NAJMLAÄ�I je doktor astronomije nauka u Srbiji. Školovao se u Beogradu i Parizu. Već je u timu nauÄ�nika Evropske svemirske agencije u misiji "Solarni orbiter" i kaže da to može svako! Mihailo Martinović (29), dvostruki doktorand, uporan, talentovan, vredan i iznad svega skroman, na nedavno održanom takmiÄ�enju proglašen je za jednog od "mladih heroja Srbije". Sa ponosom, ovaj IvanjiÄ�anin kaže da neće pojuriti u svetske institute i opservatorije, već da će kao nauÄ�ni saradnik na MatematiÄ�kom fakultetu ostati u svojoj zemlji, uz pregršt zamisli, projekata, planova i ideja!

Posle završenog fiziÄ�kog fakulteta i master studija, Mihailo je lane, kao stipendista francuske vlade doktorirao, provodeći pola vremena u Parizu, a pola u Srbiji. Drugi je student iz Srbije koji se sa Katedre za astronomiju MatematiÄ�kog fakulteta po principu komentorstva školovao paralelno na Pariskoj opservatoriji i Univerzitetu u Beogradu. NeobiÄ�no je što za razliku od većine njegovih vršnjaka još nije pohitao da iz neke tople zapadnoevropske fotelje prouÄ�ava svemir?

- Postoje stvari vrednije od novca. NauÄ�nici ni u Srbiji, ali ni u inostranstvu nisu prebogati, ali mogu da ostave nešto iza sebe. To je i moj cilj - priÄ�a Miahilo. - Ideja, koja je pokrenula srpsko-francusku saradnju, je da u narednih od 10 do 15 godina u Srbiji oformimo grupu koja bi se bavila fizikom plazme sunÄ�evog vetra, oblašÄ‡u koja je danas u ekspanziji. Na tome i ja danas radim kao nauÄ�ni saradnik na MatematiÄ�kom fakultetu. Ali, da bismo za uÄ�ešÄ‡e u velikim svetskim svemirskim misijama i drugim projektima imali kadar i znanje, neophodno je odškolovati bar još od dva do Ä�etiri doktoranda za ovu oblast, takoÄ‘e po principu komentorstva uz podršku Pariske opservatorije.

Po reÄ�ima našeg sagovornika, na Pariskoj opservatoriji je dr Milan Maksimović, poreklom iz Stragara kod Topole, jedan od vodećih ljudi u evropskoj nauci. Bavi se fizikom plazme sunÄ�evog vetra i jedan je od šefova tima Evropske svemirske agencije za misiju "Solarni orbiter". Upravo je njegova inicijativa da okupi srpske nauÄ�nike i da se u Srbiji osnuje grupa koja bi se bavila ovom uskom granom fizike.

- Trenutno se uz moju podršku i preporuke, na put u Pariz sprema još jedna doktorandkinja, a uskoro će nam se pridružiti i koleginica koja je sliÄ�nu oblast doktorirala u Madridu - objašnjava Mihailo. - Za nekoliko godina mogli bismo da imamo nezavisnu istraživaÄ�ku grupu, sposobnu da samostalno školuje nove struÄ�njake, koja će se baviti ispitivanjem ovog aspekta SunÄ�evog sistema. Cilj mi je da naša grupa u Srbiji postane deo velikih svetskih projekata, kojima ćemo moći da u Srbiju donesemo novo znanje i visoku tehnologiju, većinski finansirane iz meÄ‘unarodnih fondova. Za ovako veliki posao je potrebno vreme, ali sam zbog njegove uspešne realizacije, spreman da ostanem u Srbiji.

Grupa koja će se graditi oko Mihaila, biće naša nauÄ�na snaga koja će preuzimati poslove velikih meÄ‘unarodnih misija. Prva velika na kojoj i Mihailo već radi je "Solarni orbiter".

- Biće lansiran u februaru 2019. godine, a ta misija ima zadatak da pokaže kako nastaje SunÄ�ev vetar, kako zapravo funkcioniše SunÄ�ev sistem - objašnjava mladi nauÄ�nik. - Do sada su raÄ‘ena merenja u blizini Zemlje, ali ne i blizu Sunca. Uz pomoć ovog orbitera, budući tim iz Beograda, bavio bi se najvećim i najaktuelnijim problemima helio fizike. Trenutno radim kao koistraživaÄ� na ovoj misiji, sa odgovornošÄ‡u obrade podataka merenih nakon lansiranja. Uz "Solarni orbiter", druga najveća misija je "Parkerova solarna sonda" (NASA) koja će prići Suncu najbliže dosad, na osam miliona kilometara. Poleteće juna 2018. i stići na oderedište do sredine 2019. godine. Moj doktorat zapravo je bio priprema za rad na ove dve misije. A primarni cilj pred nama je da iškolujemo mlade ljude iz Srbije i vratimo ih u našu zemlju kako bi radili na tim veoma važnim projektima.

Mihailo sebe u timu srpskih nauÄ�nika vidi na najvećim svetskim svemirskim misijama, izgradnji prvog srpskog satelita, a uskoro ga oÄ�ekuje put u Berkli, u Kaliforniju, gde će raditi na Parkerovoj solarnoj sondi. Onda se vraća da nastavi svoju misiju, formiranje našeg tima istraživaÄ�a fizike meÄ‘uplanetarnog prostora SunÄ�evog sistema, kakva trenutno u Srbiji ne postoji.

FIZIKA I KARATE

KADA je 2007. godine, kao dipolomac ivanjiÄ�ke Gimnazije, Mihailo birao studije, fizika je, kaže, izabrana, samo zato jer mu je najmanje zadavala muke. Kao brucoša, meÄ‘utim, doÄ�ekao ga je veliki šok - oko njega bili su bivši Ä‘aci matematiÄ�kih gimnazija, laureati mnogih takmiÄ�enja, za njega tada nedostižni genijalci. Njima su prvi ispiti bili lagani, a njemu muka. Zato je kaže radio mnogo više, a rupe u znanju popunjavao je do treće godine fakulteta, kada je konaÄ�no poÄ�eo da uÄ�i bez "repova". Ipak, diplomirao je na smeru Primenjena fizika i informatika 2011. godine sa ocenom 9,6. A uporedo sa primenjenom fizikom i informatikom studirao je i astrofiziku.

- Dodatni brucoški šok i otrežnjenje bilo je kad sam kao samouvereni nosilac braon pojasa u karateu u rodnoj Ivanjici, ušao u beogradski klub, pored seniorskih reprezentativaca - seća se kroz smeh. - Shvatio sam da su moje veštine smešne naspram njihovih. Bili su u svakom pogledu superiorni u odnosu na mene. I ovde sam krenuo iz poÄ�etka, ispravljao poÄ�etniÄ�ke greške i dogurao do crnog pojasa!

VREME NIJE IZGUBLjENO

- IMAO sam mnogo sreće da zapoÄ�nem doktorat sa profesorima Miloradom Kuraicom i Bratislavom Obradovićem, koji su mi za godinu dana otkrili kako se od studenta postaje nauÄ�nik - priseća se Mihailo. - Morao sam, meÄ‘utim, da prekinem te studije na FiziÄ�kom fakultetu i upišem doktorske studije na MatematiÄ�kom, da bih po sistemu komentorstva mogao da doktoriram i u Pariskoj opservatoriji, jer je jedina institucija koja može da dodeli zvanje doktora astronomskih nauka upravo Katedra za astronomiju MatematiÄ�kog fakulteta. Nije mi žao te dodatne godine provedene na doktorskim studijama i nikako ne smatram to vreme izgubljenim.