Obrenovac, 12.05.2021

KRSNA SLAVA


Izvor: serbia.com/Lokalne novine | Obrenovac, 10.03.2021.
U dobru i zlu, miru i ratu, bogatstvu ili siromaštvu, srpski narod nikada nije odustao od prastarog narodnog običaja proslave domaćeg zaštitnika

Foto:crkvabatinac.com


Uz ikonu, slavski kolač, vino, žito i sveću, gotovo svaka porodica slavi hrišÄ‡anskog zaštitnika kuće i porodice sećajući se predaka. Prenošena sa generacije na generaciju, krsna slava je danas okosnica porekla i identiteta, kroz koju se godinama čuvaju vera i tradicija.

Menjali su se običaji, verovanja, vrednosti i vlasti, ali je za obeležavanje krsne slave srpski narod uvek nalazio volje i novca. Čak ni za vreme petovekovne vladavine Turaka, buna i ratova, Srbi se nisu odrekli najveće svetinje njihovog naroda. Slavilo se na bojnim poljima, u logorima i šatorima, u muci i bedi, u različitim delovima sveta, ali uvek sa verom u sveca koji treba da zaštiti porodično ognjište.

Pre primanja hrišÄ‡anstva Srbi su bili mnogobožački narod. Pored vrhovnog boga Peruna, koga su svi poštovali, svaki dom je imao i svoje domaće božanstvo. Po prirodi sentimentalni i vezani za domaće navike i običaje, u susretu sa hrišÄ‡anstvom, Srbi su se najteže odricali domaćih božanstava. Sveti Sava je mnogobožačke kumire i idole, zamenio velikim svetiteljima Crkve Hristove, koji postadoše zaštitnici i pomoćnici srpskih domova, crkava, manastira i porodica. Legenda kaže da je na taj način nastala slava.

Tako je ostalo sve do današnjih dana. Svaka kuća ima sveca zaštitnika kojeg na dan krsne slave uz molitvu i obrede proslavlja, i odaje mu čast. Na taj način čuva se nematerijalno kulturno nasleđe Srbije, a tradicionalni običaji se verodostojno prenose na nove naraštaje.

Kako se slavi krsna slava?

Nekoliko dana pre krsne slave sveštenik posećuje domove onih koji proslavljaju, kako bi uz molitvu osveštao vodicu. Običaj je da deo svete vode popiju ukućani, a da od ostatka domaćica napravi slavski kolač. Kao simbol Hristovog tela, slavski kolač se kada osvane dan slave nosi u crkvu, gde ga zajedno sa žitom sveštenik osvećuje i preliva crvenim vinom, koje simbolizuje krv iz Hristovih rana.

Uz sveću, žito, slavski kolač i vino, domaćin pristupa postupku koji se u srpskom narodu naziva „dizanje slave“. Uz izgovaranje molitive slavski kolače se okreće, i lomi. Nakon toga se prisutni služe žitom osvećenim u crkvi, i u zavisnosti od običaja kuće i crvenim vinom. U većini domaćinstava pravi se slavski ručak, koji se porodici i gostima služi nakon podizanja slave.

Kod Srba postoji čak 78 slava, a najveći broj porodica slavi Svetog Nikolu – Nikoljdan. Zatim, po broju svečara koji ih slave, dolaze: Sveti Georgije – Đurđevdan, Đurđic, Sveti Arhanđel Mihailo – Aranđelovdan,  Sveti Jovan – Jovanjdan, Sveti Dimitrije – Mitrovdan, Sveta Petka- Petkovača, Sveti Luka – Lučindan, Sveti Trifun – Trifundan, Sveti Andrija – Andrijevdan

Još jedan običaj koji se u nekim delovima Srbije zadržao je „dvorenje slave“. Domaćin goste dočekuje svečano obučen i vedar, i ceo dan ne seda dok sveća gori. Na taj način se iskazuje poštovanje prema svetitelju koga toga dana slavi. Pred kućom ili na pragu svoga doma, domaćin srdačnim rečima „Dobro došli“ dočekuje goste, koji se po starom običaju ne pozivaju na slavu.

Mitrovdan u Kanadi

Da je krsna slava najkarakterističnija osobina duhovnog i porodičnog života Srba, pokazuju i mnogobrojne porodice koje napuste Srbiju, a nastave da praktikuju ovaj običaj negde u svetu. Jedna od njih je i porodica Marković, koja se u Kanadu odselila pre više od 60 godina. Hiljade kilometara koje ih dele od rodne zemlje, nisu ih sprečili da svake godine proslave kućnog zaštitnika  Sv. Dimitrija.

Po dolasku u Kanadu, moja baka je dobila podstrek od nove zajednice da nastavi sa srpskom tradicijom, te je ona nastavila da slavi slavu”, kaže Petar Marković koji je iako rođen u Kanadi, odlično upoznat sa srpskim običajima. Uz bogatu trpezu ispunjenu specijalitetima koji predstavljaju mešavinu srpske i Severno američke kuhinje, Markovići već godinama proslavlaju Mitrovdan.

Na slavu, kažu, zovu svakoga ko želi da im se pridruži. Srpsku tradiciju koju godinama čuvaju i nastavljaju u ovoj porodici, neće prekinuti ni Petar. “Otkad sam ja rođen, nije prošla niti jedna godina a da nismo proslavili krsnu slavu. Ja ću rado nastaviti ovaj porodični običaj, koji je jedan od mojih omiljenih događaja tokom cele godine”.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE