Gospođa Dušanka iz Bariča je na jednom od izleta koje GO Obrenovac organizuje za penzionere, fascinirala sve svoje vršnjake u autobusu i predsednika opštine Čučkovića, svojom vitalnošću i svojim ogromnim znanjem i poznavanjem istorije, kulture i najrazličitijih oblasti društvenog života Evrope i sveta.

Jedna od tema, koja je držala pažnju oduševljenim saputnicima, bila je i čuvena Francuska modna kreatorka 20-tog veka Koko Šanel. 
Prijatnim glasom i načinom pripovedanja, gospođa Dušanka je stvarala slike oko sebe i upravo kao kada neko slika po platnu, prenosila svoju fascinaciju legendarnom divom sveta mode. 
Na kraju je, sa pomešanom setom i dozom humora zaključila kako čuva jednu praznu bočicu "Chanel No 5",jer za novi nema novca i ne misli da će ikada biti u prilici da ga sebi ponovo priušti.

Predsednik Čučković je ispratio Dušankinu priču do kraja i istog trenutka smislio plan kako da ovu vremešnu gospođu obraduje za 8. mart...upravo pomenutim parfemom...

Kada je došao i taj dan, veliki Međunarodni praznik žena, predsednik je sa svojim najbližim saradnicima i lokalnim medijima, želeo da upravo sa gospođom Dušankom, pošalje poruku svim damama i na taj način im čestita praznik.

Prilazeći veoma skromnom domu, ni u snovima nisu mogli da zamisle da neko tako vedar, pun života i energije može da ima toliko osnovnih egzistencijalnih problema.

"Chanel No 5" je zadrhtao u Čučkovim rukama, a poglede svih prisutnih je smrzla ledena hladnoća prizora...sve dok se nije pojavila gospođa Dušanka.
Neko bi rekao (a verovatno će i reći ! ) da je u rukama predsednika moglo da bude hiljadu drugih stvari koje bi ovoj dami značile više od te bočice parfema, ali samo oni koji su imali prilike da upoznaju gospođu Dušanku, znaju da je ona danas najsrećnija na svetu upravo zbog "Chanel No 5".

Težak život...a velika duša, ispunjena nekim svojim radostima i sećanjima...

Legendarni parfem je za gospođu Dušanku simbol jednog vremena i svog ličnog traga u njemu na koji je ponosna. Isto to vreme nezaustavljivo prolazi pored svih nas i ispisuje neke stranice koje bismo voleli da preskočimo ili da ih jednostavno istrgnemo iz knjige života, ali "pravila igre" to ne predviđaju.
Suština je da brinemo jedni o drugima i da se reči pretvaraju u dela...dela koja nekome nešto znače...