Ivica DaÄ�ić, predsednik Skupštine Srbije u tehniÄ�kom mandaturaspisao je izbore za predsednika Srbije. Deseti po redu predsedniÄ�ki izbori od uvoÄ‘enja višestranaÄ�ja, biće održani 3. aprila istog dana, kada i parlamentarni i lokalni izbori.Ovo su dvanesti po redu predsedniÄ�ki izbori.

Prvi put, za predsednika Srbije glasalo se 1990. godine, kada je ta funkcija uvedena.

Za sada je predsedniÄ�ku trku najavilo sedmoro kandidata, ali se oÄ�ekuje da će im se svakako pridružiti aktuleni predsednik Aleksandar VuÄ�ić i bivši Boris Tadić.

Aleksandar Vu�ić

„Ko će sada da se bavi izborima kad imamo bezbroj problema i muka. Ima još mesec dana do izbora, odluku o kandidatu donećemo 7. marta na sednici Predsedništva SNS“, objasnio je VuÄ�ić, negirajući da je poÄ�eo sa prikupljanjem potpisa.

Iako zvaniÄ�no nije saopštio da li će se kandidovati ponovo za predsednika on je u neprekidnoj izbornoj kampanji, a po svemu sudeći zna se i odakle će zvaniÄ�no otpoÄ�eti tu kampanju. To je saopštio gradonaÄ�elnik Leskovca Goran Cvetanović, tvrdeći da je dobio najavu da će lider Srpske napredne stranke Aleksandar VuÄ�ić u predsedniÄ�ku kampanju krenuti iz JablaniÄ�kog okruga i da će tom prilikom obići fudbalski stadion u gradu na Veternici, Ä�ija je izgradnja u toku.

VuÄ�ić je roÄ‘en 1970 godine, završio je Pravni fakultet. Politikom je poÄ�eo da se bavi u Srpskoj radikalnoj stranci, koju je zamenio Srpskom naprednom strankom. Bio je ministar informisanja u vreme Slobodana Miloševića, kada je i donet nakaradni zakon o informisanju i kada su kažnjavani mediji.

Nakon što je SNS pobedio na izborima prošao je put od prvog potpredsednika vlade i ministra odbrane, preko predsednika vlade do  predsednika Srbije 2017, zamenivši na tom mestu svog politiÄ�kog oca Tomislava Nikolića. Njegovu kandidaturu osim koalicije oko SNS, podržaće socijalisti i radikali.

Boris Tadić

Bivši predsednik Srbije u dva mandata Boris Tadić, lider Socijaldemokratske stranke, najavio je da će odluku o eventualnoj kandidaturi na predsedniÄ�kim izborima saopštiti za dva – tri dana, nakon njihovog raspisivanja. Sva je prilika da će se i on odluÄ�iti da trÄ�i predsedniÄ�ku trku, a na tom putu, kako je najavljeno podržaće ga LSV Nenada ÄŒanka, Nova stranka i još neke manje stranke i pokreti.

Tadić je roÄ‘en 1958. godine. Diplomirao je socijalnu psihologiju. Nakon demokratskih promena 2 000. godine bio je ministar telekomunikacija, a potom i odbrane. Prvi put je za predsednika Srbije izabran 2004. godine, kada je pobedio Tomislava Nikolića u drugom krugu i 2008. godine pobedom u prvom krugu . Skratio je mandat i na izborima 2012. godine izgubio je u drugom krugu od Tomislava Nikolića. Tada je napustio i Demokratsku stranku i osnovao SDS i najavio “vidimo se u nekom drugom filmu”.

Zdravko Ponoš

Posle poÄ�etnih nesuglasica, koalicija okupljena oko Stranke slobode i pravde (SSP, Narodne stanke (NS) i Demokratske stranke (DS) 30.januara združeno je stala iza nekadašnjeg naÄ�elnika Generalštaba Zdravka Ponoša kao zajedniÄ�kog predsedniÄ�kog kandidata. Kandidatura Ponoša je kod jednog dela biraÄ�kog tela probudila nadu da se 3. aprila, u najmanju ruku, Ä�itava stvar neće završiti poniženjem opozicionog kandidata već u prvom krugu.

IzmeÄ‘u parlamentarnih i, pre svega, beogradskih izbora, predsedniÄ�ki izbori posmatrani su kao nefer okršaj koji će neprikosnoveno nokautom u prvoj rundi dobiti VuÄ�ić.

Ponoš je roÄ‘en 1962. godine. Završio je Vojnu akademiju. Magistrirao je iz oblasti telekomunikacija na ElektrotehniÄ�kom fakultetu u Beogradu, a završio je i visoke vojne škole i kurseve. Generalštabno usavršavanje pohaÄ‘ao je na Kraljevskom koledžu za odbrambene studije u Londonu, a kurseve engleskog jezika u Školi stranih jezika JNA u Beogradu, kao i na Koledžu Lidsa „Sent Džon“ u Jorku.

Bio je zamenik naÄ�elnika Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore, a zatim je, odlukom predsednika Srbije Borisa Tadića, imenovan za naÄ�elnika Generalštaba. Nakon dve godine na toj funkciji i sukoba sa ministrom odbrane Draganom Šutanovcem, 2008. godine razrešen je dužnosti. Godinu dana kasnije Tadić je doneo ukaz o prestanku profesionalne vojne službe Zdravka Ponoša.

U januaru 2010. postavljen je na mesto pomoćnika ministra spoljnih poslova za bilateralne odnose, dok je na Ä�elu Ministarstva bio Vuk Jeremić. Na tom mestu bio je do promene vlasti 2012. godine. Bio je šef kabineta Vuka Jeremića dok je on bio predsednik 67. zasedanja Generalne skupštine UN.

Jedan je od osnivaÄ�a Narodne stranke i njen potpredsednik. Na prošlogodišnjim stranaÄ�kim izborima nije se kandidovao.

Boško Obradović

Lider Dveri Boško Obradović poodavno je obelodanio svoju kandidaturu za predsednika Republike. Njega će podržati takozvani Patriotski savez, koji se u poslednje vreme dosta osuo zbog koalicije sa POKS-om Žike Gojkovića. Obradović bi mogao, kako tvrde analitiÄ�ari, da odvuÄ�e VuÄ�iću jedan deo tradicionalnih radikalskih biraÄ�a.

RoÄ‘en je 1976. godine u selu Vranići kod ÄŒaÄ�ka. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu na katedri za srpsku književnost 2002. godine. Sa još dvoje studenata pokrenuo je 1999. godine glasilo Dveri srpske, iz kojeg je 2003. formirano udruženje graÄ‘ana Srpski sabor Dveri.

Bio je jedan od urednika internet prezentacije www.dverisrpske.com, glavni urednik TV produkcije Dveri srpske, kao i pokretaÄ� i menadžer projekata Sabora srpske omladine, Srpske mreže i Svetosavske škole.

Za predsednika Srpskog pokreta Dveri izabran je na OsnivaÄ�kom saboru u junu 2015. godine. Njegova stranka 2016. godine postala je parlamentarna sa 13 poslanika, a on je bio šef poslaniÄ�ke grupe. Njegov poslaniÄ�ki mandat obeležen je bojkotom rada parlamenta, ali i raznim incidentima, od bacanja kompjuterskog miša na predsednika poslaniÄ�ke grupe SNS, Aleksandra Martinovića, do tuÄ�e u skupštinskoj sali i upada na RTS.

Miloš Jovanović

Na poÄ�etku prošle godine kandidaturu za predsednika najavio je i Miloš Jovanović, predsednik DSS. Njegovu kandidaturu podržala je koalicija NADA, koju Ä�ine DSS i jedna frakcija Pokreta obnove kraljevine Srbije, kao i 23 udruženja graÄ‘ana.

RoÄ‘en je 1976. Diplomirao je 1999. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta Pariz 1 Panteon-Sorbona, a 2000. godine na Odseku politiÄ�kih nauka Sorbone. Na istom univerzitetu završio je magistarske studije iz meÄ‘unarodnih odnosa 2001. godine sa radom na temu: ’’MeÄ‘unarodno priznanje slovenaÄ�ke i hrvatske nezavisnosti”, a doktorsku disertaciju odbranio u decembru 2010. godine na temu: ‘’Opravdanost i opravdavanje upotrebe sile u poslehladnoratovskom periodu. Studija sluÄ�aja: Vojna intervencija NATO protiv Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine’’.

Od 2014. godine docent je na predmetima Uvod u pravo evropskih integracija i Međunarodni odnosi na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bio je savetnik ministra za KiM za međunarodno pravna pitanja, ali i koordinator pravnog tima Vlade Republike Srbije. Bio je i poslanik, a za predsednika DSS izabran je 2017. godine.

SrÄ‘an Škoro

Kandidaturu za prdsednika Srbije, pre nekoliko meseci najavio je SrÄ‘an Škoro, novinar. Nameru da se kandiduje obelodanio je gostujući u jutarnjem programu televizije N1. Tada je pozvao sve ljude koji ga „teraju da se kandiduje“ i prijatelje iz Skupštine Slobodne Srbije i saborce iz opozicije da ga podrže.

Umesto Skupštine slobodne Srbije, koja se ogradila od njegove kandiature, podržao ga je pokret “Da se struka pita“ i još sedam pokreta i udruženja- lekar Dejan Žujović iz pokreta ‘Za sve moje ljude’, advokat Vladimir Terzić iz šabaÄ�kog pokreta ‘BuÄ‘enje’ i samostalna odbornica u Skupštini Beograda AnÄ‘elka Žunić.

RoÄ‘en je1963. Diplomirao je istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Novinarstvom je poÄ�eo da se bavi 1978 . godine. Pisao je za NiN , Dugu, radio je u Radio Politici za koju je izveštavao sa ratišta, bio je i urednik Revije 92, a u VeÄ�ernjom novostima dve godine zaredom proglašen je najboljim novinarem.

Na dan formiranja nove Vlade Srbije, u aprilu 2014, na Jutarnjem programu RTS-a kritiÄ�ki je govorio o sastavu nove izvršne vlasti, na šta je oštro reagovala Srpska napredna stranka. Škoro je uskoro smenjen sa funkcije šefa deska „VeÄ�ernjih novosti“ i ponuÄ‘en mu je premeštaj u listu Sport.

Sport je ugašen, a on je prebaÄ�en u Zov koji je takoÄ‘e prestao da izazi.“ Od 2021, godine je na Birou rada.

Bio je osnivaÄ� i Ä�lan Predsedništva Pokreta slobodnih graÄ‘ana Srbije, koji napušta zbog nesporazuma sa braÄ�nim parom Janković. ÄŒlan je Skupštine slobodne Srbije, a od juna 2021. i koordinator Saveta za informisanje te organizacije.

Milica �urđević Stamenkovski

Predsedni�ku trku po svemu sudeći tr�aće i tri dame. Prva među njima koja je najavila da će se kandidovati za predsednika je Milica �urđević Stamenkovski, potpredsednica i jedan od osniva�a Srpske stranke Zavetnici.

RoÄ‘ena je 1990. godine, a diplomirala je na Fakultetu politiÄ�kih nauka. Pokret Zavetnici osnovan je 2012. godine, a kasnije je prerastao u stranku. Do sada Zavetnici nisu prešli cenzus, a na poslednjim izborima osvojili su 1, 43 odsto glasova. U kampanji za beogradske izbore 2018.godine “Zavetnici” su na prostorije Kuće ljudskih prava zalepili plakate kojima su izrazili protivljenje kandidaturi osnivaÄ�ice Fonda za humanitarno pravo Nataše Kandić za Nobolevu nagradu za mir.

ekoliko dana kasnije su ponovo na te, ali i prostorije Žena u crnom, Centra za kulturnu dekontaminaciju i Inicijative Ne davimo Beograd, izlepili nalepnice sa natpisima “Strani agenti” i “Zatvoreno od 4. marta”. U maju te godine Komitet pravnika za ljudska prava (JUKOM) podneo je protiv Milice Ä�urÄ‘ević kriviÄ�nu prijavu Višem javnom tužilaštvu u Beogradu „povodom aktivnosti i stavova koje je iznosila o delovanju nevladnih organizacija“.