Da je predsedniÄ�ki kandidat biti lako, to bi mogao biti svako, krilatica je koja najslikovitije objašnjava trenutnu situaciju oko traganja za zajedniÄ�kim pretendentom opozicije na mesto Aleksandra VuÄ�ića. Dok se neke stvari polako kristališu, kao što su izlazak na izbore u više programski i ideološki razdvojenih lista, predizborne i moguće postizborne koalicije, dogovor oko udruživanja u nadgledanju izbornih mesta i samog procesa glasanja, ono oko Ä�ega se cela opozicija slaže a to je potreba za jednim zajedniÄ�kim predsedniÄ�kim kandidatom nekako tavori.

Kad su dogovori opozicije o uÄ�ešÄ‡u na sledećim izborima u pitanju, ono što za sad znamo jeste da su ratne sekire do daljeg zakopane. Nema meÄ‘usobnog napadanja i na izbore će se ići u više kolona.

Iako su postojala oÄ�ekivanja o ujedinjavanju opozicije “zeleni” koje Ä�ine Zajedno za Srbiju Nebojše Zelenovića, pokret Ne davimo Beograd, kao i Aleksandar Jovanović Ćuta ići će na izbore zasebno.

Do kraja meseca o�ekuje se i zvani�na potvrda Stranke slobode i pravde, Demokratske i Narodne stranke o zajedni�kom izlasku na izbore, u koaliciji sa svim onim strankama i pokretima koje su podržavale i njihove platforme o izbornim uslovima.

Kao treća kolona opozicije na izborima će se pojaviti pulmolog Dejan Žujović, Pokret ujedinjenih fantoma i vrlo moguće pokret “Ćale ovo je za tebe” Petra Ä�urića.

Tu je i koalicija NADA koju predvodi lider Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović a koji je najavio svoju kandidaturu. Pored njega, na crtu VuÄ�iću, spreman je da izaÄ‘e i Boško Obradović, lider Dveri. 

Da li će izaći samostalno ili će se pridružiti listi koju prave SSP, DS i Narodna stranka verovatno će se znati u narednom periodu. Za taj blok je prema ranijim saznanjima Nove Obradović i dalje prihvatljiv, ali ne i lider Socijaldemokratske stranke Boris Tadić.

Šta je problem?

Nakon nedavno održanih lokalnih izbora u Negotinu, na kojima je uÄ�estvovala Narodna stranka i osvojila nešto više od 13 odsto, a koje su obeležili incidenti na biralištima, hapšenje odbornika Narodne stranke koji su ukazivali na duple spiskove i razne druge neregularnosti izbornog procesa, može se reći i da se opozicija usaglasila da svaki glas moraju braniti fiziÄ�ki i zajedniÄ�kim snagama.

Spekulisalo se i da bi potpredsednica SSP Marinika Tepić mogla biti nosilac liste za parlamentarne izbore, s tim što ostaje da vidimo kako će DS i Narodna stranaka reagovati na ovaj predlog.

Dakle, sve nekako ide, osim imena predsedniÄ�kog kandidata. Nijedna opoziciona stranka nije izašla u javnost sa svojim predlogom, a kako saznajemo ni u meÄ‘usobnim razgovorima nisu daleko otišli.

Za to postoje dva problema.

Teško je naći nestranaÄ�kog kandidata kojem se opozicija nada, a da je voljan da uÄ‘e u trku sa Aleksandrom VuÄ�ićem, protrÄ�i kroz medijsko blato i na cilj stigne kao gubitnik. Drugi problem je medijska golgota koju će taj kandidat proći do izbora. Upravo se s tim u vezu dovodi i pisanje medija da su bivši košarkaš Dejan Bodiroga i glumac Dragan Bjelogrlić odbili ovu ponudu.

Pajtić: Najgori izbor strana�ki ljudi

Bivši predsednik Demokratske stranke, profesor Bojan Pajtić ovim povodom kaže da je u ovim uslovima u kojim funkcioniše i radi opozicija, vrlo teško oÄ�ekivati da njihov kandidat odnese pobedu, jer režim kontroliše 90 odsto medija u Srbiji.

“Te medije ne koristi samo za svoju promociju, već i kao neku vrstu medijskog dželata koji se trudi da ukloni iz trke svakog ko se usudi da se kandiduje. Teško je naći nekog ko će prihvatiti tu ulogu. A taj predsedniÄ�ki kandidat mora biti nestranaÄ�ka liÄ�nost, medijski nekompromitovana, sa uspešnom karijerom i prepoznatljiva većini graÄ‘ana. Da bude demokratske orjentacije, prihvatljiv i desnom i levom centru. Takvih ima dosta, ali pitanje je da li će se toga prihvatiti”, kaže Pajtić i dodaje:

“Dakle postoje dva problema u vezi izbora predsedniÄ�kog kandidata. Jedan je taktiÄ�ki, a to je da se sa objavljivanjem imena Ä�eka do poslednjeg trenutka kako bi se izbeglo provlaÄ�enje kroz medijsko blato i takozvanog toplog zeca, a drugi personalni, jer je pitanje ko će se te uloge prihvatiti. Najgore što opozicija može da uradi jeste da u nemogućnosti da doÄ‘u do jednog imena, kandiduju više ljudi ili da se opredele za stranaÄ�ku liÄ�nost. To je pogubno i u startu redukuje šanse opozicije da doÄ‘u do solidnog rezultata“.

Ko je spreman za tu trku

Politikolog Boban Stojanović mišljenja je da opozicija još nema kandidata za predsednika.

“Mislim da nemaju kandidata i tu mislim da nema niko od pojedinaÄ�nih aktera (osim Tadića, Obradovića i Jovanovića koji su manje-više sami svoji kandidati). Verujem da imaju neke ideje, ali ljudi ne žele da se prihvate trke na 100 metara u kojoj će da im izlome noge u prvih 10, a VuÄ�ić kreće od 90-og metra”, kaže Stojanović za novine “Nova”.

Stojanović smatra i da je nemoguće i potpuno neproduktivno ići na parlamentarne i izbore u Beogradu sa nekoliko izbornih lista, a imati jednog predsedni�kog kandidata.

„Nemoguće za komuniciranje, kampanja će svakako biti prezidencijalizovana, a i taj kandidat bi ipak bio malo više na jednoj od strana. Nije kasno ni mesec pred izbore za neki pristojan rezultat, ali za pobedu je nemoguće kad god da ga objave i ako ga pronaÄ‘u, jer su ti izbori već sada zakljuÄ�ani od strane SNS-a. Pa u jednom Negotinu koriste policiju da jedna opoziciona stranka ne osvoji 20 odsto, možete da zamislite šta će da rade kada bi eventualno rezultat izbora bio neizvestan”.

Rakić: Tog �oveka o�ekuje provla�enje kroz blato

Zamenica predsednika Demokratske stranke Dragana Rakić kaže da razumem interesovanje javnosti da sazna ime predsedni�kog kandidata koga će podržati opozicija.

„U demokratski ureÄ‘enim zemljama u kojima postoje uslovi za slobodne i poštene izbore, u kojima su mediji slobodni, a sudovi nezavisni, u kojima vrh vlasti nije upleten u najveće kriminalne skandale, potpuno je normalno da se šest meseci pre izbora znaju imena predsedniÄ�kih kandidata. Ali, mi u Srbiji nemamo klasiÄ�ne politiÄ�ke izbore, mi imamo borbu protiv mafije. Ove vanredne okolnosti zahtevaju vanredna sredstva politiÄ�ke borbe, a to znaÄ�i da ćemo sa imenom predsedniÄ�kog kandidata izaći u poslednjem trenutku, baš kao što je to bilo i 2000. godine kada smo sa imenom Vojislava Koštunice izašli samo mesec dana pred izbore. Taj predsedniÄ�ki kandidat mora biti Ä�ovek od kredibiliteta, neukaljane reputacije, svestan politiÄ�kog trenutka i ono najvažnije – spreman na liÄ�nu žrtvu. Kandidovati se protiv VuÄ�ića doslovno znaÄ�i biti spreman da te razapnu na krst i kamenuju. Tog Ä�oveka i njegovu porodicu oÄ�ekuje najveća moguća negativna režimska kampanja, provlaÄ�enje kroz blato tabloida, a možda Ä�ak i nešto gore. Setimo se samo koliko je bilo politiÄ�ki motivisanih ubistava od 1999. do danas“.

Kako dodaje, za stranaÄ�ke aktiviste mnogo važnije pitanje od imena kandidata za predsednika, jeste pitanje kontrole biraÄ�kih mesta, zaštita aktivista, štandova, spreÄ�avanje upada u prostorije i pljaÄ�kanje inventara.

„Jer je svega toga bilo od kad je SNS na vlasti. Demokratska stranka u subotu 23. oktobra ima svoj Glavni odbor na kome ćemo doneti odluku da li uÄ�estvujemo ili ne uÄ�estvujemo na narednim izborima. O tome se već uveliko debatuje na mnogim stranaÄ�kim organima i meÄ‘u Ä�lanstvom. MeÄ‘u Ä�lanovima Demokratske stranke postoje i oni koji smatraju da na izbore koje organizuje mafija nema smisla izlaziti, jer se pobednik već unapred zna. Uzimajući argumente i za i protiv izaska na izbore, sigurna sam da će demokrate doneti odluku koja je u najboljem interesu graÄ‘ana Srbije. Stav Demokratske stranke je svih ovih godina borbe protiv kriminalizovane vlasti ostao isti – protiv autokratskog režima bori se samo složnim i sinhronizovnim delovanjem svih koji Ä�ine relevantnu opoziciju i neotkrivanjem karata unapred. Mi iz opozicije smo jako dobro svesni da protiv sebe nemamo politiÄ�ku stranku, nego politiÄ�ko krilo mafije i zato nemamo pravo na grešku. Jer se u ovako duboko kriminalizovanoj Srbiji politiÄ�ki stav plaća i životom“.