Obrenovac, 02.07.2022

KOMUNISTA KOGA SU ODR┼ŻALI ANTIKOMUNISTI


Izvor: Espreso/Lokalne novine | Obrenovac, 16.03.2022.
Kako su Amerikanci stvarali TITA korak po korak

Foto:Profimedia, Ilustracija/Espreso.co.rs


Na izuzetnost ameri─Źkih odnosa prema Titu i Jugoslaviji prvi mi je skrenuo pa┼żnju bivši ameri─Źki dr┼żavni sekretar Henri Kisind┼żer tokom našeg prvog susreta u Drezdenu 1994.

“Da je potrajao Hladni rat, Jugoslavija se nikada ne bi raspala. Mi to ne bismo dozvolili”, rekao je Kisind┼żer. Od tada traje istra┼żivanje ameri─Źkog odnosa prema Jugoslaviji u svim njenim formama.

Ne mo┼że pouzdano da se ka┼że kada su Amerikanci prvi put saznali za Tita i došli u kontakt s njim. Izveštaji ameri─Źkog ambasadora Lejna uo─Źi dr┼żavnog udara 27. marta 1941. spominju i komunisti─Źke aktivnosti, ali ve─çina najva┼żnijih, iz februara, marta i po─Źetka aprila, još uvek nisu dostupni javnosti, pa još ne mo┼że pouzdano da se zna u kom stepenu su Amerikanci bili upoznati i povezani s delovanjem jugoslovenskih komunista. Jasno je, me─Ĺutim, da su znali za njih i da su ih smatrali potencijalno va┼żnom snagom.

Ima izvesnih, još nedovoljno ispitanih, informacija da su Amerikanci s Titom mo┼żda došli u kontakt još ranije, dok je tokom 1940. boravio u Selcu kraj Crikvenice. Ili još ranije, tokom Španskog gra─Ĺanskog rata.

Prvi intervju s Titom objavio je ameri─Źki ratni reporter Volter Bernštajn u nedeljniku “Jenk” 3. juna 1944. pod naslovom “Intervju s Titom iz Jugoslavije”. U intervjuu koji kao mesto odr┼żavanja ozna─Źava „partizanski Glavni štab, negde u Jugoslaviji”, na po─Źetku se opisuje Tito. “Jugoslovenski maršal Josip Broz Tito je ─Źovek visoke inteligencije i ose─çajnosti, posve─çen svom narodu za oslobo─Ĺenje zemlje i uspostavljanje federativne i demokratske Jugoslavije. Titovo lice je lice ─Źoveka koji poznaje sebe i svet oko sebe. Ja mogu o ovome da izvestim posle putovanja od Jadranske obale u dubinu oslobo─Ĺene teritorije da bih intervjuisao Tita. Ja sam bio prvi dopisnik koji ga je intervjuisao u njegovom Glavnom štabu”, napisao je Bernštajn. Taj obimni razgovor prenela je celokupna savezni─Źka štampa. U ameri─Źkim medijima pisani su hvalospevi o Bernštajnu.

Prva jasna glorifikacija Tita bile su dve omanje knjige koje je napisao Huard Fast. Fast je bio ameri─Źki pisac – komunista koji je radio u Odeljenju za ratne informacije, koje se nalazilo u okviru ameri─Źke obaveštajne slu┼żbe OSS, kojom je rukovodio pukovnik Vilijam Donovan. On je knjige po─Źeo da piše još 1943, da bi ih objavio 1944. To su “The Incredible Tito: Man of the Hour” i “Tito and his people”. Sam Fast je bio izuzetna li─Źnost ameri─Źkog komunizma. Jedini je Amerikanac koji je 1953. dobio Staljinovu nagradu za mir. Njegov sin, D┼żonatan Fast, bio je suprug pisca Erike D┼żong, proslavljene svojim emancipatorskim romanom “Strah od letenja”. Fast je umro 2003. i smatran je vode─çim komunisti─Źkim piscem u Americi. Ukupan tira┼ż njegovih knjiga procenjen je na 20 miliona primeraka.

Titova biografija zapravo je svojevrsna idealizacija Tita i njegovog pokreta, namenjena ameri─Źkoj publici, koja opisuje hrabrog, plemenitog i po┼żrtvovanog obi─Źnog ─Źoveka sa Balkana, koji se bori za slobodu i prava svog naroda, koji ┼żeli moderan i napredan ┼żivot. Bilo je to sasvim u skladu sa ─îer─Źilovom procenom Tita kao ─Źoveka sli─Źnog romanti─Źnom heroju koji se bori za slobodu i pravdu.

Nakon Titovog raskida sa Staljinom 1948. ameri─Źka slika o Titu dobila je šire i ─Źvrš─çe forme. Tito se prikazuje kao komunista nacionalista, koji se odupire globalnom sovjetskom komunizmu i ─Źiji je komunizam “za unutrašnju upotrebu” i ne predstavlja nikome pretnju na me─Ĺunarodnu planu – osim sovjetskom komunizmu. Kao šef Odeljenja za politi─Źko planiranje, prvi je reagovao tadašnji najve─çi ameri─Źki diplomatski autoritet za pitanja komunizma i sovjetskog bloka D┼żord┼ż Kenan. U svojim smernicama Kenan naglašava da bi, kako je sada Jugoslavija nezavisna od Sovjetskog Saveza, i vodi odvojenu, nacionalnu politiku, Sjedinjene Dr┼żave trebalo da podr┼że Tita uprkos njegovoj komunisti─Źkoj ideologiji. Kenan sna┼żno preporu─Źuje Sjedinjenim Dr┼żavama da diskretno i oprezno otpo─Źnu sa ekonomskom strategijom prema Jugoslaviji, zapisuju─çi da “karakter tog re┼żima… ne bi trebalo da bude smetnja razvoju normalnih ekonomskih odnosa”. Po Kenanu, Jugoslavija pru┼ża ─Źitav novi svet mogu─çnosti u vo─Ĺenju Hladnog rata u isto─Źnoj Evropi.

Trumanova administracija odlu─Źila je da po─Źne da razlikuje Titov komunizam od onog u Sovjetskom Savezu. Zadatak da kodifikuju ameri─Źki pristup Jugoslaviji dobili su D┼żon Paton Dejvis i njegov prijatelj Robert D┼żojs. D┼żojs je bio jedan od najiskusnijih ameri─Źkih ratnih obaveštajaca, sa zna─Źajnim sta┼żom na Balkanu i u Jugoslaviji. U svom memorandumu PPS 59 “Politika SAD prema sovjetskim satelitima u isto─Źnoj Evropi”, koji je dovršen u leto, a 25. avgusta 1949. bio predat na odobravanje, D┼żojs i Dejvis su elokventno elaborirali zna─Źaj titoizma.

Papir je sugerisao da rascep u komunisti─Źkom svetu mo┼że da raste „do stepena gde ─çe postojati dva suprotstavljena bloka u komunisti─Źkom svetu – staljinisti─Źka grupa i nekonformisti─Źka frakcija, slabo povezana ili u federaciji pod Titovim vo─Ĺstvom”.

Titoizam se odre─Ĺuje kao “komunisti─Źki pokret koji te┼żi uspostavljanju samostalnosti u skladu sa svojim unutrašnjim interesima i na principu jednakosti sa drugim komunisti─Źkim partijama u me─Ĺunarodnim odnosima”.

Ameri─Źka pomo─ç i podrška jednom komunisti─Źkom sistemu otvarala je ─Źitav niz kontroverzi, koje je republikanski kongresmen D┼żejms Fulton formulisao ilustracijom: Zamislimo da postoje dva tigra u našem dvorištu, jedan mali, a drugi veliki, ho─çemo li svakog jutra hraniti malog tigra? Ako mu se ne dopadamo ništa manje nego velikom, zar nije izvesno da ─çemo za kratko vreme imati dva velika tigra umesto jednog velikog i jednog malog?

Tito ubrzo dobija podršku dve zna─Źajne grupe ameri─Źke elite – novinara i intelektualaca, koji su stali na njegovu stranu koriste─çi pojmove kao što su nacionalizam, oslobo─Ĺenje i otpor Sovjetskom Savezu. Posebno mesto me─Ĺu njima ima poluvekovni urednik vode─çeg svetskog ─Źasopisa o spoljnoj politici Hamilton Fiš Armstrong. Armstrong je bio najva┼żniji oslonac Kraljevine Jugoslavije u Americi u me─Ĺuratnom dobu, objavio je 1951. knjigu “Tito i Golijat”. Armstrong tvrdi da su neke od primarnih koristi koju raskol pru┼ża Sjedinjenim Dr┼żavama, vojno strateška i propagandna. On isti─Źe da je napuštanjem moskovskog tabora, Tito uzeo od Moskve, po veli─Źini, drugu armiju u Evropi.

Armstrong veruje da je to od koristi, jer ─çe Evropa postati mnogo sigurnija mesto, a sve manje je verovatno da ─çe Sovjetski Savez pokušati invaziju. Ne izostaju ni obaveštajne slu┼żbe.

Tito je na paradoksalan na─Źin neokrenjen pre┼żiveo i najve─çu ameri─Źku unutrašnju ─Źistku od levi─Źara i komunista koju je vodio senator D┼żozef Makarti. ─îovek koji je bio ogor─Źeni i strasni neprijatelj svakog komunizma, pomogao je jugoslovenskim komunistima da se obra─Źunavaju sa staljinizmom, tako što je u Jugoslaviju poslao dvojicu stru─Źnjaka za borbu protiv komunisti─Źke propagande! Makartijev pomo─çnik, koji je za ovo bio zadu┼żen, Ri─Źard Nikson, kada kasnije postane ameri─Źki predsednik, ne─çe zaboraviti vreme saradnje s po─Źetka Hladnog rata. Tito tako postaje komunista koga odr┼żavaju antikomunisti.

Titov specijalni izaslanik Vladimir Velebit krajem 1950. i po─Źetkom 1951. uspešno ─çe politi─Źku podršku pretvoriti u vojnu pomo─ç. Na─Źelnik jugoslovenskog Generalštaba Ko─Źa Popovi─ç boravio je u višenedeljnoj, tajnoj poseti SAD.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE