Bila je Ozrenka Soldatović u seriji „Srećni ljudi“, Kića u „Ljubav, navika i panika“, Spečena u „Boljem životu“, a Radojka u seriji „Selo gori, a baba se češlja“ čiju reprizu Srbija i danas gleda. Iako ove uloge publika izdvaja kao njene najznačajnije, svoj kvalitet je pokazala kroz veliki broj filmskih i serijskih ostvarenja. Ljiljana Stjepanović je bila gost „Obrenovačkog leta“, kada je nastupala u predstavi Radeta Marjanovića „Nova dobra stara vremena“. Kroz razgovor sa ekipom „Lokalnih novina“ otkrila je o kakvom komadu je reč, kako doživljava pozorište, publiku koja prati njen rad, ali i šta za nju znači uloga Radojke.

Šta to donose „Nova dobra stara vremena“ ?

„Ja imam i svoj „Ciganski kabare“, ali, iako mi je možda malo krivo, rekla bih da je ovo trenutno najbolji kabare u Srbiji. Rade je to vrlo ozbiljno uradio sa rediteljem, uzeo je tekstove pisaca poput Duška Radovića, Galeta Jankovića. Smeh ima ključnu ulogu od početka do kraja. Što se mene tiče, ja sam u ovoj predstavi gost. Stalni članovi ovog kabarea bile su pokojna Lola Novaković i Tanja Bošković. Snežana Savić i ja smo se pojavljivale kad one nisu mogle, kao što je sada slučaj. Na scenu izlazim sa dve pesme i monologom iz monodrame „Gospođa ministarka“. To odlično prolazi kod publike i reakcije su sjajne.“

Iza Vas su dugogodišnja karijera i iskustvo. Kako sada gledate na film, seriju, a kako na nastupe na pozoričnoj sceni?

„Potpuno se razlikuju. Živi kontakt sa publikom je nezamenjiva stvar, što se mene lično tiče. Ja sam pre svega pozorišna glumica. Na sceni sam 42 godine i to me održava. Za mene je najlekovitija stvar kada pred publiku izađete sa svojom ulogom. Vi u toj situaciji zaboravite sve što vas muči, što vas boli. Dešavalo mi se da sam slomljenom rukom dolazila i igrala u predstavi. Ja volim i radio. Za njega vezujem svoje početke. Ima mnogo zanimljivih medija za glumce, ali scena je scena. Ona je zapravo jedna umetnost.“

Publika Vas voli i rado prati projekte u kojima se nađe Vaše ime. Kako se gradi takav odnos sa gledaocima?

„Mislim da je tako zato što i ja volim publiku. Ništa ne radim površno i uvek se pojavljujem punog srca. Jednostavno volim da me vole. Ne bih se bavila ovim poslom da mi to nije važno. Često mi mladi glumci kažu-Lako je tebi kada te publika voli... Radi se o uzajamnoj ljubavi. Odličan primer za to mi je komad „Cigani lete u nebo“. Imali smo preko 250 izvođenja i ja na svakoj predstavi plačem. Kad budem prestala tako da doživljavam svoj posao, prestaću da radim i povući ću se. To bi znaćilo da sam se istrošila i da više nema svrhe da nastavim. Za mene je scena svetinja i publika to oseti.“

Glumce Vašeg kalibra često pitaju koja je to najdraža uloga iz njihovog opusa. Postoji li u Vašem slučaju neka uloga koja je posebna i ne tako draga?

„Svaka uloga je za mene posebna, jer ne prihvatam da radim ono što ne ide uz mene. Jedna mi je najteže pala. Ta predstava se i dalje izvodi. Igram majku skota, koja je nešto najteže za mene. Zato mi je Radojka posebno draga. Ja sam prvenstveno majka i baka. Imam dva sina i četiri unuke. Kroz ulogu Radojke svoju ljubav delim sa svima. Tako ljudi mogu da vide da ja nisam Spečena iz „Boljeg života“, Ozrenka Soldatovića ili ta baba, zbog koje je jedan hteo da skoči na scenu da me udavi. To pokazuje koliko je teška uloga u pitanju, jer sam u telu majke egoiste, majke koja uništava svoje dete, što je dijametralno suprotno od onoga što ja zapravo jesam.“

Da li je Radojka slika prave srpske žene koja traje?

„Apsolutno jeste. Ljudi vole da se poistovećuju sa tim likom. U našoj srži je ta posvećenost porodici, deci, unucima. Srpske žene su sklone tome da opraštaju, da trpe zarad porodice. Nažalost, sve je manje toga. Iako sam veoma mlada razvedena, veliki sam pobornik očuvanja onog najbitnijeg. Radojka je sinonim srpske majke, žene, bake. Zato je tako popularna i bila je blagoslov u čitavoj seriji. Radoš je taj lik stvorio prema svojoj majci, ali je tu utkao i sudbinu svoje žene. Meni je ta kombinacija veoma prijala.“

Trenutno gledamo reprizu serije „Selo gori, a baba se češlja“. Radi se o formatu koji javnost voli i koji je postao deo svih porodica. Kakve su uspomene na dane snimanja i stvaranja, s obzirom na to da je Srbija izgubila velikane glumačke scene?

„Kad god sam slobodna, pogledam neku epizodu. Mnoge sam propustila pri prvom emitovanju, pa mi i ova repriza dobro dođe. Najtužnija sam kad vidim Dragana, našeg Mandu koji je otišao tako mlad. Pored toga, teško mi je i kad vidim Dragojla, odnosno Mirka Babića, koji je veoma bolestan. Vraćaju se uspomene. Mi smo 10 godina bili zajedno, kao jedna velika porodica. Bukvalno smo se družili danonoćno u selima pored Trstenika, gde smo bili smešteni. Petlovac je nastavio da živi kroz nas i naše uloge. Verovali smo Radošu i što se režije tiče, ali i teksta. Sve se to videlo kroz rejting koji je serija postigla.“

Da li će gledaoci u skorije vreme imati prilike da Vas vide u epizodama nekih novih serija?

„Naravno. To ne može da prođe bez mene, bar ne dok sam još mlada. (smeh)
Trenutno sam u pregovorima i neka to bude iznenađenje. Radila sam vrlo zanimljive pilote. Obimna procedura je u toku, pa još ne bih da pričam o tome. Jedna serija je već dogovorena, a u planu je i jedan film. Biće dosta posla za mene u narednom periodu.“