Od 1953. kada je po prvi put upriličen televizijski prenos dodele Oskara, svečana ceremonija vezana za najprestižnije filmske nagrade prošla je kompletnu transformaciju.

"Zlatna era" televizije kada je holivudski glamur privlačio pažnju većine vlasnika malih ekrana, po svemu sudeći je za nama, budući da je gledanost prenosa dodele iz godine u godinu sve manja. 

Nakon što je prošle godine rekordno mali broj gledalaca (9,23 miliona) gledalo trenutak u kom je "Nomadland" proglašen najboljim filmom, organizatori su odlučili da promene koncept programa i da od 2022, nagrade za osam "manjih kategorija" dodele pre početka prenosa.

Predsednik Akademije filmskih nauka i umetnosti saopštio je da će se ubuduće Oskar za kratki dokumentarni film, za filmsku montažu, za frizuru i šminku, za originalnu filmsku muziku, za scenografiju, za kratki animirani film, za kratki igrani film i za montažu zvuka uručivati sat vremena pre početka zvaničnog programa.

U toku prenosa, biće emitovani montirani snimci predavanja i pobednički govori, kako bi se skratilo trajanje ceremonije i izbegao "prazan hod".

To je poslednja u nizu izmena koncepta dodele nagrade čija tradicija seže do daleke 1929. godine.

Gledanost ceremonije u padu

Najveću gledanost dodela Oskara imala je 1998. kada je proglašenje "Titanika" najboljim filmom gledalo 55,25 miliona gledalaca. 

Međutim, od 2018. do danas, taj događaj beležio je svake godine manje od 30 miliona gledalaca.

Prošlogodišnji Oskari ne samo da se nisu približili tom broju, nego nisu ušli ni među 100 najgledanijih programa 2021. Gledanije od crvenog tepiha bile su serije kao što su "FBI", "The Equalizer", "NCIS" i "Jeloustoun", koje su na samom dnu te liste.

U pokušaju da se podigne rejting ABC televizije, Oskar će ove godine imati tri voditeljke. 

Takođe je po prvi put organizovano glasanje publike preko Tvitera, koje bi trebalo da podstakne "glasače" da gledaju prenos.

Godina prepuna rekorda

Prvi televizijski prenos Oskara upriličen je 19. marta 1953. godine, kada je publika po prvi put imala priliku da iz svojih domova "prisustvuje" dodeli najprestižnije filmske nagrade. Reč je o 25. ceremoniji, koju je vodio Bob Houp, dok je dvostruki Oskarovac Fredrik Marč uručivao nagrade.

Ta godina bila je po mnogo čemu posebna za Akademiju, a u susret 94. dodeli prestižne nagrade, podsetimo se nekih zanimljivosti iz 1953:

• Film "Loši i lepi" koji je bio u trci 1953. ostaje i dan danas najnagrađivaniji film, koji nije nominovan za najbolju režiju. Na 25. dodeli nagrada Akademije filmskih nauka i umetnosti, taj klasik Vinćentea Minelija osvojio je pet nagrada od šest nominacija, a poslednji film koji se približio tom rekordu je "Terminator 2: Sudnji dan" (1992) koji je pokupio četiri od šest nominacija.
• Ove godine "Dina" bi mogla da mu preotme taj rekord, budući da i pored deset nominacija za Oskara, Deni Vilnev nije nominovan za najbolju režiju. Istini za volju, sve i da mu "Dina" preotme rekord, "Loši i lepi" i dalje će biti najnagrađivaniji film, koji nije nominovan za glavnu kategoriju.

Sve do 2015. godine, dodela nagrada 1953. bila je jedina na kojoj je pobednički film odneo ukupno samo dva Oskara. Film "Najveća predstava na svetu" 1953. osvojio je, pored glavne nagrade, još Oskara za najbolji scenario, što je pošlo za rukom i filmu "Pod lupom" (Spotlight) 2015.

Širli But je u 54. godini života osvojila nagradu za najbolju glumicu za ulogu u filmu "Vrati se, mala Šibo" i tako postala prva žena u pedesetim godinama koja je dobila priznanje u toj kategoriji. Prva sledeća glumica kojoj je to pošlo za rukom je Džulijan Mur, koja je Oskara dobila za glavnu ulogu u "Still Alice" iz 2014. godine.

Trenutno je glumica koja bi mogla da im se pridruži Nikol Kidman (54) za ulogu Lusil Bol u "Being the Ricardos". Ona se takmiči u toj kategoriji sa mlađim koleginicama Kristen Stjuart ("Spenser"), Džesikom Čestejn ("Oči Tami Fej"), Penelope Kruz ("Madres paralelas") i Olivijom Kolman ("Mračna kći").

U toj posebnoj "oskarovskoj" godini, prvi put se desilo da su nagrade u glavnim kategorijama (za najbolji film, režiju i četiri glumačke kategorije) otišle za šest različitih filmova: "Najveća predstava na svetu" (film), "Miran čovek" (režija), "Tačno u podne" (glumac Geri Kuper), "Vrati se, mala Šibo" (glumica, Širli But), "Viva Zapata!" (sporedni glumac, Entoni Kvin) i "Loši i lepi" (sporedna glumica, Glorija Graham).

Od tada, tako nešto dogodilo se još samo tri puta. 

Da li bi moglo i ove godine da se dogodi nešto slično? Možda.

Film koji ima najveće šanse da dobije u nekoliko glavnih kategorija je "The Power of the Dog", ali ako ga "Belfast" nadmaši u glavnoj kategoriji i neko poput Troja Kotsura ("CODA") dobije Oskara za sporednu ulogu.