Sve više dece danas tako komunicira - bez reÄ�i. Zašto je tako i šta uÄ�initi da se stvari poprave, za Zadovoljnu priÄ�a pedijatar Brana Racić.

Poslednjih 10 godina deca sve više imaju problem s govorom

„ÄŒinjenica je da poslednjih 10 godina deca sve više imaju problem s govorom, i sa Ä�itanjem, i sa pisanjem. Izuzev onih koja imaju ozbiljne zdravstvene poremećaje, pretpostavka je da deca danas sve manje govore jer nemaju dovoljno stimulacije. Utisak moj i mojih kolega je da roditelji, zbog današnjeg tempa i naÄ�ina života nemaju mnogo vremena da se bave decom“, pedijatar Brana Racić za Zadovoljnu.

Kao što već znamo deca sve manje vremena provode igrajući se napolju, a dosta su upućena na mobilne telefone, tablete i televiziju.

„To su slike uglavnom bez emocija, one koje ih ne stimulišu da govore. Kad se okrenu nekoj drugoj aktivnosti, nije im zanimljivo jer su naviknuti na ovaj naÄ�in zabave.“

Ni knjige više nisu u modi.

„Problem je i što je sve manje onih koji deci Ä�itaju slikovnice, knjige, a malo se boravi i u prirodi“, navodi naša sagovornica.

Pandemija ostavlja trag

Da sve bude još gore, trag je ostavila i izolacija zbog korone koja je trajala i previše.

„Taj problem je zbog pandemije sada još više izražen. Prethodno je bio sluÄ�aj da deÄ�aci kasnije progovore, meÄ‘utim, sada već to primećujemo kod devojÄ�ica.“

Pritom, kod takozvanih korona beba, tj. dece rođene za vreme pandemije, već su primetne i neke posledice.

„Zbog izolacije i manjka kontakta s drugim ljudima, ali i zbog maski, oni su više uplašeni na pregledima. Sa strahom reaguju na nepoznate ljude, jako su uznemireni, plaÄ�u.“

Upornost daje rezultate

Brana Racić kaže da se već oko druge godine kod deteta vidi ako postoji neki problem s govorom i da se u tom sluÄ�aju odmah treba posvetiti rešenju.

„TaÄ�no se zna u kom uzrastu dete šta treba da govori. Prvo kreću slogovi sa oko godinu, godinu i po dana. Zna se i kad treba da se izgovaraju cele reÄ�i, pa da sklapaju kratke reÄ�enice, a već sa pet godina moraju da izgovaraju sva slova. Desi se da je to kod nekog deteta kasnije, a s druge strane neka deca od dve i po godine fantastiÄ�no teÄ�no govore. Ako zatreba, dete se po potrebi šalje na dodatna ispitivanja. Ipak, dobro je što u velikom procentu uporan rad daje rezultate“, kaže naša sagovornica i dodaje da treba nastaviti i kada bude primetan prvi napredak – sve dok se problem ne reši.

Sve emocije u jednu re�

S druge strane, kod starije dece je primetan oskudan fond re�i. I tu se opet vraćamo na tablete i telefone.

„Ne Ä�itaju knjige, lektire. Sve se svodi na taj moderan vid komunikacije. Nažalost, osnovci su vrlo rano na društvenim mrežama i odatle usvajaju i model ponašanja i reÄ�nik. Onda deca izražavanje osećanja i razmišljanja svedu na jednu reÄ�, na primer super, kul, ekstra, i na smajlije.“

Da bi se ova ružna slika popravila, da bi mališani Ä�avrljali i brbljali, a ne bili uÄ�aureni, s tek pokojom reÄ�i, potreban je rad svih.

„Deluje da ni sami roditelji nisu edukovani šta treba da rade i kako da pomognu deci, pa traže savete od nas pedijatara. A da bi zaista bilo bolje, treba da pomognu svi – i roditelji, i ljudi iz okruženja, i defektolozi i logopedi“, zakljuÄ�uje pedijatar Brana Racić.