao je tada Tesla Zmaju.

Po povratku u Ameriku, Tesla se sa strašÄ‡u bacio na prevoÄ‘enje Zmajevih pesama i poÄ�eo da piše o srpskoj istoriji. Tako je nastao i Teslin esej iz 1897. godine o gorkoj sudbini srpskog naroda, u kome Tesla koristi i Zmajeve stihove i misli zajedno sa svojim interpretacijama kosovske i pokosovske tragedije srpskog naroda.

https://twitter.com/tanjajorda/status/610165130010210304?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E610165130010210304%7Ctwgr%5Ee86abcdc35191e144ee9862033220bd1d98b00b7%7Ctwcon%5Es1_&ref_url=https%3A%2F%2Fwww.kurir.rs%2Fzabava%2Fkultura%2F4057480%2Fmalo-poznati-detalji-zivota-jovana-jovanovica-zmaja

Dela

Pored “Ä�ulića” i “Ä�ulića uveoka”, Zmaj je napisao veliki broj šaljivih i deÄ�jih pesama, koje su objavljene u razliÄ�itim Ä�asopisima, a kasnije objavljene u dvama izdanjima njegovih sabranih dela – “Pevanija” i “Druga pevanija”. Poslednje Zmajeve štampane zbirke su “Snohvatice” i “Devesilje”. Što se tiÄ�e proze, u njoj se okušao napisavši pesniÄ�ku legendu “Vidosava Branković” i šaljivi pozorišni komad “Šaran”.

Uz to, bavio se i prevođenjem dela Aleksandra Petefija, Getea, Hajnea, Ljermontova, Tenisona.

Zmaj je ureÄ‘ivao još dva saririÄ�na lista – “Žiću” i “Starmali”, a od 1880.godine do smrti deÄ�ji list “Neven”.

Preminuo je 1904. godine u Sremskoj Kamenici.