‘’Nerpistajanje na zlo, naša je dužnost jednako kao i Ä�injenje dobrih dela’’

Ok, nije baš da sam se bavila prouÄ�avanjem lika i dela Mahatme Gandija, ali stari ćelo je bio u pravu, i ma koliko se trudila da izbegnem floskule, danas, dok Ä�oveÄ�anstvo bije svoju najvažniju bitku, više nego ikada verujem da će upravo dobrota spasiti svet.

JuÄ�e sam gledala kako se dvojica otimaju oko kolica ispred supermarketa. Jedan – nula za bedbojse. Danas se Ä�ovek kog poznajem ponudio da besplatno renovira stan male Anje koja je u požaru izgubila sve. Rezultat je, za sada, izjednaÄ�en, ali ostaje pitanje, kakvi smo mi to ljudi – dobri ili zli…?

RaÄ‘amo li se s nekim malim kompasom u glavi, grudima ili gde već – koji nas usmerava da Ä�inimo dobro ili loše..? Da li je Ä�ovek Ä�oveku vuk ili se u nekoj manje okrutnoj sredini – da pripitomiti…? Da li za svoju dobrotu možemo da zahvalimo genima, vaspitanju ili naprosto nedostatku okolnosti koje bi nas naterale da budemo drugaÄ�iji..?

Ako posmatramo moral kao nekakvo službeno ime za dobrotu, još je u doba antiÄ�ke GrÄ�ke, Aristotel tvrdio da je to nešto što se uÄ�i i da se svi raÄ‘amo kao priliÄ�no beskrupulozna bića. Bebe – ta mala pohlepna stvorenja koja baš i ne mare za dobrotu, fokusirana samo na zadovoljenje svojih liÄ�nih potreba. Ha..!

Bilo je potrebno više od dve hiljade godina da grupa nauÄ�nika s Jejla izaÄ‘e Aristotelu na crtu i dokaže suprotno. Niz eksperimenata potvrdio je da su Ä�ak i bebe u stanju da osete dobre ljude. (Prisetite se vremena kada su deca bila mala, a rodbina dolazila na babine. Vrlo verovatno smo svi imali barem po jednog iz familije zbog koje su deca dobijala fras. Još verovatnije da je baš taj jedan važio za baksuza.) Dakle, dobra vest je da se raÄ‘amo dobri. Loša vest je se zbog odnosa roditelja ili društva uglavnom pokvarimo.

S liÄ�ne taÄ�ke gledišta, svi mi duboko verujemo kako smo dobri. I ne samo to. UbeÄ‘eni smo da smo bolji od onog drugog. Znate li nekog ko za sebe tvrdi da je loš..? Stvarno…? Ni ja.

Dobro. Hajde da uzmemo sledeći primer: našli ste novÄ�anik s novcem. Hoćete li ga zadržati..? Naravno da ne. Većina ljudi će reći da bi vratila izgubljeno pravom vlasniku, iako pretpostavlja da drugi to ne bi uÄ�inio. Zato što veruju da ostatak sveta nije toliko pošten. Kada su nauÄ�nici pokušali da provere ove tvrdnje, napravili su svojevrstan eksperiment. U više od 40 zemalja, ‘’izgubljeno’’ je sedamnaest hiljada novÄ�anika. Uprkos oÄ�ekivanjima i bez obzira na zemlju i ekonomski status, većina ispitanika je vratila novÄ�anike. Što je više novca bilo u novÄ�anicima, to su ih ljudi Ä�ešÄ‡e vraćali. IznenaÄ‘eni..? I ja sam.

Ništa manje iznenaÄ‘en bio je i sam autor studije, profesor Alen Kon. Sedamdeset dva procenta – bili su pošteni nalazaÄ�i. Jedni su to Ä�inili zbog uroÄ‘enog osećaja za dobro, drugi zbog bolje slike o sebi, treći naprosto što im je pomisao da budu lopovi – bila mrska. Šta se desilo s ostatkom od dvadesetosam procenata…? Da li je ‘’prilika stvorila lopova’’? Da li bi postupili drugaÄ�ije da su samo malo zastali i razmislili…? Jer, Ä�ak i da se ne raÄ‘amo dobri, svi imamo sposobnost da razlikujemo dobro od zla.

Ako se osvrnemo na ratove i sve okolnosti u kojima su ljudi ugrožavali jedni druge, ciniÄ�ni će se složiti da je zlo sastavni deo ljudske prirode. Ne treba, meÄ‘utim, poistovećavati sam Ä�in zla s neÄ�ijom prirodom. Jedan ameriÄ�ki veteran će reći da je branio slobodu kada je išao u Vijetnam. Zaustavite bilo koje dete na ulici u Laosu, i reći će vam da je to bio rat. To je naprosto tako i ne moramo ići Ä�ak do Vijetnama da bismo se uverili. Ovaj naš nesrećni Balkan, prepun je sliÄ�nih priÄ�a i sudbina. ‘’Mi smo vama ovo, zato što ste vi nama ono… Ali oni su prvi poÄ�eli… Ja nisam pucao… Nisam ni ja… Ko je onda..?’’ I tako dalje, do beskonaÄ�no i nazad. U redu. Nismo ni zli ni dobri. Mi smo i jedno i drugo. Dobro i zlo su razliÄ�ite strane istog novÄ�ića. Pismo i glava. Možda smo dobri, ali nismo bolji. Možda smo zli, ali nismo najgori.

Zbog toga me raduje svaka dobra priÄ�a ovih dana. I da neki ljudi iz Beograda brinu za neke ljude iz Zagreba. I da neÄ�ija majka u nekoj garaži danonoćno šije zaštitne maske. I da neki Marjan želi da pomogne jednoj Anji. Lepo je znati da neki ljudi umesto glave, biraju pismo. Ma koliko malo da se Ä�inilo, pismo je uvek veliko.

Uostalom, priÄ�a kaže da svako od nas gaji u sebi dva vuka. Jedan je ljut, pohlepan i nepoverljiv. Drugi dobar i pažljiv. Koji će od te dvojice na kraju balade pobediti…? Pa onaj kog više hranite.

Nahranite drugog vuka. Pa makar i samo u inat onom matorom Grku.