Uživajući u porodičnom okruženju i redovno spremljenoj trpezi za Božić...U pauzi od izobilja jela i pića, prelistavajući dešavanja na fejsbuku, naleteh na post koji je privukao moju pažnju, sа jedne strane očajnički potez koji budi sažaljenje i izaziva određenu dozu tuge, a sa druge vrlo hrabar i opravdan...Poznavajući umeće ovog dečka, usudih se da njegov vapaj za pomoć prosledim Lokalnim novinama i da zajedničkim snagama vidimo kako mu možemo pomoći...Oni odmah objaviše poziv i priču ovog izuzetno talentovanog momka, samoukog umetnika iz Mislođina.

Sutradan smo ga već posetili i doznali o čemu se zapravo tu radi... Naiđosmo na momka u teškom, depresivnom stanju, koji mesecima ne ustaje iz kreveta i koji je u tom trenutnom potonuću zaboravio na svoje kvalitete...Nije on neko ko zakukava nad svojom sudbinom, već je samo izgubio volju i želju da se bori...

Nije nam mnogo trebalo da pokrenemo energiju koju poseduje, jer njegove slike i crteži svakako dokazuju postojanje iste...

Nakon samo dva dana uspeli smo da dobijemo i podršku ljudi koji poštuju umetnost i žele da pomognu...te smo Daliboru obezbedili samostalnu izložbu slika, o kojoj je do sada samo sanjao...a njegov rad zavređuje pažnju...i velika bi šteta bila da ostane samo u ta četiri zida, njegovog potkrovlja...