Vanredni parlamentarni izbori mogli bi da se održe već u septembru, najavio je predsednik Srbije i SNS Aleksandar VuÄ�ić. Pojedini struÄ�njaci, meÄ‘utim, smatraju da je izvesnije da oni ipak budu odloženi do proleća sledeće godine, kada slede redovni pokrajinski i lokalni. No, kada god da budu, naglašavaju naši sagovornici, ne oÄ�ekuje se znaÄ�ajnija promena odnosa snaga politiÄ�kih partija, a gotovo je izvesno da prevremenih predsedniÄ�kih izbora neće biti. Predsednik VuÄ�ić najavio je mogućnost održavanja izbora u septembru, ali i poruÄ�io da opozicija neće da bira koji će tada izbori da budu.

Nije fontana želja

- Za izbore ste? 26. obaveštavam narod - idemo na izbore. To znaÄ�i izbori najkasnije u septembru. Samo što vi nećete da birate koji će izbori da idu ovako i onako, jer ovo nije fontana želja i država nije igra kako ste zamislili. Ali ako hoćete da razgovarate, spremni smo da razgovaramo - poruÄ�io je predsednik u nedelju.

Politi�ki analiti�ar Dejan Vuk Stanković smatra da će vanrednih izbora sigurno biti.

- Najrealnije je da budu parlamentarni, ako budu ove godine. Sledeće godine, ako bude izbora, biće parlamentarni, pokrajinski i lokalni. Nema razloga za predsedni�ke izbore i oni bi bili prvorazredno iznenađenje - kaže Stanković za Kurir.

U zavisnosti od termina izbora, dodaje, zavise i rejtinzi stranaka, jer dužina trajanja kampanje određuje donekle i rezultate.

- Nije teško pretpostaviti da nema promena u rejtinzima koje bi bile radikalne i dramatiÄ�ne, osim ako ne doÄ‘e do neke dramatiÄ�ne odluke, što nije verovatno ako vlast ide da proverava legitimitet. Dakle, manje-više, ista meta, isto odstojanje - zakljuÄ�io je Stanković.

Prakti�ni razlozi

Vladimir Pejić, programski direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja "Faktor plus", takođe smatra da je realnije da će izbori biti održani na proleće, i to iz, kako kaže, prakti�nih razloga.

- Kako je velika tenzija u društvu, verujem da VuÄ�ić smatra da može da relaksira tenzije izborima, kao i da svima koji su nezadovoljni tako omogući da izborima pokažu svoju snagu na biralištima, umesto na ulici. TakoÄ‘e, i njegovoj stranci će to biti vrlo zahtevno i sigurno da je i njima poruka i mogućnost tih izbora pokušaj da ne doÄ‘e do opuštanja i padanja pozitivne politiÄ�ke tenzije. PriÄ�a sigurno ima za cilj da se malo dovedu sukobi u institucionalne okvire umesto da su na ulicama - navodi Pejić i dodaje:

- O pitanju odnosa snaga, ako, recimo, SNS oslabi, neko mora da poraste, a trenutno, osim nekih sporadi�nih slu�ajeva, ne vidimo nikoga ko može da ostvari zna�ajniji rast. Uz SNS, SPS i SSP nema neke druge zna�ajnije politi�ke snage. Svakako će opoziciona snaga morati da se verifikuje kroz politi�ku snagu, ali za sada ne vidimo kako.

Pejić smatra i da su, nezavisno od tragedija koje su se desile u Srbiji, potrebna pregrupisavanja na politi�koj sceni.

- Već su pojedina najavljena, poput VuÄ�ićevog Narodnog pokreta i Ä�ilasovog Pravac Evropa, a deluje da će i desnica da se pregrupiše - kaže Pejić i konstatuje da predsedniÄ�ke izbore ni u jednoj varijanti ne oÄ�ekuje.

Poslednje istraživanje "Faktor plusa" SNS ubedljivo najjaÄ�i, PSG najslabiji

• SNS - 46 odsto
• SPS - 10,8 odsto
• SSP - 7,1 odsto
• Koalicija NADA (Novi DSS plus POKS) - 4,7 odsto
• Zavetnici - 4,3 odsto
• Dveri - 3,3 odsto
• Ne davimo Beograd - 3,3 odsto
• NS - 2,7 odsto
• Pokret Srce - 2,2 odsto
• Zajedno - 2,2 odsto
• SDS - 2,1 odsto
• DS - 2 odsto
• PSG - 1,1 odsto