"Fudbal je bio njegov život, a on je život darivao Srbiji", ovako je �uveni hroni�ar srpskog sporta Joca Gajeskov opisao legendarnog Jovana Ružića - prvog jugoslovenskog fudbalskog reprezentativca iz Beograda.

Jova je pripadao generaciji fudbalera koji su udarili temelj najpopularnijem sportu u našoj zemlji.

RoÄ‘en je 12. decembra 1898. godine i kao deÄ�ak se zaljubio u fudbal. PoÄ�eo je u "Srpskom maÄ�u", zatim prešao u FK Slaviju da bi sa 15 godina odigrao prvu zvaniÄ�nu utakmicu za "Veliku Srbiju."

Nažalost, u Beogradu nije uspeo da pokaže svoje fudbalsko umeće, jer je 1915. godine, kao 17-godišnjak, bio prinuÄ‘en da sa srpskom vojskom krene na višenedeljno pešaÄ�enje po snegom i ledom okovanim planinama preko Albanije. Pravo sa fudbalskog igrališta otišao je u rat, ali od fudbala nije odustao.

https://twitter.com/milodan6/status/983426047369777152?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E983426047369777152%7Ctwgr%5E234e0c87b89ceb91871b3f182d87f19dadcbe093%7Ctwcon%5Es1_&ref_url=https%3A%2F%2Fwww.kurir.rs%2Fsport%2Ffudbal%2F4037670%2Fjovan-ruzic-prvi-jugoslovenski-reprezentativac

Nakon albanske golgote sreća ga je pogledala, našao se meÄ‘u 2.000 mladih Srba koji su iz GrÄ�ke prebaÄ�eni u Francusku. U Sent Etjenu je upisao gimnaziju i ponovo se vratio u svoje kopaÄ�ke.

Jova je zaigrao za srpski gimnazijski tim, kao half doprineo osvajanju titule vicešampiona i medalje „Hrabrost, otadžbina, rad“.

Već 1916. sa samo 18 godina nastupa za FK „Sent Etjen“, potom ga uzima FK „Internacional“ iz Nice, a 1917. sa timom „ASF“ iz Pariza postaje šampion. Upamćen je kao prvi Srbin koji je zaigrao kao prvotimac u ovoj zemlji.

Na svom prvom meÄ�u u Parizu, Ružić je u pobedi 16:0 bio strelac Ä�ak osam golova, što je posebno zabeležio u svojim memoarima "Sećanja i uspomene", objavivši iseÄ�ak iz pariskog sportskog lista "L'Aute":

"Ružić, srpski internacionalac kome je ovo bila prva utakmica za ASF, bio je veliki golgeter. Veoma visok, brz i sa lepim udarcem, Ružić je igra� velike klase".

Svoju zemlju nije zaboravio. Kada je Kraljevina SHS 1920. zaigrala na Olimpijskim igrama u Belgiji, u prvoj fudbalskoj reprezentaciji Ružić je bio jedini igra� iz Srbije.

Imao je priliku da nastavi karijeru u BeÄ�u, ali je odluÄ�io da se vrati u svoju zemlju. Zaigrao je za FK Jugoslaviju, gde je i završio svoju karijeru.

Ružić je bio i uspešan fudbalski sudija. MeÄ‘u prvima je položio sudijski ispit i od 1921. godine sudio je 950 meÄ�eva.

Osim fudbala, oprobao se i u atletici, bio je propagator hazene i rukometa, bio je pokreta� ragbi sekcije pri SK Jugoslavija.

Diplomirao je 1925. godine prava u Beogradu i do 1957. radio kao savetnik u ŽTP-u.

TOPOVSKO �ULE

Ružić je u Parizu dobio nadimak "Topovsko đule" zbog svog razornog udarca. Navodno, na jednoj utakmici raspalio je po lopti i pogodio jednog funkcionera koji se od udarca onesvestio.

Kada mu je uputio izvinjenje, funkcioner je odgovorio: "Tamo gde lete topovska đulad, mora neko i da pogine", tako je Jova dobio nadimak koji ga je pratio tokom �itave karijere.