„Kada je Gospod naš danas (=na Božić) roÄ‘en od Djeve Marije, On kao Proleće radosno zasija svoj vaseljeni i svu tvar povrati obnovljenu.

Jer se danas rađa Sin Božiji Sin Jedinorodni, sjajnost slave Njegove, Obli�je bića i ve�nosti Njegove, O�ev Izraz i Re�, kroz kojega je i vekove (svetove) stvorio, kroz kojega je postalo sve vidljivo i nevidljivo.

Jer je Logos OÄ�ev (danas) neizmenljivo postao telo od Duha Svetoga i Bogorodice, i biva Posrednik Boga i ljudi-Jedini ÄŒovekoljubac. U preÄ�istoj utrobi Djeve zaÄ�et je ne od volje ili pohote ili sjedinjenja muža, nego od Duha Svetoga i od prvog Adamovog roÄ‘enja (=prvog stvaranja); i biva poslušan Ocu po uzetoj našoj i od nas prirodi (ljudskoj), isceljujući našu neposlušnost…Zato Njega ne nazivamo Ä�ovekom oboženim, nego (Ga) ispovedamo (=priznajemo) Bogom OÄ�oveÄ�enim.

Jer, budući po prirodi Savršeni Bog, postao je po prirodi Savršeni ÄŒovek-On Isti, ne promenivši prirodu, niti prividnim Ä�ineći Domostroj (ovaploćenja), nego se Telu, snabdevenom dušom razumnom i umnom, koje je uzeo od Svete Djeve i koje je po Njemu (Bogu Logosu) dobilo biće, sjedinio po Ipostasi, nesliveno, neizmenljivo, nerazdeljivo, te jeste i naziva se Savršeni Bog i Savršeni ÄŒovek.

Zato, pobožno (=pravoslavno) ispovedajući Hrista iz dve prirode i u dvema prirodama-Ä�ime se pokazuje razlika (priroda),-ne Ä�inimo od (tog) sjedinjenja mešanje (priroda), niti od razlike (priroda) Ä�inimo razdeljenje. Otuda, Presvetu Djevu ispovedamo vaistinu Bogorodicom, jer kao što je istinski Bog Onaj koji se iz Nje rodio, tako je istinska Bogorodica Ona koja je Istinitog Boga iz Sebe rodila.

Otuda , rodivši se (danas=na Božić) Gospod i Bog naš, povratio nas je od zime zablude i od hladnoće obmane (idolske) ka proleću radosti, uzevši na Sebe naše obliÄ�je i obnovivši ga prilikom uzimanja Tela Svoga (od Djeve). Jer ponevši na Sebi sve što je naše (ljudsko), ali bez greha, uÄ�inio nas je usvojenim sinovima Oca Svoga i sanaslednicima Carstva Svoga…

Mi, pak, praznujmo danas kako dolikuje, i poÄ�astvujmo Hristovo RoÄ‘enje, i svetloradosno uskliknimo, sa Pastirima pesmama pohvalimo, sa AnÄ‘elima u horu pevajmo, i sa mudracima poklonimo se roÄ‘enom Bogu našem. I blagodarnost (odajmo) Došavšemu u svoje kao tuÄ‘inac, jer je stranca (Ä�oveka) proslavio“ (Sveti Jovan Damaskin, „Beseda na Sveto RoÄ‘enje Hristovo“, izgovorena najverovatnije u Vitlejemu pre 726.g.).

Protonamesnik Branko Čolić