Zapadni Balkan KVAD - 100 odsto usklađenost sa spoljnom politikom Evropske Unije.

Tako glasi moto ove inicijative Makedonije, Albanije, takozvanog Kosova I Crne Gore. Prema onome što se može proÄ�itati u medijima, trenutno je fokus podrške za primenu svih koraka koji su dogovoreni u Ohridu, a tiÄ�u se odnosa Beograda I Prištine.

A predsednik Aleksandar Vu�ić, gostujući sinoć na RTS-u, izjavio je da će KiM ostati u Srbiji za vreme njegovog mandata.

Kako je rekao "mislim da ćemo mnogo da propatimo - posebno naš narod na KiM".

On je dodao i da je taktika Prištine da nikada ne sprovede ZSO.

ÄŒinjenica je da je ZSO najveći dobitak od Rezolucije 1244, medjutim još je znaÄ�ajnija njena implementacija i formiranje. Medjutim, kako smo sinoć Ä�uli predsednika Srbije Aleksandra VuÄ�ića, taktika Prištine da nikada ne sprovede ZSO.

Pitanje je šta će ovo znaÄ�iti za dalji život Srba na KiM?

O tome je voÄ‘en razgovor u jutarnjem programu Redakcija sa Zoranom AnÄ‘elkovićem, nekadašnjim predsednikom Izvršnog veća Kosova i Metohije i Nemanjom Zavišićem iz Centra za drutšvenu stabilnost.

Anđelković za ovo najbitnije pitanje Srba i Srbije, smatra da je klju� upravo primena svega dogovorenog.

- Iz izveštaja saznajemo da će se povlaÄ�iti klackalica sprovoÄ‘enja tih dela. Prva stvar koju moramo da pokrenemo je ZSO, a vidimo da će, nažalost, Priština ovo izbegavati. Ukoliko žele mir i stabilnost, mentori Kurtija moraju da izvrše pritisak na Kurtija. U suprotnom doći će do ozbiljnih sukoba. Raspisali su izbore na takozvani legalni naÄ�in. Vi, sa dva posto Albanaca, hoćete da preuzmete takozvanu legalnu vlast! Kad znate da Srbi neće izaći dok se ROSU ne povuÄ�e, i dok ne doÄ‘u u poziciju da se poštuje prethodno dogovoreno - istiÄ�e AnÄ‘elković koji posebno bitnim za Srbe smatra sledeće:

- Da se istraži nestanak svih osoba na prostoru KiM. NaroÄ�ito ljudima nije lako kada vidite da se svakog dana muÄ�e i plaše i prave incidente na severu Kosova i Metohije...

Kada pogledamo statistiku, nakon dolaska na vlast Kurtija, broj napada na Srbe se umnogostruÄ�io, a meÄ‘unarodna zajednica ćuti više nego ikada, ukljuÄ�uje se u razgovor Zavišić.

- Imali smo više od 300 napada u protekloj godini. Što više napadaju Srbe i što više trpe, to meÄ‘unarodna zajednica više ćuti! Oni su stvorili tog monstruma na delu naše teritorije i neće se odreći kosovskih Albanaca, i uvek će biti na njihovoj strani. Pozitivni signali su rezultat uspeha koji je pokrenuo predsednik Srbije. Treba podsetiti da je pitanje Kosova i Metohije bilo skoro pa završeno, nakon 2012. godine krenuli smo ozbiljnije sa pitanjem Kosova i Metohije. Tako da KiM ne može da doÄ‘e ni do statusa države posmatraÄ�a, argument im je izbijen iz ruke, i gledano na spoljno politiÄ�kom planu, podignut je meÄ‘unarodni ugled Srbije kao država koja "drži" do reÄ�i. Kada smo potpisali Briselski sporazum 2013. godine, mi smo tu morali da pravimo brojne kompromise, i bili smo spremni mnogo da se odreknemo da bismo nešto dobili, dok sa druge strane, imamo kosovske Albance koji su odbili da uvaže i primene dogovoreno - smatra Zavišić.

Anđelkovića sve podseća na odnos SAD i međunarodne zajednice iz godine 2003.

- Oni su još tada govorili da to nisu teroristiÄ�ke jedinice OVK, nego su to oslobodiliaÄ�ke jedinice i borci za slobodu, dok su ti borci za slobodu sad pred sudom u Hagu. To što ih i sada podržavaju ja ne mislim da će se njihov odnos prema nama na Zapadu promeniti. Ako vas podsetim da smo se radovali kada je Tramp došao na vlast, a u prvoj Ä�estitci koju je poslao Srbiji je da želi da se vrlo brzo Priština i Beograd "priznaju" meÄ‘usobno. Sada nema takvih pisama gde se govori o meÄ‘usobnom priznanju, i to je mali prostor kojim možemo da obezbedimo Srbima da bolje žive dole, a Kosovo i Metohija je upravo to, jedno drogirano dete, za koje svi znaju da se ono drogira, ali roditelji i dalje daju novac i tolerišu takvo ponašanje negirajući oÄ�iglednu istinu - rekao je AnÄ‘elković.

Zavišić se osvrnuo na stogodišnji problem Kosmeta:

- Ovaj predlog je došao na kraju kao posledica svega toga. Ovo je nemaÄ�ki predlog, jedne od najmoćnije ekonomske i politiÄ�ke države. Moramo biti svesni da smo rat 1999. izgubili, da je naša država ćutala na martovski pogrom. Imali smo, imali smo propast beÄ�kih pregovora 2007. godine, imali smo 2008. godinu kada je došlo do jednostrane secesije naše južne pokrajine, kada su Albanci proglasili nezavisnost, bila je ta 2011. godina kada smo mi dozvolili, naše vlasti su postavile granicu izmeÄ‘u Srba i Srba na Jarinju! Ne možemo posmatrati kako je danas, nego je to problem koji postoji više od sto godina! - rekao je