Mandat dosadašnjeg, jedanaestog saziva Skupštine Srbije, obeležili su nedostatak kvalitetne debate, zapaljiva retorika, nedoliÄ�no ponašanje poslanika, zloupotrebe procedura i bojkot rada u koji je stupio deo poslanika opozicije, ukazala je Inicijativa "Otvoreni parlament".

U tom sazivu, tek drugom od 2000. godine koji je imao pun mandat, poslanici su radili 370 dana u plenumu, pokazala je analiza "Otvorenog parlamenta".

"Nedostatak dijaloga i neprimereno držanje poslanika doprineli su daljem urušavanju poverenja graÄ‘ana u najviše zakonodavno telo. Otvoreni parlament već godinama apeluje da se usvoji EtiÄ�ki kodeks o ponašanju narodnih poslanika, Ä�ime bi se napravio poÄ�etni korak ka kvalitetnijoj debati u plenumu i većoj politiÄ�koj odgovornosti", navodi se u saopštenju.

Najaktivniji poslanici bili su Marijan Risti�ević iz Narodne selja�ke stranke sa 1.504 obraćanja, Vjerica Radeta iz SRS sa 1.430 i Vladimir Orlić iz SNS sa 986 obraćanja.

"Tokom ovog skupštinskog saziva najÄ�ešÄ‡e, odnosno 13 puta, kažnjavan je Radoslav MilojiÄ�ić, te Boško Obradović i Saša Radulović - po devet puta. Poslanici s najvećim novÄ�anim iznosom kazni su Saša Radulović sa 109.617 dinara i Radoslav MilojiÄ�ić sa 106.022 dinara", navodi se u saopštenju.

U saopštenju je ocena da je "kontrolnu funkciju parlament vršio površno i gotovo simboliÄ�no, a do sredine 2019. veoma retko su korišÄ‡eni kontrolni mehanizmi kojima Skupština raspolaže".

"PoslaniÄ�ka pitanja poslednjeg Ä�etvrtka u mesecu, upućena premijeru i drugim predstavnicima Vlade, bila su daleko od redovne prakse: Ä�ula su se po jednom u 2016. i 2017. godini, da bi u 2018. i 2019. poslanici po pet puta imali priliku da postavljaju pitanja izvršnoj vlasti, kao i dva puta u prvoj polovini 2020. godini", piše u tekstu.

"Najviše poslaniÄ�kih pitanja (24) postavio je Ä�orÄ‘e Vukadinović, koji nije Ä�lan nijedne poslaniÄ�ke grupe, a slede ga Marijan RistiÄ�ević iz Narodne seljaÄ�ke stranke s 22 i Boško Obradović iz Dveri s 20 pitanja", navodi Otvoreni parlament.

Analiza "Otvorenog parlamenta" pokazuje da se "izvesna poboljšanja beleže od juna 2019, kada su u plenumu, posle Ä�etvorogodišnje pauze, razmatrani izveštaji nezavisnih institucija, posle Ä�ega su Ä�ešÄ‡e organizovana i javna slušanja i sednice za poslaniÄ�ka pitanja".

"SpecifiÄ�nost ovog saziva je i bojkot skupštinskih sednica kojem je u februau 2019. godine pribegao deo opozicionih poslanika, nezadovoljnih odnosom skupštinske većine prema njima. Usled toga izostalo je u još većoj meri suoÄ�avanje argumenata u vezi sa zakonskim rešenjima", navodi se u analizi "Otvorenog parlamenta".

"Intenzivna zakonodavna aktivnost obeležila je rad ovog saziva. Usvojeno je 617 zakona, kojima je u 97 odsto sluÄ�ajeva Vlada bila predlagaÄ�. Poslanici su predložili 14, a drugi ovlašÄ‡eni predlagaÄ�i pet zakona koji su bili i usvojeni", navodi se u saopštenju.

Inicijativa "Otvoreni parlament" podseća da je u julu 2019. godine dala 46 preporuka za rešavanje hroniÄ�nih problema rada Skupštine Srbije, kao polaznu osnovu za dugoroÄ�nije pozitivne promene. Ti predlozi se odnose na postupak usvajanja zakona, jaÄ�anje parlamentarne kontrole nad izvršnom vlašÄ‡u, veće ukljuÄ�ivanje javnosti i poboljšanje saradnje s nezavisnim institucijama.