Obrenovac, 09.05.2021

ĆIRILICA IMA SVOJE MESTO NA INTERNETU


Izvor: politika.rs/Lokalne novine | Obrenovac, 10.02.2021.
Ruska je neprikosnovena u odnosu na ostale jer se koristi na velikom prostoru

Foto:RNIDS


Promovišući danas novi font naš Registar nacionalnih domena nastoji da da svoj doprinos svemu tome, kaže Predrag Milićević.

Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) danas obeležava devet godina registracije .srb domena i tim povodom korisnicima interneta poklanja još jedno ćirilično pismo – Orto RNIDS, nastalo kao plod saradnje sa organizacijom Tipometar. S obzirom na okolnosti i koronu i ova promocija će se održati na onlajn skupu naslovljenom „Ćirilica u digitalnom svetu”. Učesnici će nastojati da odgonetnu između ostalog koliko je internet uopšte izmenio srpski jezik, može li ćirilica da nađe svoje mesto u modernom poslovanju, kakav je izazov kreirati sajtove sa ćirilicom i ćiriličnim linkovima.

Podsećanja radi Orto RNIDS je drugo pismo srpske ćirilice stvoreno pre svega za upotrebu na internetu i za ekranski prikaz, a biće dostupno za preuzimanje na sajtu Registra odmah posle današnje promocije. Ono prethodno pismo Areal RNIDS promovisano je početkom prošle godine.

Predrag Milićević, rukovodilac Službe za marketing Registra nacionalnog internet domena Srbije, podseća da je ćirilica odavno na internetu, u vidu sadržaja. Malo se zna da su posle sadržaja na engleskom, najbrojniji sadržaji na ruskom jeziku, procenjuje se da ih je 8,6 odsto, daleko ispred sadržaja na primer, na francuskom, nemačkom, kineskom, indijskom, arapskom...

– Ako govorimo o internet domenima, opet su Rusi bili prvi i dobili svoj ćirilični .rf domen još 2010. godine, samo nekih šest meseci pošto je tako nešto omogućeno na globalnom nivou. Mi smo naš .srb, kao druga država u svetu, dobili 2011. i 27. januara 2012. počela je registracija naziva .srb domena. RNIDS kao registar internet domena, nastoji da doprinese tome da naši korisnici nesmetano komuniciraju na internetu koristeći svoja pisma – dodaje Milićević.

Ipak, čini se da svetska mreža ne trpi različitost, pitanje je koliko korisnik može nesmetano da koristi sopstveni jezik i pismo na internetu.

– U osnovi, internet i dalje koristi engleski alfabet i sva ostala pisma prevodi interno na sebi prepoznatljivu englesku latinicu. To u mnogim slučajevima funkcioniše, ali u nekima i ne sasvim, jer iako su svi standardi usvojeni još 2013. godine, nisu svi primenjeni i mnoge internet platforme i aplikacije još ne prepoznaju sva pisma koja su prisutna na internetu – ističe Predrag Milićević.

Sajtovi na ćirilici su bez sumnje – egzotika.

– Sajtova na .srb domenu zaista nema mnogo, a razlozi za to su različiti. Često se gubi iz vida činjenica da je za komunikaciju, poslovnu ili ne, primarna barijera jezik, a ne pismo. Ćirilicu u svetu razume mnogo više ljudi nego srpski jezik i jedan Francuz ili Nemac neće ništa bolje razumeti sajt na srpskom jeziku samo zato što je napisan latinicom. Međutim, ako se sajt obraća srpskom tržištu, ne postoji nikakav razlog da se ćirilica ne koristi, jer čak i „Gugl” odlično „razume” i pretraga ćiriličkih pojmova mu ne predstavlja nikakav problem– objašnjava naš sagovornik.

Ćirilični font srpske ćirilice se razlikuje od ruske, bugarske, zato pitamo Milićevića da li njena zastupljenost direktno zavisi od stanovništva koje se nekim pismom služi.

– Ruska ćirilica je neprikosnovena u odnosu na ostale ćirilice koje se koriste na internetu. Njihovo tržište je dovoljno veliko da se i jedan „Gugl” potrudio da svojim fontovima pokrije sva slova ruske ćirilice, a Majkrosoft vord omogućio njihov prikaz bez ikakvih problema. Srpska ćirilica nije te sreće i retki su fontovi koji u kurzivu sadrže naša, a ne ruska mala slova g, d, p i t, a nažalost, retki su i softverski paketi koji omogućavaju njihov prikaz. Veličina tržišta svakako utiče na to da li će pažnja velikih kompanija biti usmerena na njega ili ne, ali to ne znači da ne možemo sami sebi da pomognemo i kreiramo, recimo, ćirilična pisma kakva su nam potrebna, a kakva su, na primer, Areal RNIDS i Orto RNIDS – ocenjuje Milićević.

Koliko je internet izmenio srpski jezik svakako dobro zna i prati dr Svetlana Slijepčević Bjelivuk, naučni saradnik iz Instituta za srpski jezik SANU. Po njenim rečima promene u leksičkom sistemu bile su očekivane.

– Upliv stranih reči sa anglosaksonskog govornog područja bio je neminovan, jer su pojmovi koje one označavaju otuda i došle. Ovakva pojava nije neuobičajena. Zagledamo li se u istorijski razvoj srpskog jezika, biće nam jasnije: mi danas imamo bogato rečničko nasleđe iz turskog, nemačkog, pa i francuskog jezika. Drugim rečima, svaka velika društvena i istorijska promena uticala je na jezik. Filolozi mogu da prate razvoj jezika i po potrebi predlažu usmeravanje određenih procesa – uverava Slijepčević Bjelivuk.

Pitamo je kakva je moć jezika – kakva ćirilice ili engleskog alfabeta.

– Govornici srpskog jezika često potcenjuju moć jezika, a ona je neverovatna. Jezik je najvažnija spona između čoveka i sveta koji ga okružuje, on ne služi samo osnovnoj komunikaciji i izražavanju misli, emocija, već i ubeđivanju, manipulaciji, zavođenju. Na kom će se pismu moć jezika ispoljiti sasvim je irelevantno. Za mlade je važno što se svi udžbenici na srpskom jeziku štampaju ćirilicom. Pismeni zadaci u školi pišu se, takođe, ćirilicom. Dakle, mlađi svet upotrebljava ćirilicu sigurno u onoj meri u kojoj je to neophodno, a želim da verujem i više. Iako površan pogled na društvene mreže to možda ne pokazuje, primeri jezičkih grupa, profila i stranica, kao i brojnost njihovih članova u kategoriji omladine, ukazuju na to da su mladi veoma zainteresovani za negovanje jezika i pisma. Smatram te podatke razlogom za optimizam – ističe filolog.

Iako bi se laicima učinilo da je pravljenje fonta lak posao za koji nije neophodno mnogo vremena recimo da je Ana Prodanović, docentkinja na Fakultetu primenjenih umetnosti i autorka fontova, „potrošila” devet meseci za Orto RNIDS.

– Kreiranje pisma je dugotrajan proces, pa je za izradu fontova neophodno imati puno strpljenja. Potrebno je veliki broj različitih oblika slova stilizovati na isti način. Takođe je važno biti potkovan iskustvom u kaligrafiji – sažima svoj posao Prodanovićeva, mada nam je ispričala još mnoštvo detalja koji bi zvučali kao jedno dobro predavanje. A sve je počelo davno, sa Vukom Karadžićem…





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE