„Promene su jednim delom naša obaveza koja proistiÄe iz procesa pristupanja Evopskoj uniji, a većim delom je to i naša potreba da ustavni sistem obezbedi maksimalnu zaštitu i jednakost graÄ‘ana pred zakonom“, kaže DaÄić.
GraÄ‘ani će nakon promena dobiti efikasnije, struÄnije i kvalitetnije sudstvo, tvrdi ministarka pravde Maja Popović.
„Promena Ustava u oblasti pravosuÄ‘a je uslov za dalju reformu pravnog sistema i najznaÄajnija reforma u oblasti vladavine prava koja predstavlja osnov svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta EU. Imajući to u vidu Republika Srbija posvećuje veliku pažnju ispunjavanju obaveza iz Poglavlja 23“, istiÄe ministarka.
Koliko je Srbija posvećena govori i Äinjenica da se sa promenama Ustava kasni već Äetiri godine. Rokovi su više puta probijani, predlozi menjani, a tekst sve lošiji.
„Treba, Äini mi se, jasno reći sa stanovišta struke da je i ova Äetvrta verzija Nacrta ustavnih amandamana lošija od sadašnjih ustavnih rešenja“, istiÄe profesorka Jasminka Hasanbegović iz Centra za pravosudna istraživanja.
Lošija su, tvrdi profesorka, zbog toga što politiku, odnosno, Ministarstvo pravde uvode tamo gde mu nije mesto – meÄ‘u odluke strukovnih udurženja i izbor sudija i tužilaca.
„StruÄnim organima je potreban struÄni legitimitet i ne mogu predstavnici naroda obezbediti taj struÄni legitimitet“, navela je Jasminka Hasanbegović.
StruÄni legitmitet same rasprave narušen je sredinom 2017. godine.
Deo relevantnih strukovnih udurženja napustio je raspravu o ustavnim amandmanima, jer smatraju da predložena rešenje ne obezbeÄ‘uju veću nezavisnost sudstva, već, naprotiv, dovode do većeg politiÄkog uticaja.
Takve tvrdnje nemaju utemeljenje, jer je Srbija dobila saglasnost Sekretarijata Venecijanske komisije, tvrdi profesor ustavnog prava i predstavnike Srbije u tom telu Saveta Evrope.
„Ako gledamo stavove Venecijanske komisije i Evropske komisije mi već sada praktiÄno imamo tekst koji već sada može da odgovori zahtevima i tim evropskim standardima“, ocenio je profesor Pravnog fakulteta Vladan Petrov.
Hoće li predlog teksta postati i deo Ustava, nakon poslanika i Odbora za ustavna pitanja Narodne skupštine, odluÄiće graÄ‘ani na referendumu.
