Ukoliko stranke opozicije na predsedniÄ�kim izborima 2022. godine žele ozbiljno da se suprotstave aktuelnom predsedniku države i SNS Aleksandru VuÄ�iću, već sad bi morale da rade na izboru predsedniÄ�kog kandidata i da ga javnosti predstave najkasnije do leta sledeće godine, smatraju sagovornici portala Nova.rs. Oni navode da bi opozicioni kandidat trebalo da bude prepoznatljiv kod velikog broja graÄ‘ana, da nema "prljav bekgraund", da bude iskusan u politici, ali ne i u donošenju politiÄ�kih odluka koje su bile u žiži javnosti.

Uprkos velikom broju opozicionih stranaka i pokreta na politi�koj sceni, pa �ak i ujedinjenjima i savezima koji su napravljeni, srpska opozicija nema dominantnog lidera, a u ovom trenutku ne može se ni pretpostaviti ko će biti njen kandidat na predsedni�kim izborima koji će biti održani za dve godine. U ovom trenutku deluje malo verovatno da će na crtu Aleksandru Vu�iću izaći neki od lidera stranaka koje su prethodne izbore bojkotovale.

Spekuliše se da je taj deo srpske opozicije već krenuo u potragu za predsedniÄ�kim kandidatom. MeÄ‘utim, u vrhu SzS navode nezvaniÄ�no za naš portal da time još nisu krenuli da se bave.

Ipak, sagovornici portala Nova.rs navode da su izbori za predsednika Srbije 2022. godine pitanje života i smrti za srpsku opoziciju i da bi ona već sada morala da krene da radi na izboru kandidata za šefa države.

Bojan KlaÄ�ar, programski direktor Cesida, navodi za Nova.rs da bi izbor opozicionog predsedniÄ�kog kandidata trebalo da bude rezultat “nenavijaÄ�kog” istraživanja javnog mnjenja, kao i da cela ova godina i poÄ�etak sledeće treba da proÄ‘e u istraživanjima i razgovorima sa ljudima.

“Ta istraživanja treba da pokažu ne samo kakav kandidat treba da bude, nego i ko sve treba da stane iza njega, da li to treba da bude cela opozicija, njen deo ili stranke koje su programski srodne. ÄŒitav nastup ne samo Vojislava Koštunice, nego i celog DOS-a, na izborima 2000. bio je plod istraživanja i strateškog planiranja”, istiÄ�e KlaÄ�ar.

On kaže da bi ime predsedniÄ�kog kandidata opozicije trebalo da bude poznato velikom broju graÄ‘ana, da ne bi morali u kampanji da im objašnjavaju ko je on.

“On bi morao da bude predstavljen mnogo pre predsedniÄ�kih izbora. Ako oÄ�ekuju da se na ozbiljan naÄ�in suprotstavi Aleksandru VuÄ�iću, njegovo ime trebalo bi da bude objavljeno na leto sledeće godine. Važno je da ga biraÄ�i raniju upoznaju, kako bi se izbegla tenzija koju nosi kampanja”, kaže KlaÄ�ar.

On isti�e da bi budući predsedni�ki kandidat opozicije svojom biografijom trebalo da bude ujedinjujući element i da bude sposoban da prevaziđe razlike stranaka koje će da ga kandiduju. Kako navodi, taj kandidat bi trebalo da predstavlja politi�ku alternativu, koja ne sme da se svodi samo na kritiku i suprotstavljanje Vu�iću.

“Za pobedu neće biti dovoljno ako on stalno bude ponavljao da je VuÄ�ić najgori Ä�ovek. Za dobar rezultat nije dovoljno samo suprotstavljanje njemu. To je dovoljno jednom delu biraÄ�a, ali ne za sve ljude koji ne glasaju za SNS. Paralelno sa tim opozicija bi trebalo da bira i kandidata za gradonaÄ�elnika Beograda, jer se pokazalo da je Beograd specifiÄ�niji i da je u njemu bojkot dao rezultat”, istiÄ�e KlaÄ�ar.

Radule Perović, istraživaÄ� Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), istiÄ�e da predsedniÄ�ki kandidat opozicije ne bi smeo da ima prljav bekgraund iz ranije politiÄ�ke karijere, odnosno da nije bio ukljuÄ�en u afere i u odluke koje su bile u žiži javnosti.

“Treba da bude relativno nov na liderskoj poziciji. Jedna od kljuÄ�nih stvari koju će morati da definiše jeste i odnos prema vlasti. Morao bi da ubedi biraÄ�e da će svi oni koji su sada na vlasti, a za koje postoji osnovana sumnja da su poÄ�inili neko kriviÄ�no delo biti procesuirani. Treba da obeća i da će se promeniti Zakon o predsedniku i da predsednik države više neće moći da bude i predsednik stranke”, smatra Perović.

On za Nova.rs kaže i da bi kandidat za predsednika morao da izađe sa politi�kom platformom sa kojom će popraviti ugled cele opozicije i da obeća da će promeniti Zakon o radu, koji će popraviti položaj radnika, kao i da će obezbediti nezavisnost javnog servisa i mehanizme koji će spre�iti potencijalne ucene.

“On treba da bude Ä�ovek sa integritetom i politiÄ�kim uskustvom. Opozicioni kandidat bi trebalo da pokrene inicijativu za promenu izbora predsednika države. On bi trebalo da se bira u Skupštini, jer mu se putem neposrednog izbora više daje na znaÄ�aju nego što on ima ovlašÄ‡enja”, dodaje Perović.

Da će predsedniÄ�ki, pa i gradski izbori, 2022. godine, za opoziciju biti pitanje života i smrti, smatra Ä�orÄ‘e Vukadnović, urednik Nove srpske politike misli. On za naš portal navodi da pitanje predsedniÄ�kih izbora simboliÄ�ki i realpolitiÄ�ki ima najveću težinu, jer se do sada pokazalo da se na tim izborima stvari lome u Srbiji.

“I iz teorije i prakse jasno je da bi taj kandidat morao da uzme bar jedan deo prorežimskih glasova, da bude kompromisni kandidat koji bi mogao da preuzme deo VuÄ�ićevih biraÄ�a ili da ih makar pokoleba. Treba da bude liÄ�nost koja ujedinjuje, a ne deli”, navodi Vukadinović.

On dodaje da je od kandidata još važnije da opozicija deluje jedinstveno i da izbegava sukobe i varniÄ�enja.

“Važno je i da opozicione stranke izgrade politiÄ�ku i logistiÄ�ku infrastrukturu, jer bez toga nijedan kandidat neće dobro proći”, kaže Vukadinović.