Radogostić, Zarubica, Trzin, Hreljić, Zaklan, Bujak… samo su neka od najstarijih srpskih prezimena. Većina njih se pominje u pisanim istorijskim izvorima iz 13, 14. veka, poput DeÄ�anske hrisovulje (darovnice) kojom je Stefan DeÄ�anski deo svojih poseda poklonio istoimenom manastiru, piše srbinside.rs.

Na ovom dokumentu su, naime, popisana imena svih ljudi (u nekim slu�ajevima i tri, �etiri generacije potomaka) koji su tada živeli na tom posedu.

Srpska prezimena su većinom nastajala po muškom pretku (patronimi), pa su potomci Jovanovi, Radogostovi, Petrovi, Nikolini, postali Jovanovići, Radogostovići, Petrovići, Nikolići…

Prezimena po ženskom pretku (matronimi) su reÄ‘a, a vezuju se za žene koje su se istakle u borbi ili su, prosto, ostale udovice. To su Marići, Stanići, Jelići – kaže etnolog Miroslav Niškanović, jedan od retkih koji se bavi ovom problematikom i autor jedinstvene knjige “Srpska prezimena”.

Prema njegovim reÄ�ima, pored prezimena koja odražavaju vezu sa nekom drugom osobom (obiÄ�no vezu roditelj – deca), imamo i ona koja oznaÄ�avaju liÄ�ni izgled ili karakter, ali i nadimak osobe po kojoj je nastalo prezime: SlijepÄ�ević, Ćosić (ćosav), Brkić (brkat), Mudrinić, Divljak, Bujak (brz, hitar), Guzina, Ubiparip, Vrtikapa…

Tu su i prezimena koja ukazuju na bivše mesto boravka i koja su najÄ�ešÄ‡a u Vojvodini, kao BirÄ�anin, Crnogorac, Bosanac, Kaćanski…, ali i prezimena nastala prema zanimanjima: Samardžić, Moler, Popović, ĆurÄ�ić (od ćurÄ�ija – kožar, krznar), Kalajdžić (od kalajdžija – zanatlija koji kalajiše sudove), Mešterović (od mešter – uÄ�itelj), Pandurović, Ćatović (od ćata – pisar), Hodžić (od hodža – muslimanski sveštenik), Keserović (turska reÄ� keser oznaÄ�ava stolarsku alatku koja služi za “kopanje” korita, korpica… slovenska reÄ� za nju je tesla).

Izuzetno stara srpska prezimena u najvećem broju su saÄ�uvana u onim krajevima gde se najviše polagalo na tradiciju, poput Crne Gore i Hercegovine. Njihovom nastanku u velikoj meri je kumovao odnos prema drugim bratstvima, kao i Ä�injenica da su nastala u ratniÄ�kom društvu.

– U ovim krajevima i bivšoj Vojnoj krajini, imamo prezimena kao što su Grdinić, Grubanov, Jovanda… Ovo poslednje je, recimo, izvedeno od imena Jovan. Nazvati tada nekoga Jovicom, u tim krajevima, bila je najveća uvreda. Jovanda, sa druge strane, zvuÄ�i silno, snažno i trebalo je da zaplaši neprijatelja, po principu: Kako ćeš ti takav na Jovandu ili Vidi ga, Grdnog – objašnjava Niškanović.

On dodaje da u ovu grupu spadaju i prezimena u kojima se vidi veza sa odreÄ‘enom životinjom, poput Vukotića, MeÄ‘edovića ili Drakulića. Snaga vuka, medveda ili zmaja, trebalo je da se prenese na nosioca i zaštiti ga od neprijatelja i zlih sila. Pri tom, treba reći da Drakulići ili Drakulovići, nemaju nikakve veze sa najpoznatijim vampirom. ReÄ� je o starobalkanskom imenu, dok se prezime u Srbiji koristi još od 11. veka, mnogo pre vremena Vlada Cepeša.

Opet, ima prezimena koja su nam danas smešna, iako su im u prošlosti pridavana druga znaÄ�enja. Takva su, primera radi, prezimena Gaće, Karagaća, Kura(j)ica… Gaće su u prošlim vremenima bile naziv za Ä�akšire ili pantalone, a ne za gaće koje se nose ispod “gaća”. Karagaća je, stoga, bio rodonaÄ�elnik sa crnim pantalonama, ali šta reći za Derigaće, Paligaće ili Serigaće? Ono što važi za Gaće, u odreÄ‘enom smislu, važi i za Kura(j)ice – kur je praslovenska i sveslovenska reÄ� za petla, Ä�ija je deminutivna izvedenica vremenom dobila znaÄ�enje… znate već.

Sa druge strane, ima Domazet(ovića) i Žugića koji se neće preterano obradovati, kada otkriju poreklo svoga prezimena. Izrazom domazet ranije se oznaÄ�avao muškarac koji je, kada se oženio, došao da živi u kući i na imanju ženine porodice (što bi se danas reklo: udao se); dok je žuga bio uzvik za vabljenje gusaka (žuga, žuga, žuga), ali i naziv tvrdokrilca koji živi u Ä‘ubretu, odnosno larve slaninara, koja nagriza suvo meso (u prenesenom znaÄ�enju žugav znaÄ�i zajedljiv, tako da može oznaÄ�avati i prepredenjaka).

Danilović – u osnovi mu je liÄ�no ime Danilo,iz grÄ�kog jezika modifikovano ime biblijskog proroka Danijela

Divac – od reÄ�i div ili istovetnog muškog imena. ZnaÄ�i mladi Div, to jest sin Diva. Divci se nalaze u dokumentima još u 15. veku

EkmeÄ�ić – interesantno prezime po zanimanju rodonaÄ�elnika, koji je bio pekar – ekmedžija (balkanski turcizam). Retko prezime za tako rasprostranjeno zanimanje

Karadžić – prezime dobijeno po rodonaÄ�elniku koji se zvao Karadža. Karadža je turcizam sa znaÄ�enjem “vo crne dlake”, ali i – srna.

Korać – reć korać preuzeta je iz kovaÄ�ke terminologije i predstavlja naziv za Ä�ekić kojim se potkivaju konji.

Savić – u osnovi ovog prezimena, ali i imena, jeste liÄ�no ime Sava, sa znaÄ�enjima starac ili deda

Stojaković – reÄ� stojak oznaÄ�ava motku sa cijepom, kojom se mlati žito, ali i debeo i dugaÄ�ak štap uopšte. ÄŒesto su ga nosili lokalni uglednici

Interesantno je i poreklo prezimena Glumac, GlumÄ�ev… Po nekim verzijama, ovo prezime sadrži i voajersku primesu, jer je glumac (ili prislušnik) u nekim krajevima bio onaj koji se prikrada do prozora ložnice (gde spavaju mladenci) i sluša (i obaveštava) prve tri veÄ�eri šta se tamo dešava.