Izmene Zakona o javnim nabavkama, sprovedene u julu prošle godine, dovele su do očekivanog epiloga - država je legalizovala korupciju, a tenderi i fer utakmica u sklapanju poslova sa državnim institucijama odlaze u zaborav. Najnoviji podaci Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava pokazuju da se drastično povećao broj ugovora koji su sklopljeni bez primene zakona. Tako je do jula prošle godine na jedan ugovor sklopljen po zakonu dolazilo 2,3 onih koji su zaključeni mimo njegove primene. Nakon promene zakona situacija je sledeća - na jedan ugovor po zakonu dolazi 46 onih koji to nisu.

Upozorenja Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava da će pojedine odredbe novog Zakona o javnim nabavkama dovesti do situacije da će njegova primena predstavljati izuzetak, a izuzeci od primene zakona postati pravilo, pokazala su se kao više nego opravdana.

Katastrofalan trend

Prema podacima iz Godišnjeg izveštaja Ššancelarije za javne nabavke u 2020. godini, u prvih šest meseci primene novog zakona, u periodu od 1. jula do 31. decembra 2020. godine, zaključen je 10.741 ugovor. U istom periodu realizovano je 495.719 nabavki izuzetih od primene Zakona o javnim nabavkama. Dakle, na svaki ugovor zaključen po zakonu, sklopljeno je čak 46 ugovora bez njegove primene.

Poređenja radi, u prvih šest meseci iste, 2020. godine, kada je primenjivan stari Zakon o javnim nabavkama, uz primenu njegovih odredaba zaključen je 124.281 ugovor, a uz primenu pravila o izuzecima slopljeno je 285.219 ugovora. Dakle, na jedan ugovor o javnoj nabavci zaključen po zakonu, u tom periodu je sklapano 2,3 mimo njegove primene.

Ovaj katastrofalan trend, navode u Topličkom centru za demokratiju i ljudska prava, dovodi do toga da će na posletku konkurencija biti proterana iz državnih poslova, a javne nabavke će se u potpunosti pretvoriti u zonu direktnog dogovora javnih funkcionera i njihovih biznis partnera.

“Kada se odnos jedan prema 2,3 u korist neprimenjivanja odredaba Zakona o javnim nabavkama, za samo šest meseci pretvori u jedan prema 46, to ukazuje na svu apsurdnost nekih od ključnih odredaba zakona, ali i nameru onih koji su kreirali nova rešenja da obesmisle procedure, proteraju konkurenciju iz državnih poslova i javne nabavke u potpunosti pretvore u zonu direktnog dogovora javnih funkcionera i njihovih biznis partnera”, navode u Topličkom centru za demokratiju i ljudska prava.

Izbegavanje konkurencije

Kako se ovo desilo?

Izmenama Zakona o javnim nabavkama proširen je krug izuzetaka kada se zakon ne promenjuje. Između ostalog povećani su finansijski pragovi za primenu zakona. Tako je recimo prag za obavljanje radova povećan na 3 miliona dinara. Samim tim, za sve ugovori manje vrednosti ne postoji obaveza raspisivanja tendera, dakle nema potrebe za konkurencijom, fer utakmicom, boljom cenom… Pored toga velike nabavke mogu se podeliti na dva manja ugovora, te se i tako izbegava tender. Na posletku, imamo i one ogromne višemilionske ugovore izražene u evrima, koji se obično sklapaju kroz međudržavne ugovore, dakle, uglavnom direktnom pogodbom.

U interesu političke-poslovne oligarhije

Direktor Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava Dragan Dobrašinović za Nova.rs kaže da je uporedo sa bujanjem ugovora koji se sklapaju bez primene zakona, očigledan ii drastičan pad broja ugovora o javnim nabavkama u prvih šest meseci 2021. u odnosu na prvih 6 meseci 2020. godine.

“Tako se od više od 124 hiljade iz prvih šest meseci prethodne, došlo do jedva nešto preko 20 hiljada postupaka, dakle šest puta manje. Javne nabavke, kao što je Toplički centar za demokratiju i ljudska prava blagovremeno upozoravao, postaju raritet koji će, ukoliko se trendovi nastave, a zahvaljujući volji vrha vlasti to neće biti dovedeno u pitanje, postati deo srpske političko-ekonomske arheologije. Rešenja kreirana u korist političko-poslovne oligarhije mogu služiti samo interesima političko-poslovne oligarhije, a nikako interesima građana Srbije o čijem se trošku odvija izobličenje i izopačenje sistema javnih nabavki u nestajanju”, zaključuje Dobrašinović.