Obrenovac, 15.08.2022

LJUBA DELIĆ GRADI FUDBALSKU KARIJERU NA DALEKOM ISLANDU


Izvor: Lokalne novine Obrenovac | Obrenovac, 13.01.2022.
U izboru saigrača proglašen je za najboljeg igrača ekipe u protekloj sezoni.

Foto: Lokalne novine


U poslednjih nekoliko godina fudbal na Islandu nalazi se u velikoj ekspanziji, a sve zahvaljujući sjajnim rezultatima državnog tima. Junak današnje priče, naš sugrađanin Ljuba Delić, već pet sezona gradi svoj fudbalski put u dalekoj zemlji na krajnjem severu Evrope. Ubojiti napadač uspeo je za kratko vreme da osvoji srca hladnih Islanđana, a veliki broj individualnih nagrada jasno govore kakav je utisak ostavio. Na samom početku razgovora, već sada iskusni fudbaler, osvrnuo se na sam početak karijere i na one najlepše dečačke dane.

"Fudbal je za mene velika ljubav, koja traje od prvih koraka pa sve do danas. Prvi susret sa treningom i takmičenjem imao sam u Partizanu iz Draževca, sa 12.godina, što je za mnoge danas verovatno kasno, imajući u vidu koliko rano deca ulaze u svet fudbala. Draževac je tih godina imao izuzetno zanimljiv omladinski pogon, takmičili smo se u "MAG" ligi Obrenovca i mogu da kažem da sam vrlo brzo zapao za oko legendarnom čika Arsa, tako da sam jedno vreme proveo igrajući za nadaleko čuvenu školu fudbala Obrenovac 1905, u kojoj su ponikli Nemanja Matić, Filip Đuričić, Uroš Đurđević, Ivan Obradović i mnogi veliki fudbaleri sa našeg prostora. Međutim, kratko se zadržavam na teritoriji opštine Obrenovac, pa sa čuvenim crvenim kombijem i još čuvenijim Vučkom (Milan Vučićević) odlazim u Vranić, koji je tih godina bio strah i trepet za mnoge. U Vraniću sam imao potpunu slobodu, doživeo prelepe trenutke i tu i završio moju omladinsku školu".



Odlaskom Milana Vučićevića iz Vranića, tada mladi Delić odlučuje da krene sa svojim trenerom i napravi prve korake u seniorskom fudbalu.

"Posle dugog perioda u Vraniću, odlučio sam da dalje nastavim sa Vučkom, pa smo tako prvo otišli u Strelac iz Mislođina, a zatim i u Prvu Iskru. Imao sam tek 16.godina, pa je Prva beogradska liga, u kojoj je tada nastupala Prva Iskra, bila pravi izazov za mene. Liga izuzetna za kaljenje, mislim da sam tu kao igrač očvrsnuo i dobio posebnu hrabrost, koja mi i danas pomaže. Svako ko je igrao taj rang takmičenja, dobro zna kako mogu biti vruća gostovanja i drago mi je što sam tada, kao mlad igrač, imao priliku da prođem sve to. Sledeća stanica i daleko ozbiljniji pristup fudbalu počinje u Sremu iz Jakova, tadašnjem srpskoligašu. Formirala se jedna nova ekipa, nakon sjajne generacije koja je kasnije iznedrila nekoliko superligaša, među kojima je bio i naš Marko Docić. U Jakovu sam se brzo uklopio i za kratko vreme dobio bitnu ulogu. Predsednik kluba Đorđe Tomić, legenda Partizana, prihvatio me na najbolji mogući način, što mi je značilo u tim trenutcima. Mnogo mi je tada pomogao i Milan Marinković, jedan od najvećih potencijala tada u generaciji, tako da je putovanje preko Surčinskog mosta bilo dosta lakše sa njim."


Četiri sjajne sezone imao je Delić u Jakovu, stekao puno znanja od različitih trenera, ali fudbalski put ga je odveo stepenicu dalje.

"Dobrim igrama skrenuo sam pažnju na sebe i dosta klubova iz Prve lige bilo je zainteresovano za mene, ali sam na poziv Srđana Blagojevića, koji me je trenirao u Sremu, otišao u Bežaniju, koja je tada bila B tim Crvene Zvezde. Nisam se uplašio konkurencije, bilo je tada u Bežaniji izuzetno zanimljivih igrača. U klub sam došao poslednji dan prelaznog roka, zahvaljujući mojim greškama i dugim kalkulacijama. Ekipa je tada bila već oformljena, ali nisam sumnjao u sebe da ću uspeti, što mi je i trener Blagojević pokazao, uvodeći me kroz trening u ekipu. A onda, kako fudbal ume da režira, trener koji me je doveo odlazi, dolazi drugi trener kojem nisam bio interesantan i to je iskoristila Prva Iskra, koja je tada igrala Srpsku ligu. Usledio je poziv "hemičara", brzo smo se dogovorili, ali se nisam osećao ispunjeno, pomalo sam bio i razočaran, smatrao sam da mi je to korak u nazad. Ipak, tešilo me to što sam u svom gradu i što sam u ekipi imao puno prijatelja, pa je atmosfera na treninzima bila neverovatna."


A onda, iznenada na adresu Prve Iskre stiže poziv za Delića sa dalekog Islanda.

"Potpuno neočekivano stigao je odjednom poziv sa Islanda, njima je bio potreban špic, a meni nova stanica koja će da me oživi kao igrača. Uslovi koje su mi ponudili bili su apsolutno prihvatljivi, tako da sam sa ljudima iz Prve Iskre, koji su se složili da se ova prilika ne propušta, lako rešio papire i već narednog vikenda preleteo pola Evrope i stigao na maleno ostrvo vatre i leda. Nisam puno tada znao o Islandu, nisam znao ni šta da očekujem, razmišljao sam samo kako da se što bolje pokažem na početku, da ne bude sam džabe prevalio ovoliki put. Tada sam došao u KF Fjallabugd, klub iz malog mesta sa severa Islanda, koji se takmičio u četvrtoj ligi. Cilj kluba bio je ulazak u treći rang, ali nije nam to pošlo za rukom prve sezone, ali lično za mene ta sezona je bila izuzetno dobra, pošto sam bio prvi strelac ekipe. Na početku nisam imao puno strpljenja za promene koje je donelo igranje na Islandu, kao i većina stranaca koji su igrali sa mnom ili protiv mene. Na Islandu ima dosta igrača sa naših prostora, što se tiče igrača iz Srbije, uglavnom su igrači koji su na zalasku karijere. Ono što nam nije pošlo za rukom te prve sezone, jeste u drugoj, uspeli smo da izborimo plasman u treći rang. Trener Slobodan Milišić, koji je iz Srbije, nastupao je u staroj Jugoslaviji za Spartak iz Subotice, sada mi je trener. Brzo smo se razumeli i super sarađujemo. Treći rang takmičenja dosta zahtevniji, puno kvalitetnih stranaca, ali i domaćih fudbalera. Pošto radim u maloj fabrici ribe, što je za njihov domaći fudbal, pa i onaj superligaški, najnormalnije, imao sam problema da se naviknem na samu organizaciju i kako da fizički iznesem sve to. Međutim, posao nije zahtevan, kada god je potrebno u svrhu fudbala, izostanem sa posla bez problema, pošto je gazda član uprave kluba. Takođe, mi stranci smo se hranili u lokalnom restoranu, pa nam je i to olakšavalo stvari. Stvarno su uslovi, za taj rang takmičenja, kada uporedimo sa našim, jako dobri. Naravno, velika su očekivanja od stranaca, moraju da predvode tim u svakom smislu."



Naš sagovornik napravio je paralelu između Islanđana i nas Srba.

"Islanđani su jako vredna nacija, prema nekim statistikama rade najviše u Evropi. Veoma su posvećeni sportu i treninzima, država je dosta uložila u izgradnju igrališta u svim lokalnim i većim mestima. Veliki broj njih odlazi u teretane rano ujutru, a nakon toga na posao. Čest slučaj na Islandu je taj da je komunikacija sa trenerom, sam dolazak na trening, odnos sa saigračima tokom treninga veoma opušten, što mi i dan danas smeta. Razlog je taj zato što oni fudbal ne stavljaju na prvo mesto, čak i igrači koji imaju ozbiljan talenat, obavezno se posvećuju školi i rade usput nešto, a imamo i primer i kod nekih njihovih reprezentativaca. Dok je kod nas u Srbiji priča malo drugačija, mali broj igrača radi, a treneri i uprave klubova forsiraju disciplinu i strogoću. Naravno, mi smo daleko talentovanija nacija. Zato se Islanđani trude da svoje mane prekriju izuzetno marljivim radom. Njihova reprezentacija je pokazala to, dok sa druge strane mogu da kažem da je njima zanimljiv naš pristup fudbalu, mi smo dosta temperamentiniji, umemo da se posvađamo, ne izostaju ni psovke na treningu, tako da većina igrača u mom klubu ume da psuje na našem jeziku. Voleo bih kada bih povezao naš i njihov mentalitet, da ostanemo znalci kao što jesmo, a da od njih usvojimo vredan rad i želju za napretkom."


Što se tiče infrastrukture, na Islandu uglavnom dominiraju tereni sa veštačkom podlogom, ali ima i kvalitetnih terena sa prirodnom travom. Naš sagovornik uskoro će se ostvariti i u ulozi oca, tako da je i tu prelepu vest podelio sa nama.

"Veštački tereni dominiraju, ali daleko od toga da nema terena sa prirodnom travom, a u ovim nižim rangovima postoji nekoliko koji su izvanrednog kvaliteta. Pošto je Island mala zemlja, nije bilo potrebe za velikim stadionima, tako da su oni prilično skromni, ali odlično opremljeni. Moj klub ima teren sa pririodnom travom, početkom sezone u aprilu, kada prođe duga zima, nije u dobrom stanju, pa treniramo u obližnjem gradu Akureyri, na zatvorenom stadionu sa veštačkom podlogom, a taj stadion je u funkciji 12 meseci. Inače, ja živim u malom mestu Olasfjordur, na krajnjem severu u blizini Akureyri , drugog grada po veličini na Islandu. Klub je naravno obezbedio smeštaj za mene i moju suprugu Tamaru, koja je od prošle godine sa mnom u ovoj pustolovini, a svakoga dana očekujemo da nam se pridruži i mali sin, pošto je Tamara uveliko ušla u 9.mesec. Naravno, nedostaje nam Srbija, ipak su to najlepši prostori za nas i planiramo da se vratimo pred kraj moje karijere."


Delić je napravio kratak osvrt na prethodnu sezonu i izneo očekivanja za narednu sezonu.

"Protekla sezona bila je itekako dobra, bolja nego debitantska, bili smo dobar deo sezone u trci za drugu ligu, ali nismo imali sreće u presudnim utakmicama. Jako smo mlada ekipa, pa je i to uticalo, a ja sam jedan od najstarijih igrača, uz Belgijanca i Amerikanca koji imaju 27.godina. Proglašen sam za najboljeg igrača ekipe, pehar sam dobio pre nekoliko dana na svečanosti koju imamo na kraju svake sezone. U svakom slučaju očekujem narednu dobru sezonu, pripreme su počele, prve prijateljske utakmice kreću od naredne nedelje. Nadam se da ćemo iskoristiti iskustva iz prethodnih sezona i napokon ostvariti toliko željeni cilj, a to je plasman u drugu ligu." - rekao je Ljuba Delić, za kraj našeg zanimljivog razgovora.

Redakcija Lokalnih novina želi puno uspeha Deliću, kako na terenu, tako i u najbitnijoj ulozi, ulozi oca.








Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE