Apsolutno isti,radiš kao crv od jutra do sutra,ništa novo,alisu težnje i potrebe značajno veće. Modernizacija i težnja ka istoj je dovela do toga da je svaki budžet dodatno opterećen stvarima koje.nisu neophodne ,ali se podrazumevaju. Čudno zvuči ali je upravo tako. Sa jedne strane nerazumljivo,a sa druge opet ima smisla,treba biti u koraku sa vremenom. Sve ima svoje prednosti i mane,važno je biti umeren u svemu.
Sećam se kad sam bila dete,majka je auto palila samo kada idemo u goste,i to ako je negde dalje,i eventualno kada pada kišapa dođe po nas u školu. To nije bilo tako čestojer smo imali uredno spakovane kabanice u rančevima. U današnje vreme,ne možeš prođi trotoarom od automobila,ispred škola su kolone vozila...gužve na sve strane....alternativni putevi i opet gužva,zastoj... Istina je da se brže i luđe živi,al nije poenta da kad smo u prilici da hodamo istovremeno izgleda kao da stiskamo kvačilo.
Jednom prilikom tako sedimo,porodično,razmatramo ideju renoviranja jednog dela kuće...dolazimo do zaključka da nije pogodan momenat,trenutno nemamo... Pogled mi leti prema stolu i sledi misao:„Kako nemamo,pa na stolu,u telefonima imamo više od hiljadu eura,realna procena?!“
Ili recimo dete pita roditelje da li može da dobije nešto slatko,roditelj odgovara da nema novca,a na stolu cigarete od 250 din...
Mnogo je sličnih primera,prioriteti su različiti,vrednosti totalno izokrenute,realnost i mogućnosti nesagledane na pravi način... Koliko toga nam je nametnuto,a koliko smo iskompleksirani pitanje je sad... Da li je to sreća? Diskutabilno je da li nas sve to čini zadovoljnim ili pre bih rekla opterećenim čovekom...
Nemamo ili imamo ono za šta hoćemo da imamo?
A.K.