Obrenovac, 29.11.2021

ŠAH - DREVNA IGRA UMA


Izvor: Alo.rs/Lokalne novine | Obrenovac, 24.08.2021.
Indijska i persijska veština ratovanja na tabli

Foto:Pexels


─îasopis Borba nam donosi pri─Źu o drevnoj igri uma, o─Źuvanoj u kafani. 

Ne postoje kon­kretni i pouzda­ni podaci koji potvr─Ĺuju vreme nastanka šaha.

Naime, na osnovu nekih legendi i zapisa, šah je star oko 2.000 godina. Izvorni podaci ukazu­ju na to da se šah igrao najpre u Indiji pod nazivom ─Źatura­nga i predstavljao je borbeni raspored indijske vojske, koji su sa─Źinjavali slonovi, borbe­ ne ko─Źije, konjica i pešaci. U sredini su se nalazili kralj i vojskovo─Ĺa, okru┼żeni vojnici­ma radi bolje zaštite. Kasnije su igru od Indijaca preuzeli Persijanci u šestom veku, od njih Arapi u sedmom da bi ka­snije, negde u devetom veku, Ara­pi preneli igru u Španiju pod imenom šatran┼ż.

Prvi zna─Źajni me─Źevi odr┼żani su 1574. u Španiji. Za Španiju su nastupali Ruj Lopes i Alfo­nso Ceron, dok su na suprotnoj strani bili Italijani Leona­rdo i Paolo Boi. U ovom me─Źu pobedili su Italijani, a susret je bio odr┼żan u prisustvu kra­lja Španije Filipa Drugog.

Dvorska zanimacija

Mnogi kraljevi i carevi igrali su šah. Napoleon, Filip Drugi, veliki Nje­goš…

Tokom vekova, kao i da­ nas, šah je imao veliki broj pristalica i poklonika, ali i protivnika, od koji su naj­ve─çi bili crkveni veli­ kodostojnici na istoku i zapadu. Naime, šah je bio zabranjivan od pravoslav­ne i katoli─Źke crkve. Crkva je zabranjivala i ostale sportske igre, smatraju─çi ih dangubom, gubljenjem vremena, a sve to mo┼żda iz bojazni da se ljubitelji tih igara ne udalje od Crkve. Po─Źetkom 18. veka primat u šahu preuzele su Francuska i Engleska, a cen­tar šahovskog ┼żivota postaju kafane, u kojima se okupljaju pripadnici nove gra─Ĺanske klase u usponu.

┼Żenski šah stupa  na svetsku scenu nešto kasnije od muškog. Me─Ĺu ┼żenama je bilo veoma dobrih šahistki­nja, od kojih su neke uspešno igrale i na muškim turni­rima. Prva svetska prvakinja bila je Vera Men─Źik, koja je na tom tronu bila od 1927. do 1944, kada je tragi─Źno pogi­nula u Londonu. Poznato je da je bilo dosta predrasuda pro­tiv šahistkinja od muških igra─Źa, a primer koji govori tome u prilog je slu─Źaj Bobija Fišera, koji je sedamdesetih godina odbio da igra na šam­pionatu SAD zato što je na tom turniru igrala i jedna ┼żena. Tom prilikom izjavio je: “Ja svakoj ┼żeni mogu dati konja fore.”

Najzna─Źajnija stru─Źna publikacija

Pokretanjem Šahovskog informatora 1966. Srbija je na ovaj na─Źin dala ogroman doprinos razvoju i širenju šaha u svetu. Do pojave kompijuterske ere sredinom de­vedesetih godina, Šahovski informator je bio najzna─Źa­jnija šahovska publikacija u svetu, prodata u skoro tri miliona primeraka. Danas se šah posmatra kao va┼żna sportska aktivnost, koja, pored razvijanja takmi─Źarskog duha, obezbe─Ĺuje i intelektualni razvoj jer, kako je ista­ kao Maks Eve: “Lasker je rekao šah je borba i ja se sla┼żem s njim jer cilj šahovske borbe je pobeda.”

Ipak, odnos iz­me─Ĺu šahista i šahistkinja se zna─Źajno promenio pojavom None Gaprindašvili, Maje ─îiburdanidze, a naro─Źito se­stara Polgar.

Zašto je kralj toliko va┼żan i zašto je on toliko slab? Figura kralja predstavljala je indijskog cara Šah­u­šah. Ovaj kralj kraljeva bio je mu­ dar vladar, ali ne ratnik, te su bitke vodili njegovi gene­rali. Imperija je pora┼żena kada se kralj zarobi. Kraljica ima najinteresantniju istoriju od svih šahovskih figu­ ra. Kraljica je dobila nova pravila kretanja i sve ve─çu mo─ç kroz razvoj igre u 15. ve­ku. Postala je najmo─çnija fi­gura na tabli, mo─çnija od topa i kralja. Postoje predposta­vke da su Španci, koji su za­slu┼żni za dalji razvoj igre, dali toliku mo─ç kraljici jer su bili inspirisani špan­skom kraljicom Elizabetom, Jovankom Orleankom i Pre­svetom Bogorodicom. Lovac je predstavljen kao naoru┼żani pratilac koji je sedeo na za­dnjem delu slona. Skaka─Ź ili vitez se promenio vrlo malo kroz istoriju. Naime, Indijci su ga predstavljali kao naoru┼żanog ratnika sa šti­ tom i ma─Źem. Ve─ç na po─Źe­tku šaha pešak je imao ulogu vojnika.

Najšahovskija zemlja sveta

Prve godine posle Drugog svetskog rata bile su godine uspona, a period od 1950. do 1980. zlatno doba jugoslovenskog šaha. Najve­─çi doprinos dali su uglavnom naši šahisti iz Partizana i Crvene zvezde. Istaknuta imena tog doba bila su Petar Trifuno­vi─ç, Svetozar Gligori─ç, Aleksan­dar Matanovi─ç, Borislav Ivkov, Milan Matulovi─ç i mnogi drugi.

Naši šahisti su ostvarili niz odli─Źnih rezultata u pojedi­na─Źnoj konkurenciji. Odnosili su pobede na nekoliko stotina vrhunskih me─Ĺunarodnih tur­nira. Svetozar Gligori─ç krajem pedesetih, a Ljubomir Ljubojevi─ç 1983. bili su najbolji šahisti sveta izvan Sovjetskog Saveza. Alisa Mari─ç je po─Źetkom 1991. pora┼żena u finalnom me─Źu iza­ziva─Źa za svetsku šampionku od kasnije prvakinje Ksi Jun iz Kine. Omladinski prvaci sve­ta su bili Borislav Ivkov 1951. u Birmingemu, Nataša Bojkovi─ç 1991. u Majamiju i Igor Mila­ dinovi─ç 1993. u Kalkuti.

Naši ┼żenski klubovi su tako─Ĺe imali dobre rezultate na me─Ĺunarodnoj sceni, trijunfuju─çi ─Źak pet pu­ta u Kupu evropskih šampiona: Agrouniverzal (1996,2000,2001), Goša (1997), BAS (2002). USSSR, naša zemlja je po interesovanju gledalaca i njihovom poznavanju šaha va┼żila za najšahovskiju ze­ mlju sveta. Srbija je bila doma─çin više izuzetnih šahovskih tur­nira radio me─Ź Jugoslavija ­SAD 1950, Turnir kandidata 1959, Me─Ź stole─ça (SSSR ­ Ostatak sveta) 1970, finalni me─Ź kandidata za svetskog prvaka Kor─Źnoj­Spaski 1978, GMA­JAT1988. open, nakom je prvi put u svetu u─Źestvovalo 100 velemajstora, Olimpijada u Novom Sadu 1990, Revanš ­me─Ź stole─ça Fišer ­Spaski 1992. super turniri Investbanke 1987­ 1997, Osmomartosvki turniri, koji, uz turnir u Hestingsu, ima najdu┼żu tradiciju u svetu…





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE