To su reÄ�i preuzete iz turskog jezika i posebno su karakteristiÄ�ne za jezike naroda koji su bili pod vlašÄ‡u Osmanskog carstva -grÄ�ki, bugarski, makedonski, jermenski, naravno, srpski.

Smatra se da su nam turski osvaja�i "u amanet" ostavili preko 6 hiljada svojih re�i. Neke od njih zastarele su, pa i potpuno nestale iz upotrebe, ali i dalje svakodnevno koristimo barem 3 hiljade re�i koje su nam stigle iz turskog.

Burek, budala, bašta, ćup, džep, džem, džin, majmun, pamuk, papuÄ�e, pare, pita, rakija, sanduk, torba, top, zanat… samo su neke od njih.

MeÄ‘utim, nisu samo Srbi "pozajmljivali" reÄ�i. Viševekovno mešanje naroda dovelo je do toga da i Turci usvoje i poÄ�nu da koriste neke slovenske reÄ�i. Neki domaći struÄ�njaci smatraju da je takvih reÄ�i u turskom Ä�ak 1000, ali u stvarnosti se većina njih više ne koristi ili se koristi retko.

Interesantno je da je najviše ostalo izraza koji se odnose na administrativne nazive, zakonske norme, kao i rudarstvo. U svakodnevnom govoru Turaka može se pronaći tek nekoliko reÄ�i slovenskog porekla – kralj/kraljica, Ä�eta, višnja, kosa (u smislu alatke)… i samo jedna za koju se sa sigurnošÄ‡u može reći da je srpska – BOŽIĆ!

Turci ovaj "srbizam" izgovaraju kao "Bodžuk", a koriste i re� Noel, ali se tada misli da Božić 25. decembra. Kada kažu "Bodžuk" misle na praznik rođenja Hrista 7. januara.