Srbija je oborila sve negativne rekorde u trajanju pregovaraÄ�kog procesa na putu ka Evropskoj uniji. I dok su zemlje centralne i jugoistoÄ�ne Evrope pregovore završile za najduže šest godina, Srbija je, sedam godina od poÄ�etka, otvorila tek polovinu poglavlja, a prošle godine nije nijedno. Sagovornici portala Nova.rs navode da je oÄ�ito da je dinamika napredovanja ka Uniji u silaznoj putanji, da u Srbiji postoje otpori ka EU, koje pothranjuje vlast, te da sada deluje neverovatno da će se obistiniti najava predsednika Srbije Aleksandra VuÄ�ića da ćemo pregovore završiti do 2024, a da ćemo dve godine nakon toga postati Ä�lanica EU. ÄŒlanstvo u EU: Srbija posle sedam godina nazadovala

Umesto da već sada planiramo referendum o pristupanju Evropskoj uniji, vodeći se iskustvom zemalja koje su sva poglavlja u pregovorima sa EU zatvorila za šest godina, Srbija je jedva na polovini tog puta.

Sedam godina od formalnog poÄ�etka pregovaraÄ�kog procesa, otvorili smo 18 od ukupno 35 poglavlja, a koliko god da taj podatak ne ohrabruje, dodatno brine Ä�injenica da prošle godine prvi put nismo otvorili nijedno.

Razlog za zabrinutost je veća ako se pogleda statistika. Naime, Srbija je 2015. u pregovorima sa EU otvorila dva poglavlja, 2016. �etiri, a 2017. �ak sedam. Nakon toga kreće pad. U 2018. otvorili smo �etiri poglavlja, a u 2019. samo dva.

Prošle godine, sedam Ä�lanica bilo je protiv otvaranja novih poglavlja sa Srbijom i svi su kao obrazloženje naveli  stanje u vladavini prava.

Minić: Teško je verovati da ćemo za Ä�etiri godine zatvoriti sva poglavlja

“Ta krivulja napredovanja u evrointegracijama imala je uspon, a zatim pad koji je doveo do toga da nismo otvorili nijedno poglavlje u 2020. Kada je reÄ� o vladavini prava, odnosno ljudskim pravima, slobodi govora… nije ostvaren nikakav napredak, Ä�ak ima i nazadovanja”, kaže Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji.

Ona navodi i da se Srbija u spoljnoj politici nedovoljno prikljuÄ�ivala odlukama, deklaracijama i saopštenjima EU. Kako dodaje, zbog Ä�injenice da imamo praktiÄ�no jednopartijski parlament, od srpskih vlasti se oÄ�ekuje da otvori dijalog vlasti i opozicije.

“Što se tiÄ�e ranijih najava da ćemo pregovore završiti 2024, vrlo je teško verovati da ćemo za Ä�etiri godine otvoriti i zatvoriti sva ostala poglavlja. Do javnosti ne stižu Ä�ak ni signali da je Vlada imenovala glavnog pregovaraÄ�a i ojaÄ�ala pregovaraÄ�ki tim, niti bilo šta što bi išlo u tom smeru”, istiÄ�e Minić.

�ukić: Vu�ić ide u pravcu Rusije i Kine

Diplomata Srećko Ä�ukić navodi za Nova.rs da Srbija tapka u mestu već neko vreme, kao i da to znaÄ�i da idemo unazad. On kaže da je pesimista kada je reÄ� o evrointegracijama, jer se na njima mora raditi svakodnevno i to cela unutrašnja i spoljna politika.

“Proces prisajedinjenja EU mora bi biti svakodnevno prisutan, a ne mogu ni da se setim kada se dešavalo nešto oko Evropske unije. Više toga je bilo oko Kine, Rusije, ‘malog Šengena’… Mi ostajemo na obodu, uvereni da imamo neki znaÄ�aj u meÄ‘unarodnim odnosima. Mislimo da su nam partneri Rusija, Kina, SAD…, kao da je u pitanju Jugoslavija, a ne Srbija, koja Ä�ak nije ni cela”, kaže Ä�ukić.

On navodi da u Srbiji postoje otpori prema Evropskoj uniji, te da se oni nalaze u javnosti, medijima…, kao i da ih pothranjuje vlast.

“Pred nama postoji masa problema. Ako izuzmemo Kosovo, naša granica sa Hrvatskom nije rešena, naša granica sa BiH nije rešena…, a otvara se pitanje i granice sa Crnom Gorom. EU neće dozvoliti Ä�lanstvo sa graniÄ�nim problemima”, kaže Ä�ukić.

On navodi da je i tada bila nerealna najava predsednika države da ćemo ući u EU 2026, “kao i sve druge njegove najave oko EU”.

“VuÄ�ić je to govorio da bi u Briselu Ä�uli da je Srbija na evropskom putu. A on u stvari ne ide evropskim putem, on ide u pravcu Rusije i Kine”, zakljuÄ�uje Ä�ukić.