Obrenovac, 29.06.2022

KO JE BIO GUSTAV KLIMT?


Izvor: B92/Lokalne novine | Obrenovac, 31.01.2022.
Izopa─Źeni pornograf, nije priznavao brak i voleo ┼żenu koju nije dotakao

Foto:EPA/ROLAND SCHLAGER


Gustav Klimt je bio nadareni simbolisti─Źki slikar, opisivali su ga kao ─Źoveka krupnih kostiju i ┼żivahnog poput deteta. Brak kao instituciju nije priznavao, te je praktikovao da spava sa razli─Źitim ┼żenama koje je i koristio kao muze, no voleo je samo jednu ┼żenu sa kojom nikada nije imao telesni kontakt. Njegove slike su osporavali, spaljivali i prozvali za pornografske.

Gustav Klimt je ro─Ĺen u Braumgardenu pored Be─Źa 14. jula 1862. godine, a umro je u istom gradu 6. februara 1918. godine.

Bio je drugo od sedmoro dece gravera Ernesta Klimta i njegove supruge Ane ro─Ĺene Finster.

Po─Źinje da poha─Ĺa školu za primenjenu umetnost u Be─Źu (1879 — 1883). Svoju karijeru otpo─Źinje oslikavaju─çi predvorje Umetni─Źko-istorijskog muzeja u Be─Źu. Kasnije Klimt postaje po─Źasni ─Źlan Be─Źkog i Minhenskog univerziteta.

Informacije o Klimtovom ┼żivotu do 1876. godine, su skoro pa nepoznate. Zbog ekonomske krize, zna se da je porodica bila na rubu siromaštva i da je otac morao da rasprodaje stvari kako bi pre┼żiveli.

Svoje sinove u─Źio je juvelirskom zanatu i odmah primetio kod svog sina Gustava izuzetan talenat i crta─Źke sposobnosti, te odlu─Źuje da ga šalje na školovanje kako bi unapredio svoju veštinu.

Gustav Klimt, sa ─Źetrnaest godina i najvišom ocenom, pola┼że prijemni ispit i postaje u─Źenik Be─Źke umetni─Źko-zanatske visoke škole. On je zajedno sa svojim bratom Ernestom i njihovim prijateljem Francom Ma─Źom otvorio umetni─Źku radionicu kako bi usavršavali svoj rad i zaradili, radionica je postala veoma poznata i imali su puno porud┼żbina.

Godine 1893, Klimt dobija porud┼żbinu da radi tri slike koje bi ukrašavale plafon velike hale univerziteta u Be─Źu.

Njegove tri slike, "Filozofija", "Medicina" i "Pravda" bivaju oštro kritikovane i svrstane u "izopa─Źenu" i "pornografsku" umetnost što je na kraju rezultovalo odlukom da se nacrtane slike ipak ne prika┼żu i izlo┼że u hali be─Źkog univerziteta.

Kasnije sve tri slike bivaju uništene od strane SS trupa u Drugom svetskom ratu maja 1945.

To ─çe biti i poslednji put da je Klimt ikad prihvatio da radi za javne institucije, uprkos ─Źinjenici da je za sliku "Filozofija", protiv koje je 87 profesora potpisalo peticiju, dobio zlatnu medalju na Svetskoj izlo┼żbi u Parizu.

Klint je bio ─Źlan Be─Źkog saveza slikara od 1891. do 1897. godine koji je zastupao konzervativne akademske ideje. U tom periodu Klimt je jednom izjavio da je bio prinu─Ĺen da se bori sa "mrtvilom i banalnoš─çu".

1905. godine jedan prijatelj Gustava Klimta je zapisao: "Iako ple─çat i krupnih kostiju, kretao se lako i bio je ┼żivahan poput deteta…Lice mu je uvek bilo rumeno i preplanulo kao kod mornara, a male bistre o─Źi gledale su pronicljivo i pametno.. Imao je lep zvonak glas…"

O podvojenom karakteru Klimta pišu svi biografi, da iako je ve─çim delom bio veseo i vrckast, znao je da promeni karakter i da bude sumoran i apati─Źan. Klimt je do┼żiveo nekoliko nervnih slomova i padao je u teške depresije, a uspevao je da se izvu─Źe slikanjem i radom narud┼żbina za svoje kupce.

Voleo je ┼żenu sa kojom nikada nije spavao

Umetnik je imao veoma buran ┼żivot sa ┼żenama i njegovim anegdotama nije bilo kraja. Imao je troje vanbra─Źne dece, dva deteta sa Mici Cimerman, a tre─çe dete dobio je sa Marijom Ucicka.

┼Żena poznatog austrijskog kompozitora, Alma Maler, ─Źesto je govorila kako je morala mnogo puta da odbije Klimta, koji ju je pozivao da obi─Ĺe njegov atelje.

Oni su se susretali na mnogim galama i prijemima, a jednom prilikom joj je ovaj šarmer rekao: "Vaše ─Źari ne bi izgubile na snazi ukoliko bi ih ja posedovao.." prise─çala se Alma.

Klimt je te┼żio slobodi i smatrao je da porodica smeta stvarala─Źkom razvoju umetnika. Iako je i njegov brat Ernst mislio isto, o┼żenio se sa Helenom Flege a ta odluka jako zbunjuje Klimta.

Ernest nakon godinu i tri meseca braka, iznenadno umire od infarkta. Klimt je teško podneo smrt brata, a na sahani se upoznaje sa sestrom mlade udovice Emili Flege u koju se zaljubljuje do ludila.

Slikar je pisao jako romanti─Źna pisama Emili u kojima je pisao da ─çe ljubiti zemlju po kojoj hoda, a bio je stravi─Źno ljubomoran. Nikada se nije sa njom telesno zbli┼żio, jer je za to imao bezbroj mladih modela koji su mu pomagali kako je sam govorio da "opusti ruku".

Emili Flege bila je ljubav koja je trajala do kraja ┼żivota ovog umetnika. Kada je umirao 1918. godine u bunilu je pominjao njeno ime, i govorio da Emili mora do─çi.

Pošto "slobodnu ljubav", bez bra─Źne zajednice tada niko nije odobravao, Emili je morala da se zadovolji ulogom muze koju joj je dodelio ovaj veliki genije.

Upozoravao je na potencijal ┼żenske mo─çi u muškim profesijama

Po─Źetkom XX veka Klimt je uradio delo pod nazivom "Judita i Holofern I".

Pri─Źa o Juditi i Holofernu ka┼że da je Judita ┼żivela u judejskom gradu Betuliji, koji je napao vojskovo─Ĺa vavilonske vojske Holofern. Ovaj grad je bio u bedi i neimaštini, a Judita se ponudila da spase svoje sunarodnike.

Ona je zavela velikog vojskovo─Ĺu da poklekne pod njenom lepotom, a posle ga je ubila.

Njen lik tuma─Źi se razli─Źito ona je bila simbol po┼żrtvovane ┼żene, a u isto vreme bila je i simbol lukave zavodnice. Slika u raznim katalozima zvana je "Saloma" iako su na samom ramu slike bila ispisana imena.

Nesporazum je nastao zbog toga što se i Judita i Solomona kada se prikazuju, prikazuju se sa odse─Źenom muškom glavom, ali razlika je u tome da je Judita glavu vojskovo─Ĺi odsekla sopstvenim rukama.

Ta ─Źinjenica da je Judita osekla sopstvenim rukama glavu vojskovo─Ĺi, ostavljala je jak utisak na umetnika. Klimt na slici nije hteo da prika┼że scenu ubistva, nego je hteo da uradi portret ubice. 1903. godine Feliks Zalten opisuje ovu sliku: "Vitka ┼żena sa zavodljivim cini─Źnim pogledom i putenim poluotvorenim ustima. Ona privla─Źi pogled i zavodi svojom tajanstvenom vatrenom energijom, i ako je oslobodi, ne─çe biti spasa, a to plaši".

Slika "Judita i Holofern" predstavlja još jedno remek delo u nizu Klimtovih fatalnih ┼żena. "Proces emancipacije i ┼żensko prisustvo u muškim profesijama koje su se nekada smatrale muškim, predstavlja opasnost za društvo, jer se menja odnos ┼żena prema obavezama koje su joj prirodno date. Klimt ne ┼żeli da analizira te promene. On na njih samo upozorava", primetio je jedan od kriti─Źara umetnosti.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE