Iako je 2000. godine na kratko izgledalo da je sa SocijalistiÄ�kom partijom Srbije gotovo, realnost je pokazala da tek potpis Ivice DaÄ�ića stavlja taÄ�ku na kraj. Od 2004. godine, kada je dao podršku manjinskoj Vladi Vojislava Koštunice do danas, SPS je bio deo svake vlasti, a njen lider Ivica DaÄ�ić nosio je u svojim rukama moć prevage, na osnovu koje su smenjivani stari, a dovoÄ‘eni neki novi lideri. Ovog puta, nakon tek završenih izbora u Srbiji, stiÄ�e se utisak da SPS-u nije zagarantovan ulazak u Vladu Srbije.

SocijalistiÄ�ka partija Srbije na ovim izborima osvojila je 100.000 glasova više nego na prethodnim. S druge strane, Srpska napredna stranka beleži izvestan pad i po prvi put od 2014. godine ne može samostalno da formira vlast.

Uprkos tome, u izbornoj noći iz reÄ�i predsednika SNS Aleksandra VuÄ�ića nije se moglo zakljuÄ�iti da raÄ�una na SPS. Štaviše…

“Uveren sam da će SNS uspeti da drži krmu i pramac broda, a da ne zastrani u desnu stranu jer to nosi svoje probleme. Imaćemo veoma stabilnu i veoma Ä�vrstu Vladu, da li ćemo biti sami, znaćemo za pola-sata sat. Sa Savezom vojvoÄ‘anskih MaÄ‘ara imamo najbliže odnose“, rekao je predsednik SNS Aleksandar VuÄ�ić u izbornoj noći kada je saopštavao rezultate izbora.

Ni jednom reÄ�ju ne pomenuvši SPS.

Kako predsednik odlu�i

Predsednik socijalista Ivica Da�ić nije pobegao od pitanja novinara nakon dosta neprijatne Vu�ićeve konferencije. Na piitanje - hoće li biti koalicije sa SNS, Da�ićev odgovor je bio - kako predsednik odlu�i.

„Gledao sam konferenciju predsednika VuÄ�ića. Verujem da smo zajedno pobedili u Beogradu. Nadam se da ćemo saraÄ‘ivati, ali na VuÄ�iću je da odluÄ�i“, rekao je DaÄ�ić.

Pored toga, neposredno nakon završetka izbora, a u svetlu ukrajinsko-ruskih sukoba, poÄ�eli su i pritisci Zapada da se iz buduće Vlade izbace proruski kadrovi. Pre svega lider SPS Ivica DaÄ�ić i ministar policije Aleksandar Vulin.

Ukoliko se desi da socijalisti ovog puta ne budu u koaliciji sa SNS, to bi bio prvi put od 2004. Godine da ne u�estvuju u vlasti.

I svakog puta je Ivica Da�ić bio tas na vagi.

Najpre u martu 2004. godine kada je dao podršku prvoj Vladi Vojislava Koštunice. Upravo su ovi izbori, oznaÄ�ili povratak SPS- a u vlast SPS od 2000. godine.

Gospodar svake krize

Tri godine kasnije usledili su vanredni parlamentarni izbori, 21. januara 2007. Godine. Dugogodišnji portparol SPS nepunih godinu dana ranije preuzeo je lidersku palicu u stranci, nakon smrti Slobodana Miloševića. SPS ostaje mimo Vlade koju su formirale stranke Borisa Tadića, Vojislava Koštunice i MlaÄ‘ana Dinkića.

Koaliciona vlada koju su Ä�inili Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Nova Srbija i G17 plus, predvoÄ‘ena liderom DSS Vojislavom Koštunicom, potrajala je svega deset meseci.

PolitiÄ�ka kriza, razrešena raspisivanjem vanrednih izbora, kulminirala je nakon odluke kosovskih vlasti o proglašenju nezavisnosti 17. februara 2008. godine.

Da su odnosi izmeÄ‘u dve najveće vladajuće stranke, DS i DSS, ozbiljno narušeni moglo se naslutiti poÄ�etkom februara 2008, kada je izostala podrška lideru DS Borisu Tadiću u drugom krugu predsedniÄ�kih izbora, u kojima mu je protivkandidat bio radikal Tomislav Nikolić.

Tadić je, ipak, pobedio i 13. marta 2008. raspustio Skupštinu i raspisao vanredne parlamentarne izbore za 11. maj, za kada su odranije bili zakazani lokalni izbori.

Epilog je sledeći - izborna lista SocijalistiÄ�ke partije Srbije, Partije ujedinjenih penzionera Srbije i Jedinstvene Srbije osvojila je skoro 314.000 glasova, što je za oko 85.000 više od samostalnog uÄ�inka SPS na izborima održanih godinu dana ranije. Podrška 7,58 odsto biraÄ�a bila je dovoljna za dobijanje 20 poslaniÄ�kih mandata, pa su socijalisti došli u poziciju da budu “tas na vagi“ prilikom formiranja skupštinske većine.

Sa koalicijom SPS-PUPS-JS prvi su u pregovore krenuli Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija, a kada su te stranke krajem maja sklopile sporazum o formiranju vlasti u Beogradu delovalo je da će dogovor biti prenet i na republiÄ�ki nivo. Ipak, ti pregovori su sledećeg meseca propali zato što socijalisti nisu pristali na predlog DSS o poništavanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji.

I DaÄ�ić se okreće drugoj strani…

Ko da više...

„Predsedništvo SocijalistiÄ�ke partije Srbije zakljuÄ�ilo je da bi koalicija Demokratske stranke Srbije, Srpske radikalne stranke i SPS u Beogradu ugrozila opstanak Vlade Srbije“, reÄ�i su kojima je lider socijalista Ivica DaÄ�ić opravdao raskid sporazuma o prestoniÄ�koj vlasti sa SRS i DSS-NS.

Vlada Srbije, jedanaesta od obnavljanja višestranaÄ�ja, izabrana je 7. jula 2008. godine glasovima 127 poslanika. Premijer je postao Mirko Cvetković iz Demokratske stranke, dok je funkcija prvog potpredsednika pripala lideru SPS Ivici DaÄ�iću, koji je istovremeno bio i ministar policije.

Sledeći preokret beleži se 2012. godine, kada se Ivica Da�ić okreće Srpskoj naprednoj stranci, naprosto zato jer su mu ponudili mesto premijera.

Prethodno su socijalisti pregovarali sa Demokratskom stranakom Borisa Tadića, ali se Da�ić prera�unao.

“Zašto da budemo u neÄ�ijoj vladi kada sami možemo da je vodimo“, rekao je tada DaÄ�ić.

I ubrzo postao premijer.

Od tada se uprkos sitnim meÄ‘upartijskim Ä�arkama, koalicija SNS i SPS i DaÄ�ićevo uÄ�ešÄ‡e u vlasti nisu dovodili u pitanje.

Sve do danas...