Pad režima Mila Ä�ukanovića u Crnoj Gori, srpskoj opoziciji prema sopstvenom priznanju nudi model za neke nove izbore, a to podrazumeva više kolona, nestranaÄ�kog nosioca opozicionog fronta, dobru meÄ‘usobnu saradnju i sklanjanje istrošenih lidera u drugi plan.

U Crnoj Gori dogodilo se ono što je mnogima izgledalo kao nauÄ�na fantastika: Milo Ä�ukanović je izgubio vlast, i to na izborima.

Susedska država održala je na ovaj naÄ�in lekciju Srbiji, kako treba da se ponaša opozicija da bi odnela pobedu, ali i kako vlast na dostojanstven naÄ�in prihvata poraz.

Smena vlasti u Crnoj Gori došla je nakon 31 godine, ali je stigla, a tamošnja opozicija izabrala je sasvim suprotan koncept borbe od one za koju su se opredelile njihove kolege u Srbiji. Umesto bojkota, izabrali su odmeravanje snaga na biralištima, Ä�emu je prethodila aktivna politiÄ�ka borba, opozicioni front vodio je struÄ�njak bez ukaljane biografije i nije bilo nikakvih sukoba izmeÄ‘u tri opozicione kolone. Svaka od njih predoÄ�ila je javnosti svoj politiÄ�ki program, a ne samo kritiku režima.

Ako je verovati reÄ�ima pripadnika domaće opozicije, greške su uoÄ�ene, a na njihovom ispravljanju se može raditi, manje-više po uzoru na komšije.

Lider Dveri Boško Obradović za Nova.rs kaže da postoje tri kljuÄ�ne stavke koju treba prekopirati od Crnogoraca.

“Prvo i osnovno stari i istrošeni opozicioni lideri idu u drugi plan, u prvi plan mladi ljudi. Potreban nam je jak, nezavisan, nestranaÄ�ki nosilac opozicionog fronta. On mora da ima osobine Krivokapića, da bude pobožan i porodiÄ�an Ä�ovek, patriota i ugledna javna liÄ�nost. Pod tri, moramo da imamo jednu dobru saradnju unutar opozicije, bez obzira na to u koliko kolona idemo na izbore. Nema meÄ‘usobnog napadanja, a svaka od njih mora da ima dobar potencijal za postizanje rezultata”, navodi Obradović.

SliÄ�nog je mišljenja i Sanda Rašković Ivić iz Narodne stranke.

“Srpska opozicija itekako može da izvuÄ�e pouke iz Crne Gore. U trenutku kada su njihovi lideri ostavili svoje sujete sa strane i poÄ�eli da insistiraju na onome što im je zajedniÄ�ko, a ne na razlikama, pobeda je stigla”, navodi Rašković Ivić.

Pored složnosti, ona smatra i da je više kolona opozicije jedna od kljuÄ�nih stvari.

“U Crnoj Gori nije bilo ideološkog vrištanja, podelili su se u kolone uz maksimalno poštovanje koje su pokazali jedni prema drugima. Bez obzira na to što mnogi priÄ�aju da je Milo Ä�ukanović modernista, to se nikako ne može reći za Ä�oveka koji 31 godinu drži vlast u svojim rukama. Pritom, to je bio jedan autokratski režim premrežen kriminalnim aktivnostima, baš poput ovog u Srbiji. Aleksandar VuÄ�ić je sada poslednji diktator u Evropi i vreme je da ode”, navodi Rašković Ivić za Nova.rs.

O kopiranju crnogorskog modela govorio je i predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac, isti�ući ulogu medija u ovoj borbi.

“Crnogorski Krivokapić” ne bi bio dovoljan bez “crnogorskog BeÄ�ića” i “crnogorskog Abazovića“. Sve tri opozicione liste nudile su meÄ‘unacionalni sklad umesto iskljuÄ�ivosti. Dva najtiražnija dnevna lista nisu prorežimska, postoje i dve vrlo gledane nerežimske televizije…”, poruÄ�io je Lutovac ovim povodom na Tviteru.

ÄŒlan predsedništva Pokreta slobodnih graÄ‘ana Pavle Grbović, predstavnik onog dela opozicije koja je odustala od ideje bojkota i uÄ�estvovala na junskim izborima, kaže da poraz poraz DPS u Crnoj Gori nije samo rezultat borbe opozicije.

“Jasno je da je poraz DPS-a proizvod dva procesa. Nasilnog pokušaja zanemarivanja verskih i identitetskih prava znaÄ�ajnog dela stanovništva, ali i pojava jake, autentiÄ�ne crnogorske opozicije koja ni u jednom trenutku ne dovodi u pitanje evropski put Crne Gore i njenu nezavisnost, Ä�ime direktno uzima glasove razoÄ�aranih biraÄ�a DPS-a. KljuÄ�na stvar je to da smo dobili dokaz da je moguće. Moguće je srušiti režim koji je zarobio državu i koji vlada uz pomoć zloupotrebe javnih sredstava, medijsku propagandu i nasilje. Jedna od stvari koje takoÄ‘e možemo da nauÄ�imo na primeru opozicije u Crnoj Gori jeste da nije presudan broj kolona, već da li svi idu u istom smeru i sa istim ciljem”, navodi Grbović i istiÄ�e da smo svedoÄ�ili i fenomenu koji nije Ä�esto viÄ‘an na ovom podneblju:

“To je da se opozicija nijednom jedinom reÄ�ju nije meÄ‘usobno napala, iako je jasno da meÄ‘u njima postoje znaÄ�ajne politiÄ�ke razlike. Jasno je takoÄ‘e i da niti nacionalno niti liberalno orijentisane stranke ne mogu same da osvoje vlast, i da je neophodno makar da se meÄ‘usobno tolerišu i pronaÄ‘u zajedniÄ�ki sadržalac, a to i u sluÄ�aju Crne Gore, ali i u sluÄ�aju Srbije prestavlja borba protiv državnog kriminala. Na kraju, videlo se da možda nije bez osnova dugo ponavljana mantra da ljudi žele nove i mlade ljude u politici, ali i da oni koji imaju znaÄ�ajno iskustvo treba da imaju i važnu ulogu, pre svega da pomognu tim licima da ne naprave iste greške koje su oni pravili”, zakljuÄ�uje Grbović za Nova.rs.