Obrenovac, 02.07.2022

PREKO PREČE, NAOKOLO BLIŽE


Izvor: nova.rs/Nataša Latković/Lokalne novine | Obrenovac, 02.12.2021.
Promena Ustava po hitnom postupku na referendumu bez cenzusa

Foto:Shutterstock


Građani Srbije će 16. januara na referendumu glasati o promenama Ustava u oblasti pravosuđa, a suština ovih izmena trebalo bi da bude oslobađanje od uticaja vlasti na sudstvo i tužilaštvo. Pravni stručnjaci za Nova.rs navode da je predloženim rešenjima napravljen pomak u odnosu na važeći Ustav, ali ističu i da nema garancija da će ovim amandmanima biti postignuta nezavisnost pravosuđa. Ovo će inače biti prvi referendum sa ukinutim cenzusom, što znači da će odluku o promeni Ustava doneti većina izašlih birača.

Poslanici u Skupštini Srbije juče su po hitnom postupku usvojili Akt o promeni Ustava, a na dnevnom redu bila je i Odluka o raspisivanju referenduma. To znači da će se građani o ustavnim amandmanima izjašnjavati 16. januara, a toga dana će na birališta moći da izađu u periodu od sedam do 20 časova.

Kako se navodi u predloženim rešenjima, koji su objavljeni na sajtu parlamenta, referendumsko pitanje će glasiti: “Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije”, na koje će birači moći da odgovore sa “DA” ili “NE”.

Na konačnom tekstu ustavnih amandmana, koji će se naći pred građanima, predstavnici vlasti su dugo radili. Prvo ih je pripremilo nenadležno Ministarstvo pravde, čija su rešenja pretrpela niz kritika i struke i Venecijanske komisije. Poslednja verzija je donekle umirila javnost, ali struka i dalje ima zamerki.

Suština ustavnih promena je način izbora sudija i tužilaca, koje Narodna skupština više neće birati. Ipak, posredni uticaj i dalje ostaje preko “istaknutih pravnika” koji će biti birani u parlamentu. Oni će ući u sastave Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca, tela koje biraju sudije i tužioce.

Katarina Golubović, direktorka JUKOM-a, navodi za “Novu” da se ovim rešenjima postavljaju osnove za smanjenje uticaja politike na pravosuđe, ali i da to ne znači da će biti tako. Ona kaže da je najproblematičnije rešenje što u tužilačkom savetu sede politički izabrane ličnosti.

“Reč je o vrhovnom javnom tužiocu koji je politička fugura i koji svojim autoritetom utiče na donošenje odluka. U tom savetu i dalje će ostati ministar pravde koga bira Narodna skupština i koje je par ekselans politička figura. Članovi tog tela biće i ‘istaknuti pravnici’, koje takođe bira parlament. Oni će imati većinu pri odlučivanju u odnosu na izabrane tužioce”, ističe Golubović.

Ona navodi da je situacija znatno drugačija kada je reč o sudstvu. Za razliku od vrhovnog javnog tužioca, predsednika Vrhovnog suda neće birati Narodna skupština.

„Sada imamo katastrofalnu situaciju“

“U Vrhovnom savetu sudstva biće šest sudija i četiri ‘istaknuta pravnika’, a u njemu neće sedeti ministar pravde. Ova rešenja su unapređena u odnosu na dosadašnja i ovde su poštovane preporuke Venecijanske komisije. Ono što je dobro je to Skupština više neće moći da zaustavlja određene procese, kao do sada, na primer, izbor predsednika sudija, izbor tužilaca koji sede na vrhu određenih tužilaštva. Mi sada imamo katastrofalnu situaciju, gde su nam mnogi predsednici sudova i tužioci u v.d. stanju”, objašnjava Golubović.

Da su određeni pomaci u odnosu na važeći Ustav napravljeni smatra i Marijana Pajvančić, profesorka ustavnog prava. Ona međutim navodi da još nema čvrstih garancija koje bi pravosuđu obezbedile nezavisnost.

“Postoji neki napredak, ne mogu da kažem da ne postoji. Za sudije više neće biti tri godine probnog rada, što je bio način da da vi možete i politički da vrednujete njihov rad. Sudska funkcija je stalna i taj princip stalnosti je sada uveden”, kaže za naš list Pajvančić.

Ona ističe da je usvajanje Akta o promeni Ustava po hitnom postupku ozbiljan hendikep.

“Ustav se ne donosi po hitnom postupku. To je dokument koji se ne menja lako. Ozbiljne države ustavne promene brižljivo pripremaju. Ovog puta su te promene posebno značajne za građane s obzirom na nezadovoljstvo rada sudovima i njihovom sporošću, kao i nepostupanjem tužilaštava”, zaključuje Pajvančić.

Ovo će biti prvi referendum na kome izlaznost građana neće biti ključna. Odluka o promeni Ustava biće usvojena ukoliko je za nju glasala većina izašlih birača. To je predviđeno nedavno usvojenim Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi, ali i važećim Ustavom, proglašenim 2006.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE