GraÄ‘ani Srbije će 16. januara na referendumu glasati o promenama Ustava u oblasti pravosuÄ‘a, a suština ovih izmena trebalo bi da bude oslobaÄ‘anje od uticaja vlasti na sudstvo i tužilaštvo. Pravni struÄ�njaci za Nova.rs navode da je predloženim rešenjima napravljen pomak u odnosu na važeći Ustav, ali istiÄ�u i da nema garancija da će ovim amandmanima biti postignuta nezavisnost pravosuÄ‘a. Ovo će inaÄ�e biti prvi referendum sa ukinutim cenzusom, što znaÄ�i da će odluku o promeni Ustava doneti većina izašlih biraÄ�a.

Poslanici u Skupštini Srbije juÄ�e su po hitnom postupku usvojili Akt o promeni Ustava, a na dnevnom redu bila je i Odluka o raspisivanju referenduma. To znaÄ�i da će se graÄ‘ani o ustavnim amandmanima izjašnjavati 16. januara, a toga dana će na birališta moći da izaÄ‘u u periodu od sedam do 20 Ä�asova.

Kako se navodi u predloženim rešenjima, koji su objavljeni na sajtu parlamenta, referendumsko pitanje će glasiti: “Da li ste za potvrÄ‘ivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije”, na koje će biraÄ�i moći da odgovore sa “DA” ili “NE”.

Na konaÄ�nom tekstu ustavnih amandmana, koji će se naći pred graÄ‘anima, predstavnici vlasti su dugo radili. Prvo ih je pripremilo nenadležno Ministarstvo pravde, Ä�ija su rešenja pretrpela niz kritika i struke i Venecijanske komisije. Poslednja verzija je donekle umirila javnost, ali struka i dalje ima zamerki.

Suština ustavnih promena je naÄ�in izbora sudija i tužilaca, koje Narodna skupština više neće birati. Ipak, posredni uticaj i dalje ostaje preko “istaknutih pravnika” koji će biti birani u parlamentu. Oni će ući u sastave Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca, tela koje biraju sudije i tužioce.

Katarina Golubović, direktorka JUKOM-a, navodi za “Novu” da se ovim rešenjima postavljaju osnove za smanjenje uticaja politike na pravosuÄ‘e, ali i da to ne znaÄ�i da će biti tako. Ona kaže da je najproblematiÄ�nije rešenje što u tužilaÄ�kom savetu sede politiÄ�ki izabrane liÄ�nosti.

“ReÄ� je o vrhovnom javnom tužiocu koji je politiÄ�ka fugura i koji svojim autoritetom utiÄ�e na donošenje odluka. U tom savetu i dalje će ostati ministar pravde koga bira Narodna skupština i koje je par ekselans politiÄ�ka figura. ÄŒlanovi tog tela biće i ‘istaknuti pravnici’, koje takoÄ‘e bira parlament. Oni će imati većinu pri odluÄ�ivanju u odnosu na izabrane tužioce”, istiÄ�e Golubović.

Ona navodi da je situacija znatno drugaÄ�ija kada je reÄ� o sudstvu. Za razliku od vrhovnog javnog tužioca, predsednika Vrhovnog suda neće birati Narodna skupština.

„Sada imamo katastrofalnu situaciju“

“U Vrhovnom savetu sudstva biće šest sudija i Ä�etiri ‘istaknuta pravnika’, a u njemu neće sedeti ministar pravde. Ova rešenja su unapreÄ‘ena u odnosu na dosadašnja i ovde su poštovane preporuke Venecijanske komisije. Ono što je dobro je to Skupština više neće moći da zaustavlja odreÄ‘ene procese, kao do sada, na primer, izbor predsednika sudija, izbor tužilaca koji sede na vrhu odreÄ‘enih tužilaštva. Mi sada imamo katastrofalnu situaciju, gde su nam mnogi predsednici sudova i tužioci u v.d. stanju”, objašnjava Golubović.

Da su odreÄ‘eni pomaci u odnosu na važeći Ustav napravljeni smatra i Marijana PajvanÄ�ić, profesorka ustavnog prava. Ona meÄ‘utim navodi da još nema Ä�vrstih garancija koje bi pravosuÄ‘u obezbedile nezavisnost.

“Postoji neki napredak, ne mogu da kažem da ne postoji. Za sudije više neće biti tri godine probnog rada, što je bio naÄ�in da da vi možete i politiÄ�ki da vrednujete njihov rad. Sudska funkcija je stalna i taj princip stalnosti je sada uveden”, kaže za naš list PajvanÄ�ić.

Ona isti�e da je usvajanje Akta o promeni Ustava po hitnom postupku ozbiljan hendikep.

“Ustav se ne donosi po hitnom postupku. To je dokument koji se ne menja lako. Ozbiljne države ustavne promene brižljivo pripremaju. Ovog puta su te promene posebno znaÄ�ajne za graÄ‘ane s obzirom na nezadovoljstvo rada sudovima i njihovom sporošÄ‡u, kao i nepostupanjem tužilaštava”, zakljuÄ�uje PajvanÄ�ić.

Ovo će biti prvi referendum na kome izlaznost graÄ‘ana neće biti kljuÄ�na. Odluka o promeni Ustava biće usvojena ukoliko je za nju glasala većina izašlih biraÄ�a. To je predviÄ‘eno nedavno usvojenim Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi, ali i važećim Ustavom, proglašenim 2006.