Obrenovac, 12.05.2021

SVIRANJE NA GAJDAMA


Izvor: serbia.com/Lokalne novine | Obrenovac, 05.03.2021.
Uprkos tome ┼íto vi┼íevekovnu tradiciju ÔÇ×gajdanjaÔÇť danas u Srbiji ─Źuva svega desetak nosilaca ove kulturne ve┼ítine, gajde i dalje ┼żive

Foto:serbia.com/www.radiodunav.com


Setni zvuci vra─çaju u prošlost, u pastirske dane kada su se na livadi dok ovce pasu pevale pesme, igrale narodne igre i ru─Źno izra─Ĺivali stari instrumenti.

Zaje─Źar, Pan─Źevo, Kikinda, Svrljig i Lebane mesta su u kojima se sviranje na gajdama najviše o─Źuvalo. Ovde se zvucitradicionalnog instrumenta naj─Źeš─Źe mogu ─Źuti na okupljanjima u malim selima i zaseocima. Uz gajde, srpsku tradicionalnu kuhinju i pi─çe, obnavlja se i ─Źuva bogatstvo nematerijalnog kulturnog nasle─Ĺa koje se sa generacije na generaciju godinama unazad prenosi.

Postoji nekoliko vrsta gajdi koje se izra─Ĺuju i sviraju na ovim prostorima. Najpoznatiji je svakako ju┼żnomoravsko-makedonski tip, koji se svira od okoline Niša pa sve do juga Makedonije. Pored njih ─Źesto se mo┼że nai─çi i na svrljiške,erske, banatske ili mokrinske i vojvo─Ĺanske gajde. Razlike su pre svega u metodama izrade, delovima od kojih se sastoje, ali i podru─Źijima i na─Źinima na koje se sviraju.

Gajde se sastoje od nekoliko elemenata: gajdenice (dela koji daje zvuk i koji se naj─Źeš─çe pravi od drveta šimšira, jorgovana, drena i šljive), piska od koga umnogome zavisi štim gajdi, mešine koja se pravi od ko┼że jareta ili jagnjeta koja se suši, glav─Źine ili prstenova, i prdala (velike duga─Źke cevi koja daje dubok ton). Ceo instrument ma┼że se lojem ili voskom, a mešina svinjskom maš─çu kako bi se što bolje o─Źuvala.

Vremenom su gajde postale sastavni deo neofolk i neovizantijskih sastava, kao i svih grupa koje se bave arhai─Źnom muzikom. Prava dragocenost je ─Źinjenica da se na Balkanu i danas prave primitivni tipovi gajdi koje su nekada davno svirali naši preci. Sam zvuk koji proizvode vodi duboko u prošlost, u vreme kada su se na gajdama svirala kola i kada su ih pastirili ru─Źno pravili idu─çi za ovcama.

U svrljiškom kraju na gajdama su se najviše svirala narodna kola poznata po imenom – devla, sitan i krupan ─Źa─Źak, dunda, sitnica, rumenka, dun─Ĺeranka… A poznati gajdaši ovog kraja iz polovine šezdesetih godina prošlog veka su Vidoje Ili─ç, Radoje ─Éor─Ĺevi─ç, Vukoslav Todorovi─ç, Radosav Stevanovi─ç, Cvetko Radovanovi─ç, Borivoje Kostadinovi─ç i mnogi drugi.

Vremenom su promene u društvu i kulturnim modelima dovele do potiskivanja tradicionalnih instrumenata. Mesto gajdi zauzele su harmonike, a sve manji broj ljudi nastavio se interesovati za sviranje. Prema re─Źima dr Rastka Jakovljevi─ça iz Muzikološkog instituta SANU, objašnjenje za ovu pojavu le┼żi u verovanju da ovi instrumenti simbolizuju ruralnu kulturu od koje je društvo htelo da se ogradi.

Zbog ─Źinjenice da sviranje na gajdama pripada starim i gotovo nestaju─çim tradicionalnim praksama Srbije, uklju─Źivanje ovog elementa na listu nematerijalnog kulturnog nasle─Ĺa je od izuzetnog zna─Źaja. Pored ovog starog obi─Źaja, na listi se našlo još dvadeset i šest elemenata me─Ĺu kojima su: Krsna slava, Pirotsko ─çilimarstvo, Vranjska gradska pesma, Naivno slikarstvo Slovaka, Novopazarske mantije itd.

O va┼żnosti i prisutnosti gajda u prošlosti, svedo─Źi i zanimljiva pri─Źa o srpskom vojniku i gajdašu iz Prvog svetskog rata. Naime, Petar Milenkovi─ç je u rat krenuo sa tri konja i gajdama na kojima je svirao i u vreme golgote u Albaniji. Zvuk starog instrumenta vojnicima je u najte┼żim trenucima bio podsetnik da još ima ┼żivota i da ne smeju odustati, a gajde su zajedno sa Milenkovi─çem pre┼żivele rat i pobedonosno do─Źekale povratak ku─çi.

Kako bi se vekovna praksa sviranja na gajdama nastavila, neophodna je sistemaska podrška i rad na obu─Źavanju mladih u gradnji i sviranju ovog instrumenta. Kulturne i dr┼żavne institucije imaju odgovornost da štite prepoznatljivost ove umetnosti, a svaki pojedinac mora da shvati zna─Źaj tradicije i njenog negovanja, kako bismo sa─Źuvali se─çanje na kulturu našeg podneblja.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE