Obrenovac, 12.05.2021

KULTURA KLJU─î ODR┼ŻIVOG RAZVOJA


Izvor: Kurir/M.Radenkovic/Lokalne novine | Obrenovac, 30.11.2020.
Cilj 11. Agende Un za Odr┼żivi razvoj 2030 odr┼żivi gradovi i zajednice

Foto:Fonet


Nasle─Ĺe Kultura je va┼żno sredstvo za promociju ideje globalnog gra─Ĺanstva, raznolikosti, me─Ĺusobnog razumevanja i dijaloga, kao i za ostvarivanje ekonomskog rasta

Kultura predstavlja ono što jesmo i ono što oblikuje naš identitet a kulturno nasle─Ĺe koje ─Źini literatura, umetnost i spomenici kulture, kao i zanati, obi─Źaji i nacionalna kuhinja, predstavlja ki─Źmu jedne kulture.

Evropski kontinent se suo─Źava s porastom socijalne nejednakosti i populizma, prilivom izbeglica, radikalizacijom i terorizmom, a nove tehnologije i digitalna komunikacija transformišu društva, dok savremeni na─Źin ┼żivota svojom brzinom sve što stvaramo neposredno pretvara u prošlost. U ovako izmenjenim okolnostima uloga kulture je va┼żnija nego ikad. U vremenima rastu─çe nesigurnosti i krize identiteta kultura mo┼że biti va┼żno sredstvo za promociju ideje globalnog gra─Ĺanstva, raznolikosti, dijalogai me─Ĺusobnog razumevanja, kao i za promociju kulturnog turizma i ostvarivanje ekonomskog rasta.

Kultura prevazilazi jezi─Źke barijere, spaja ljude i stvara ose─çaj zajedništva te ima klju─Źnu ulogu u borbi protiv netolerancije, radikalizacije i svih oblika diskriminacije. Me─Ĺukulturni i me─Ĺureligijski dijalog klju─Ź su za spre─Źavanje sukoba, izgradnju i o─Źuvanje odr┼żivog mira.

Moralna obaveza društva

Kulturno nasle─Ĺe predstavlja kulturnu vrednost jednog naroda, svedo─Źi o njegovoj istoriji i identitetu, i uti─Źe na razvoj društva, a na─Źin na koji se jedno društvo odnosi prema svom kulturnom nasle─Ĺu uti─Źe na na─Źin na koji ─çe ih se potomci se─çati, stoga je briga o kulturnom nasle─Ĺu moralna obaveza svakog društva. Što je nasle─Ĺe o─Źuvanije, to je otvorenije prema spoljnim uticajima i omogu─çava lakše razumevanje druga─Źijeg identiteta od svog mati─Źnog.

Stavljanje kulture u srce razvojnih politika predstavlja bitnu investiciju u budu─çnost i preduslov je za uspešnu globalizaciju zasnovanu na vrednovanju kulturne raznolikosti.

Kulturna prava su od suštinske va┼żnosti za razvoj i poštovanje ljudske kreativnosti i tradicije i predstavljaju va┼żan aspekt demokratizacije društva i vladavine prava. Kulturna prava usko su povezana i sa slobodom izra┼żavanja. Vrlo je va┼żno posmatrati kulturu iz ugla ljudskih prava, iz kojih proizilaze prava svih ljudi da bez diskriminacije u─Źestvuju u kulturnom ┼żivotu, da imaju pristup i u┼żivaju u kulturnom nasle─Ĺu, da imaju slobodu misli, veroispovesti, izra┼żavanja i, posebno, da imaju pravo na obrazovanje.

Veliki pomak

Prepoznaju─çi zna─Źaj kulture, Ujedinjene nacije su kulturu i kulturno nasle─Ĺe svrstale u cilj broj 11 Agende za odr┼żivi razvoj do 2030, ta─Źnije u potcilj 11.4, kojim apeluju na globalnu zajednicu da se poja─Źaju napori u zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine. Uklju─Źivanje kulture u Agendu za odr┼żivi razvoj 2030, koja predstavlja set globalnih ciljeva oko kojih je me─Ĺunarodna zajednica postigla konsenzus i obavezala se da ih uklju─Źi u svoje razvojne politike, od velikog je zna─Źaja jer je to prvi put da me─Ĺunarodna razvojna agenda uklju─Źi kulturu u ciljeve odr┼żivog razvoja rame uz rame sa ┼żivotnom sredinom, ekonomijom i vladavinom prava. Agenda 2030 predstavlja veliki pomak u razumevanju uloge kulture u odr┼żivom razvoju.

Ekonomski aspekt

Kultura ima zna─Źajnu ulogu u postizanju odr┼żivog razvoja, smanjenju siromaštva i inkluzivnom ekonomskom rastu.

Kulturno nasle─Ĺe je veoma va┼żna vrednost za regione, gradove, društva i zajednice.Kulturni projekti i aktivnosti u oblasti kulture ─Źine grad atraktivnijim, dok kreativna industrija mo┼że biti jak pokreta─Ź urbanog razvoja.

Kultura ima veoma va┼żnu ulogu u kreiranju radnih mesta i ekonomskom rastu, posebno u sektorima turizma, kreativne industrije, inovacija i edukacije. Kreativna industrija bele┼żi najve─çe stope rasta na globalnom nivou, ─Źak i u vreme finansijske krize a kulturni turizam je jedna od glavnih privrednih grana Evrope.

Kulturni i kreativni sektor predstavljaju oko 3% svetskog BDP i zapošljavaju oko 30 milion ljudi. U EU 2016. oko 8,4 miliona ljudi je bilo zaposleno u sektoru kulture, što predstavlja 3,7% svih zaposlenih. Prihod od kulture u 2014. godini iznosio je 310 milijardi evra, iliti 5,2% prihoda svih sektora.

Vrlo zna─Źajan procenat zaposlenih u kulturi ─Źine ┼żene, što doprinosi rodnoj ravnopravnosti.

Društveni aspekt

Kulturno nasle─Ĺe ima i izuzetnu društvenu vrednost. Po skorašnjem istra┼żivanju Eurobarometra, ─Źak 82% Evropljana su ponosni na evropsko kulturno nasle─Ĺe i stava su da ono mo┼że da poboljša kvalitet ┼żivota, kao i ose─çaj pripadnosti Evropskoj uniji. Dostupnost kulture tako─Ĺe pozitivno uti─Źe na zdravlje i ose─çaj zadovoljstva. Sedamdeset jedan odsto Evropljana se sla┼że da ┼żivot u blizini mesta od zna─Źaja za evropsko kulturno nasle─Ĺe poboljšava kvalitet ┼żivota, kao i pristupa─Źnost kulturi, što Evropljani po va┼żnosti za psihi─Źko zdravlje svrstavaju odmah posle odsustva bolesti, kao najbitnijeg faktora psihi─Źkog zdravlja.

Evropska godina kulturnog nasle─Ĺa

Godina 2018. proglašena je za Evropsku godinu kulturnog nasle─Ĺa, kojom se slavi razli─Źitnost i bogatstvo evropskog kulturnog nasle─Ĺa, a 1. juna usvojena je i Nova evropska agenda za kulturu, koja naglašava kulturnu dimenziju odr┼żivog razvoja i preporu─Źuje ja─Źanje me─Ĺunarodnih kulturnih odnosa koriš─çenjem potencijala kulture za podsticanje odr┼żivog razvoja i mira, te poma┼że sprovo─Ĺenje Agende 2030. Godine 2016. EU je prvi put usvojila strategiju uklju─Źivanja kulture i u odnose sa tre─çim zemljama, kako s kandidatima za u─Źlanjenje u Uniju, tako i sa ostatkom sveta.

EU podrška

EU je raznim programima podr┼żala obnavljanje i osavremenjivanje mnogih bisera srpske i evropske kulturne baštine u Srbiji, poput Senjskog rudnika, rimske carske palate Feliks Romulijana, srednjovekovnog manastira Ba─Ź, mezolitskog arheološkog nalazišta Lepenski vir, Goluba─Źke tvr─Ĺave, tvr─Ĺave Mom─Źilov grad u Pirotu i brojnih muzeja, crkava, sinagoga i drugih kulturnih zdanja širom zemlje. Projekat revitalizacije istorijske, umetni─Źke i prirodne baštine u oblasti Ba─Źa u Vojvodini dobio je najve─çe evropsko priznanje u oblasti nasle─Ĺa - nagradu Evropa Nostra za 2018.

Potencijal

O velikom kulturnom potencijalu Srbije govori i podatak da se na Uneskovoj listi svetske baštine nalaze naši brojni lokaliteti kulturnog i prirodnog bogatstva, kao i Arhiva Nikole Tesle i Miroslavljevo jevan─Ĺelje a na listi su se našli i porodi─Źna slava i kolo. U prilog tome govori i proglašenje Novog Sada Evropskom prestonicom kulture za 2021. godinu - primer ostalim gradovima da postave projekte vezane za kulturnu baštinu na viši nivo prioriteta. Ovakvi projekti su izuzetno va┼żne dugoro─Źne investicije, kako za odr┼żivi razvoj srpskog društva i ja─Źanje ekonomije, tako i za uspešne evropske integracije.

PRIMERI DOBRE PRAKSE

Delez SRBIJA

KULTURA ZA SVE

─îesto se nalaze izgovori za neodlazak u pozorište, na koncerte ili bilo koji vid kulturnih dešavanja, pod parolom da je kultura skupa i da nije dostupna. Kako bi kvalitetni kulturni sadr┼żaji postali dostupni što ve─çem broju naših sugra─Ĺana, Maxi supermarketi godinama kontinuirano daju podršku zna─Źajnim kulturnim manifestacijama. Tako su i i ove godine, kao pravi dobar komšija, Maxi supermarketi partneri najve─çeg beogradskog pozorišnog festivala - Bitefa. A da kulturni sadr┼żaji nisu rezervisani samo za odrasle i da ne moraju biti ozbiljni i teški, i da Bitef mo┼że biti prilago─Ĺen i mališanima, ima─çe prilike da se uvere svi koji 15. septembra od 12 ─Źasova dovedu svoje najmla─Ĺe na Cvetni trg, na manifestaciju „Svet pre ljudi“.

- Briga o najmla─Ĺima i mogu─çnost da im priuštimo kvalitetne sadr┼żaje je nešto ─Źemu smo mi u Maxiju posebno posve─çeni. Kada se govori o mališanima, ─Źesto se navodi da kvalitetnih kulturnih sadr┼żaja za decu skoro i da nema, zato smo mi ┼żeleli da upravo ovogodišnji Bitef posvetimo njima. Kultura je bitan segment odrastanja, a Bitef je simbol Beograda, zato ─çemo mi uvek nastojati da najmla─Ĺim sugra─Ĺanima pribli┼żimo kulturu i damo priliku da u─Źestvuju u stvaranju i odr┼żavanju beogradske tradicije - rekla je Milica Popovi─ç, menad┼żerka korporativnih komunikacija u kompaniji Delez Srbija.

Vojvo─Ĺanska banka

ODGOVORNO U KULTURI

Iskrena u nameri da pomogne ne samo srpskoj galerijskoj sceni nego i nacionalnoj kulturi, Vojvo─Ĺanska banka sa Galerijom Matice srpske 2016. zapo─Źela je saradnju koja predvi─Ĺa da stru─Źnjaci Galerije zna─Źajnu kolekciju likovne umetnosti koju baštini Vojvo─Ĺanska banka obrade s ciljem da se ona u─Źini dostupnom široj javnosti, dok je Galerija sredstva ostvarena ovom saradnjom usmerila u obnovu ulaza u Galeriju i ugradnju prilazne rampe za invalide, i time i sam prostor Galerije u─Źinila dostupnim svim ljubiteljima umetnosti.

Prva izlo┼żba u okviru ovog partnerstva realizovana je u zdanju Galerije pod nazivom „Odgovorno u kulturi“, kojom je javnosti prvi put predstavljena kolekcija dela iz druge polovine XX veka, koja ukazuje na umetni─Źke vrednosti sakupljene pod krvom banke u proteklih pola veka. Sama zbirka banke danas broji blizu 800 dela likovne umetnosti prikupljenih planskim otkupom i kontinuiranom realizacijom umetni─Źkih kolonija, što je još jedan od pokazatelja da odgovoran odnos banke prema kulturnom nasle─Ĺu postoji decenijama unazad.

U nastavku saradnje deo umetni─Źke zbirke predstavljen je postavkom u izlo┼żbenom holu Narodne banke Srbije ljubiteljima umetnosti u Beogradu, dok su u okviru putuju─çe izlo┼żbe „Karavan slika“ imali prilike da je vide i poštovaoci umetnosti iz Kragujevca, ─îa─Źka, Apatina, Zrenjanina i Subotice.

Naredna izlo┼żba realizova─çe se pod nazivom „Sto odabranih“ i bi─çe sve─Źano otvorena 6. septembra ove godine u Galeriji Matice srpske, dok ─çe svim posetiocima Galerije biti dostupna do 20. septembra.

Apatinska pivara

UMETNOST RECIKLA┼ŻE

┼Żivot limenke se ne završava posle njene prve upotrebe. Prazne i upotrebljene limenke, osim što se nose na recikla┼żu i vra─çaju na ponovnu upotrebu, mogu postati umetni─Źka dela velike vrednosti. Za profesora Marka La─Ĺuši─ça sa Fakulteta primenjenih umetnosti i Apatinsku pivaru, PET, staklena ili aluminijumska ambala┼ża su sredstva umetni─Źkog izra┼żaja. U okviru saradnje na projektu „Reciklirajte i vi“, koju ve─ç dugi niz godina Pivara sprovodi ukazuju─çi na zna─Źaj recikla┼że, upravo nastaju ova interesantna umetni─Źka dela. Izlo┼żba radova od aluminijumskih limenki u Mikser Houseu, izlo┼żba skulptura od plasti─Źnih boca doktoranada Fakulteta primenjenih umetnosti pod nazivom „Deset za 260“ ispred Muzeja istorije Jugoslavije realizovani su sa ciljem da se putem umetni─Źkog stvaralaštva uka┼że na to da je resurse potrebno racionalnije koristiti.

Apatinska pivara je tako─Ĺe u saradnji s Fakultetom primenjenih umetnosti prošle godine predstavila i prvi suncobran napravljen od recikla┼żnog materijala. „Recikla┼żni suncobran“ je napravljen od 800 plasti─Źnih boca, a bio je visok ─Źetiri metra i te┼żak više od jedne tone. Kampanja „Reciklirajte i vi“ ima za cilj da dugoro─Źno podi┼że svest javnosti o zna─Źaju i upotrebnoj vrednosti ambala┼że i razli─Źitim aktivnostima uspeva da apeluje na potroša─Źe da recikliraju.

Banka Inteza

KULTURA BEZ GRANICA I PREPREKA

Banka Inteza svoju društvenu odgovornost temelji na podršci koju pru┼ża razvoju umetnosti i o─Źuvanju kulturno-istorijske baštine, kao i na podsticanju kulturne razmene i saradnje. Kao ─Źlanica bankarske grupe Inteza Sanpaolo sa sedištem u Italiji, zemlji istorije, umetnosti i kulture, svoju ulogu u društvu sagledavamo ne samo iz aspekta ekonomskog uticaja koji imamo kao vode─ça banka u Srbiji ve─ç i iz ugla institucije koja mo┼że da bude va┼żna kulturna spona izme─Ĺu ljudi i nacija.

U ┼żelji da deo bogate italijanske kulturne baštine predstavimo gra─Ĺanima naše zemlje, u prostorijama Istorijskog muzeja Srbije prethodne godine priredili smo izlo┼żbu slika iz umetni─Źke kolekcije Inteza Sanpaolo koja broji oko 20.000 dela. Ljubitelji umetnosti imali su priliku da se tokom mesec dana trajanja izlo┼żbe radova Gaspara van Vitela upoznaju sa nekim od najreprezentativnijih primeraka veduta pravca italijanskog pejza┼żnog slikarstva.

Osim što verujemo da kultura ima mo─ç da spaja, smatramo i da ona mora da bude dostupna svima. Upravo zato, nastavljaju─çi saradnju sa Istorijskim muzejom Srbije, ovoj ustanovi kulture od izuzetnog zna─Źaja donirali smo lift za osobe sa invaliditetom i pomogli joj da postane istinski inkluzivna institucija.

Eurobank

PROMOVIŠEMO UMETNOST I KULTURU U SRBIJI

Sveobuhvatni program društveno odgovornog poslovanja pod nazivom „Investiramo u evropske vrednosti“, koji je usmeren na podršku edukaciji, zdravstvu, inkluzivnom društvu i zaštiti ┼żivotne sredine, Eurobanka je proširila 2010. godine i na projekte koji se odnose na kulturu. Imaju─çi u vidu da su umetnost i kultura sto┼żeri našeg društva, ┼żeleli smo da podstaknemo ulaganje poslovnog sektora u ove oblasti. Kao dugogodišnji generalni pokrovitelj beogradskog pozorišta Ateljea 212, jednog od najeminentnijih srpskih pozorišta, potvrdili smo opredeljenost da zajedni─Źkim snagama razvijamo i promovišemo umetnost i kulturu u Srbiji. Ulaganja su nastavljena i podrškom predstavi Pan teatra „Sama je tra┼żila“, koja za cilj ima podizanje svesti protiv nasilja nad ┼żenama. Pored predstave, projekat su pratile i tribine, izlo┼żbe umetni─Źkih fotografija inspirisanih dokumentarnim materijalima uzetih sa mesta zlo─Źina.

„Pokretni inkluzivni muzej“, kao zajedni─Źki projekat Eurobanke, Centra za razvoj inkluzivnog društva, Evropskog instituta za dizajn i invaliditet i Ministarstva za rad i socijalna pitanja skrenuo je pa┼żnju javnosti na neprilago─Ĺenost predmeta za svakodnevnu upotrebu osobama sa invaliditetom. Na dizajnerskom konkursu studenti fakulteta za dizajn, umetnost, arhitekturu i šumarstvo imali su zadatak da osmisle prakti─Źne predmete ─Źija ─çe upotreba olakšati ┼żivot osobama sa invaliditetom. Najbolji predmeti bili su deo izlo┼żbe Pokretnog inkluzivnog muzeja, koji je obišao gradove širom Srbije. U ┼żelji da doprinese unapre─Ĺenju opšte ─Źitala─Źke kulture, Eurobanka je tradicionalno generalni sponzor No─çi knjige, regionalne manifestacije koju organizuju izdava─Źka ku─ça „Laguna“ i knji┼żarski lanac „Delfi“.






Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE