Izuzetna popularnost Šotrinog filma, koji je potukao sve rekorde po gledanosti u bioskopima širom Srbije, oživela je priÄ�e o junakinji ovog SremÄ�evog dela, pitanjem ko je u stvari bila prava Zona i da li je zaista postojala devojka takve nestvarne i beskrajne lepote.

Stevan Sremac je u Nišu živeo od 1879. do 1892, sa prekidom od dve godine kada je bio u Pirotu. U gimnaziji je predavao srpsku istoriju. Slobodno vreme je provodio u malim niškim kafanama "Bosna", "Kod Margera", "Kasina", gde nije dolazila krupna gospoda, kako je on nazivao. Pažljivo slušajući šta govore niške zanatlije, Sremac bi krišom vadio beležnicu i zapisivao.

Zona Zamfirova

Tako je nastala i priÄ�a o fatalnoj južnjakinji nesvakidašnje lepote Zoni Zamfirovoj. Spekulisalo se da je priÄ�u Sremac Ä�uo od Branislava Nušića, koji je 1895. bio srpski konzul u Prištini i u kome se Nušić družio sa viÄ‘enijim Srbima, a posebno sa Ä�orbadžijom Zamfirom Kijametovićem, ocem 13oro dece, meÄ‘u kojima je bila Jevrosima. Otac ju je iz milošte zvao Zona. Ili je to pak priÄ�a o trgovcu Gavrilu Ganetu Jovanović i njegovoj prelepoj ženi Zojici (ZojÄ�e), kći niškog Ä�orbadžije Hadži Smiljana Jankovića kao "Zoni".

- SremÄ�eva priÄ�a nije o svaÄ‘i oÄ�eva i mržnji porodica. To je priÄ�a o ljubavi i dertu, o pomalo uobraženoj “višoj klasi”, koja još ne shvata da njeno vreme istiÄ�e, o duelu izmeÄ‘u dva muškarca, budućeg tasta i zeta, o dvoje mladih Ä�ija je ljubav bila jaÄ�a od prkosnog “dizanja gazdinskih noseva” i prirodne sujete mladog uspešnog muškarca - poÄ�inje priÄ�u za Telegraf Zonina Ä�ukununuka, arhitekta iz Beograda, dr Dragana Milovanović, dodajući da porodiÄ�no sećanje “okrivljuje” samog Ä�orbadži Smiljana da je pred kraj života ispripovedao Sremcu autentiÄ�nu verziju dogaÄ‘aja koji je potresao njegovu porodicu 1870. i 1871, a Ä�iji su akteri bili sedamnaestogodišnja Zojica (1853-1884) i tridesetdvogodišnji Gane (1838-1902).

Gane (Mane) stigao je iz sićevaÄ�kog sela Bandzareva kada je imao 15 godina, i zaposlio se kod gazda Hadži Smiljana Jankovića, koji "nije znao šta ima". Od prelepe kuće sa doksatima i velikim dvorištem, u Episkopskoj ulici, izmeÄ‘u Saborne crkve i i tadašnje opštinske škole, pa do brojnih vinograda prema Bubnju, Gorici i Gabrovcu. Zojica je bila njegova jedina ćerka, imao je samo još jednog sina, i veoma se pazilo na njeno obrazovanje. Sva hrišÄ‡anska deca, pa i ženska Ä�iji su roditelji to mogli da priušte, išla su u grÄ�ke, a kasnije i u nemaÄ�ke škole i sasvim je logiÄ�no što hadži Smiljan nije bio zadovoljan staleškom razlikom izmeÄ‘u njegove ćerke i Ganeta

Sam Sremac kasnije piše da je "Mane Zonu znao još kao derište, kao Ä�upe ili Ä�upence, kako su se tada nazivale šiparice". Maltene pod istim krovom bogatog Hadži Smiljana (Ä�orbadži Zamfira), stasavalo je dvoje mladih i lepih, ZojÄ�e (Zona) i Gane (Mane). Bogata porodica u poÄ�etku nije krila svoje simpatije prema vrednom, naoÄ�itom i preduzmiljivom seoskom momÄ�etu pod svojim krovom, ali su te simpatije splasnule kada je buknula ljubav izmeÄ‘u dvoje mladih. Smatralo se da je ta ljubav staleški neodrživa („zar Ä�orbadžijska kerka, za siromašno selsko momÄ�e“?)! I pokušaji roditelja da odvoje ZojÄ�e od Ganeta, izazvali su dramatiÄ�na dogaÄ‘anja u porodici Janković.

Ostala je tajna da li je Gane odista oteo Zojicu, da li je ona pobegla ili je ta otmica simulirana, kao kod Sremca. Ali Ä�injenica je da je na kraju porodica jednostavno pristala na brak, i sve se završilo srećno, baš kao u SremÄ�evoj "Zoni". Zojica se udala za Ganeta koji je svom prezimenu Jovanović dodao i Hadži Smiljanić, a tast mu je zauzvrat dao da se stara o njegovom već ogromnom imanju i trgovini koja je bila u zaÄ�etku. Onako sposoban, Gane je od dobijenog imetka napravio "pravo Ä�udo" – izmeÄ‘u ostalog i ciglanu, trgovinu na malo i veliko, banku – s ponosom priÄ�a Dragana o svom Ä�ukundedi.

Nažalost, bra�na sreća dvoje zaljubljenih nije dugo trajala

Potresena vešÄ‡u da je izgubila brata jedinca ZojÄ�e (Zona) umire 1884. godine u 31. godini života, neposredno po roÄ‘enju svog poslednjeg deteta Dragoljuba. Gavrilo se ubrzo opet oženio i zanimljivo je da se i druga žena sa kojom je izrodio još petoro dece opet zvala Zojica.

"Niški vesnik" još piše da je Gabrilo Gane Jovanović ostavio brojne potomke koji danas žive u Nišu, Paraćinu, Kragujevcu, Beogradu, Novom Sadu i Parizu.

Nijedna fotografija Zojice-Zone (Zone Zamfirove, glavnog aktera ove pri�e) nažalost nije sa�uvana, te je o njenoj lepoti ostalo samo da se pripoveda kroz Srem�evu pri�u.

- Kako tada nije bio obiÄ�aj, bar u ovim južnijim krajevima tek osloboÄ‘ene Srbije od turske vlasti da se na nadgrobne spomenike stavljaju slike, a nije bila ni moda da se ljudi mnogo slikaju što je doneo zapadni duh koji je poÄ�eo da prožima Balkan, porodica Ganeta Jovanovića ostala je bez slike njegove voljene Zojice.

Kažu da je na nju liÄ�ila njena unuka Zojica koja je i dobila ime po rano preminuloj baki, dok je njeno prvo dete i majka mlaÄ‘e Zojice – Katarina bila “pljunuti” otac Gane (Mane) – ispriÄ�ala je Dragana, sagovornica Telegrafa.

Da je pri�a Dragane Milovanović, Zonine �ukununuke autenti�na svedo�e i njene sledeće re�i:

- Neka se zna da ne želim da arbitriram ko je bila prava inspiracija za Sremca, on je pisac, i to je više posao za književne istoriÄ�are. Ono što znam jeste da se Stevan Sremac družio s mojom porodicom, kao i da me majka svojevremeno nije uzalud ispratila na studije u Beograd reÄ�ima: "Sve su žene u našoj porodici bile pomalo besne… Ali, zapamti pomalo i u granicama pristojnosti"!