Kako se bliže hladniji dani sve nas muči isti problem - grejanje. To je posebno izraženo kod ljudi u seoskim sredinama koji muku muče i dovijaju se na razne načine kako bi prebrodili zimski period. Grejenje nije mala stavka po kućni budžet obzirom da metar drva na stovarištima košta 5.600 dinara bez sečenja i cepanja, tona peleta od bukve je 26.640, dok se cena uglja u zavisnosti od njegove vrste kreće od 12.450 do 13.800 dinara.

Pored navedenih energenata postoji i jedan prirodni i najjeftiniji energent - biomasa. Grejanje na biomasu, a to su slama, kukuruzovina, stabljike suncokreta, piljevina, sve se više praktikuje u nekim zemljama Evrope, na primer u Italiji i Sloveniji. Slama je stoga sve traženija roba u zemljama Evropske unije. Koliko se samo žetvenih ostataka na poljima u Srbiji spali i zaore, količine su nezamislive, do sada se samo mali broj ljudi opredelio da upravo te ostatke iskoristi za grejanje svojih domaćinstava, i po dosadašnjim saznanjima boljeg i jeftinijeg načina grejanja za sada...nema...

Jedan od onih, za sada retkih, koji su se odlučili za ovaj "eksperiment" je Dragan Todorović iz Ljubinića. Prema njegovim rečima sve je sam napravio od peći do dimnjaka.

Na licu mesta smo se uverili kako funkcioniše "parna mašina" koju je ovaj veoma zanimljivi domaćin sam "opravio".

"Kotao je zidan od pune cigle, lepljen blatom, kao hlebna  furuna sistem, gore zasut pepeo, ima sigurnosni ventil za slučaj da prokuva. Ubace se tri bale slame i za pola sata kotao dostigne temperaturu od 70 stepeni. Poenta je samo zatvoriti dimove da ne izlaze, pošto dimovi greju trideset posto. Urađene su komore za dimove, dimovi kruže po celom sistemu i izlaze gore na odžak. Sve ovo je koštalo koliko ogrev jedne godine, oko 1000 eura."- kaže Dragan Todorović.

I dok je pucketala slama u kotlu, a u kući bilo prijatno toplo, uživali smo u priči našeg zanimljivog domaćina koji već za sledeću grejnu sezonu ima novu ideju koju planira da realizuje.