Uspehu opozicije u Banjaluci i Crnoj Gori, doprineli su u znaÄ�ajnoj meri novi i mladi politiÄ�ari - Draško Stanivuković i Dritan Abazović. Ovakavi rezultati u komšiluku, otvorili su pitanje šta je potrebno kako bi se i u Srbiji dogodile sliÄ�ne promene i ko su opozicione uzdanice koje mogu da uzdrmaju vlast.

Mnogo puta smo mogli da Ä�ujemo opasku da srpskoj politici trebaju nova lica, mladi, harizmatiÄ�ni ljudi baš kao što su novi gradonaÄ�elnik Banjaluke Draško Stanivuković (27 godina) crnogorski politiÄ�ar Dritan Abazović(34) godine.

MeÄ‘utim, realnost u Srbiji pokazuje da meÄ‘u vodećim opozicionarima u Srbiji nema mladih i harizmatiÄ�nih u meri koliko je potrebno ovdašnjem, zahtevnom biraÄ�kom telu. A ako ih ima, oni su dobro skriveni iza lidera koji od devedesetih godina ne silaze sa politiÄ�ke scene.  Nedovoljna spremnost aktuelne politiÄ�ke elite da ustupi svoje mesto mladima, uz stalnu potrebu vlasti da svakog novo lice provuÄ�e kroz medijskog “toplog zeca”, u znaÄ�ajnoj je meri kumovala odluci mladih da pre ulaska u politiku, gledaju ka prelasku preko granice.

Spasojević: Za razliku od naših politiÄ�ara bili su spremni da uÄ‘u u borbu

Prema reÄ�ima profesora Fakulteta politiÄ�kih nauka Dušana Spasojevića, uspešno traganje za novim ljudima na srpskoj politiÄ�koj sceni moguće je od onog trenutka kad se jasno preciziraju kriterijumi šta želimo od njih.

“KljuÄ�na razlika u odnosu na srpske politiÄ�are je ta što smo mi u Crnoj Gori i Republici Srpskoj videli ljude koji su spremni da uÄ‘u politiÄ�ku borbu, uprkos teškim uslovima. Uz to, oni su pronašli naÄ�in kako da nadoknade deo tih neravnopravnosti. Kod Draška Stanivukovića je to bilo aktivno korišÄ‡enje društvenih mreža i alternativnih vidova komunikacija. To neki ljudima kasnije postane simpatiÄ�no i glasaju za te mlade ljude, iako im oni nisu prvi izbor”, objašnjava Spasojević, dodajući da u Srbiji takav vid politiÄ�kog delovanja gotovo da ne vidi.

“Marinika Tepić, Inicijativa ‘Ne davimo Beograd’ i donekle Dveri su pojedinci i organizacije koje pokušavaju nešto da urade i da zavrede pažnju javnosti i poverenje. Mimo toga, sve se ostalo svodi na tradicionalnu politiku i konferencije za novinare. Kad gledamo politiÄ�ke partije i aktere, oseća se da nam fale ljudi koji su tek ušli u politiku i koji su željni ulice, aktivizma, kampanje i borbe. Mi imamo politiÄ�are koji su srednja generacija, koji su ‘odrasli’ u institucijama”, istiÄ�e naš sagovornik.

Republika Srpska i Crna Gora: Kako su mladi odneli pobedu

S druge strane, u Republici Srpskoj i Crnoj Gori, dešava se ono što glasaÄ�i u Srbiji iz dana u dan, poput pokvarane gramofonske ploÄ�e ponavljaju – dajte nam nekog novog, mladog Ä�oveka, da imamo za koga da glasamo.

Prethodne veÄ�eri je predsednik SNSD-a Milorad Dodik priznao poraz u trci za gradonaÄ�elnika Banjaluke. Njegov kandidat Igor RadojiÄ�ić nije obnovio mandat, te će na njegovo mesto doći kandidat opozicije Draško Stanivuković. Banjaluka je bila bastion SNSD-a i Milorada Dodika i gubitak najvećeg grada u RS je sasvim sigurno obeležila celokupne lokalne izbore u RS.

Stanivuković, zajedniÄ�ki kandidat opozicionih partija u Republici Srpskoj, Partije demokratskog progresa (PDP) i Srpske demokratske stranke (SDS), koji je i poslanik PDP u Narodnoj skupštini Republike Srpske (NSRS), nešto ranije je proglasio pobedu u trci za gradonaÄ�elnika Banjaluke. Našalio se i rekao kako ovo će prvi put nakon Ä�etiri godine moći ući u Skupštinu Grada, a da ga ne doÄ�eka policija. Istakao je kako je pobeda u Banjaluci “preduslov svih promena u cijeloj RS i da će tako biti”.

RoÄ‘en 21. maja 1993. Godine, ovaj student ekonomije je politiÄ�ku karijeru zapoÄ�eo Ä�im je postao punoletan, a 2014. godine je postao najmlaÄ‘i kanididat na Opštim izborima za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srpske. Tada je osvojio približno dve hiljade glasova. Nakon dve godine, ponovo je uÄ�estvovao na izborima, ovoga puta za odbornika Skupštine Grada Banjaluka, postaviši tako najmlaÄ‘i odbornik u istoriji tog parlamenta. Nakon izbora održanih 2018. godine, Stanivuković je postao i poslanik u Skupštini Republike Srpske, a interesantno je da je na tim izborima pojedinaÄ�no dobio najveći broj glasova u odnosu na ostale kandidate za poslanike.

PolitiÄ�ko delovanje Stanivukovića, koje pojedini analitiÄ�ari oznaÄ�avaju kao rijaliti na koji Dodik nije imao odgovor, ogleda se u organizovanju protesnih šetnji, ukazivanju na društvene probleme. UÄ�estvovao je u obnovi fiskulturnih sala širom Bosne i Hercegovine, organizovao ureÄ‘ivanje školskih dvorišta, prikupljao finansijska sredstva za pomoć obolelima. Svojevremeno je ovaj mladi politiÄ�ar pokrenuo i peticiju protiv kupovine luksuznih automobila za ministre, uÄ�estvovao u protestima majki i porodilja, kao i u onima koje organizovala inicijativa “Pravda za Davida”.

Uz sve to, kao pripadnik nove generacije politiÄ�ara, medijski mrak je probijao putem aktivne kampanje na drutšvenim mrežama. Da je predstavljao “trn u oku” politiÄ�koj eliti u RS, potvrÄ‘uje i njegovo delovanje u parlamentu. ÄŒesto je bio privoÄ‘en, hapšen, a neretko je trpeo i fiziÄ�ko nasilje. Svojevremeno je uspeo da iznervira i ministra policije Davora LukaÄ�a, koji ga je, uz salvu uvreda, ošamario.

Dritan Abazović – hit u regionu

Verovatno najpopularnijeg mladog politiÄ�ara u regionu, Dritana Abazovića, odnosno njegovu koaliciju “Crno na bijelo”,  na prethodnim izborima je ppodržalo 5,53 odsto izašlih biraÄ�a. Iako ovaj rezultat na prvi pogled ne izgleda spektakularno, on je bio dovoljan da Abazović dobije znaÄ�ajnu ulogu u smeni režima Mila Ä�ukanovića.
U prevodu: Sa njim, opcije koje predvode novoizabrani predsednik Skupštine Crne Gore Aleksa BeÄ�ić i mandatar za sastav nove vlade Zdravko Krivokapić, imaju većinu u parlamentu. Bez njega, stranci Mila Ä�ukanovića (DPS) bi se otvorio prostor za postizobrnu kombinatoriku.

Nakon izbora, Abazović je ostao dosledan ranije iznetom stavu da neće praviti vlast sa Ä�ukanovićem, te je tako potvrdio ono što je većina izašlih na crnogorske izbore želela da Ä�uje – dolaze promene. Nakon izbora u Crnoj Gori, njegova popularnost je drastiÄ�no porasla, a njegovi simpatizeru su mu Ä�ak i posvetili pesmu.

Podsetimo, Abazović je snovnu školu i Gimnaziju završio je u Ulcinju, a  Diplomirao je na Fakultetu politiÄ�kih nauka na Univerzitetu u Sarajevu, stekavši zvanje diplomiranog politikologa. Bio je student generacije i dobitnik “Zlatne znaÄ�ke” i “Zlatne povelje” Univerziteta u Sarajevu. Magistrirao je 2008. godine na Fakultetu politiÄ�kih nauka Univerziteta Crne Gore, na smeru MeÄ‘unarodni odnosi. Doktorirao je 2019. godine na Fakultetu politiÄ�kih nauka Univerziteta u Sarajevu, gde odbranio je doktorsku disertaciju na temu “Globalna politika – EtiÄ�ki aspekti globalizacije”.

Šta srpska opozicija može da nauÄ�i od Dritana i Draška

Komentarišući izborni uspeh i popularnost Abazovića i Stanivukovića, Spasojević je naveo da srpska opozicija od njih može da nauÄ�i da je važno imati plan i ne odustajati od njega.

“Moraju da shvate da nema uspeha preko noći. Uspeh mora da se gradi i ne postoji instant rezultat. I jedan i drugi su pokazali da je to moguće, bez obzira koliko su razliÄ�iti ideološki”, zakljuÄ�uje Spasojević.