Nizak deÄ�ji rast nije samo estetski problem, kako ga najÄ�ešÄ‡e doživljavaju, već može ukazati i na ozbiljnije zdravstvene probleme.

Rano otkrivanje poremećaja od izuzetnog je znaÄ�aja, jer u velikoj meri poboljšava prognozu u pogledu mogućnosti dostizanja detetove normalne telesne visine. Prema procenama, u Srbiji trenutno više od 2.000 dece prima terapiju hormonom rasta.

Hormon rasta osim što utiÄ�e na linearni rast kostiju, ima i niz znaÄ�ajanih uloga u metabolizmu, a njegov nedostatak može pruzrokovati srÄ�ane, imunološke, probleme sa kostima, plućima. Ukoliko dete ne raste Ä�etiri do pet centimetara godišnje ili ako mu se usporava rast, savetuje se odlazak kod endokrinologa.

Iz tog razloga je od najvećeg znaÄ�aja dijagnozu postaviti u što ranijem periodu razvoja deteta kako bi se primenom odgovarajuće terapije postigao željeni cilj. U svemu tome najvažniju ulogu ima primarna zdravstvena zaštita, zato su redovni sistematski pregledi dece od najvećeg znaÄ�aja, kao i pravovremeno informisanje o problemima koji mogu da nastanu zbog poremećaja rasta.

Nizak rast znaÄ�i da je telesna visina deteta ispod donje granice normale za uzrast i pol. NajÄ�ešÄ‡e je porodiÄ�na odlika ili posledica konstitucionalno usporenog rastenja. MeÄ‘utim, nizak rast može biti prouzrokovan razliÄ�itim poremećajima zdravlja i što je veće odstupanje telesne visine od normale to je veća verovatnoća da dete ima neki od patoloških oblika niskog rasta.

- NajÄ�ešÄ‡i endokrinološki uzroci niskog rasta su nedostatak hormona rasta i nedostatak hormona štitaste žlezde, a od ostalih patoloških uzroka nizak rast može biti prouzrokovan intrauterusnim zastojem u rastu, celijakijom, razliÄ�itim genetskim sindromima, hroniÄ�nim bolestima. Niska telesna visina roditelja najÄ�ešÄ‡e objašnjava nizak rast deteta, ali to ne sme biti razlog da se dete ne uputi endokrinologu Ä�im se uoÄ�i poremećaj. Nedostatak hormona rasta kod dece može biti nepoznatog i poznatog porekla, uroÄ‘eni i steÄ�eni.

Kada se radi o uroÄ‘enom nedostatku hormona rasta, najÄ�ešÄ‡e se uoÄ�ava posle druge godine života, a uzroci mogu biti genetski uslovljeni ili razvojni poremećaji glave, koji se javljaju sporadiÄ�no. U steÄ�ene uzroke spadaju ozbiljne povrede glave, tumori glave, infekcije centralnog nervnog sistema, zraÄ�enje glave - objašnjava doc.dr Maja Ješić, pedijatar-endokrinolog u Univerzitetskoj deÄ�joj klinici u Tiršovoj.

Deca sa ovim problemom leÄ�e se injekcijama hormonom rasta, koje u našoj zemlji pokriva zdravstveno osiguranje, odnosno RepubliÄ�ki fond za zdravstveno osiguranje.

- Osnovni preduslov uspešne terapije je što ranije postavljanje dijagnoze i postizanje maksimalne visine pre poÄ�etka puberteta. Osim stimulacije linearnog rasta, hormon rasta ima višestruka korisna delovanja koja obuhvataju održavanje normalnog telesnog sastava i metabolizma tokom celog života. Stoga se kod osoba sa dokazanim nedostatkom hormona rasta preporuÄ�uje supstitucija tog hormona i posle prestanka rasta u visinu, ali u dozama koje su manje od susptitucionih doza u detinjstvu i adolescenciji - dodaje doc. dr Maja Ješić.

Ipak, do zastoja u rastu nekada dolazi još dok je beba u maminom stomaku, takozvani intrauterini zastoj rasta, koji se u prošlosti Ä�esto mešao sa terminom deteta malog za gestacioni uzrast.

- Mi imamo krivulje rasta koje se primenjuju po roÄ‘enju. MeÄ‘utim, te krivulje rasta postoje i za doba pre roÄ‘enja bebe, koje tokom trudnoće treba da prati akušer pomoću ultrazvuÄ�nog pregleda. Na osnovu toga može se znati da li se tokom trudnoće dogodio intrauterini zastoj rasta ploda ili nije. Uzroci zastoja u rastu fetusa dešavaju se iz brojnih razloga, a dele se na fetalne, maternalne, placentne i veoma važne spoljne faktore, na koje se može delovati preventivno. NovoroÄ‘enÄ�ad sa intrauterinim zastojem u rastu imaju veći rizik od smrtnosti, a mogu imati hipoksiju, hipotermiju, oboljenje jetre, hematološke, imunološke poremećaje, plućne bolesti, konvulzije, bubrežnu slabost i mnoge druge poremećaje.

TakoÄ‘e, intrauterini zastoj rasta može ostaviti trajne posledice po bebu, pa su tako neurorazvojni poremećaji, poput poremećaja pažnje, uÄ�enja, pamćenja, hiperaktivnosti pet do 10 puta Ä�ešÄ‡i - istiÄ�e prof. dr Miloš Ješić, nenonatolog u Univerzitetskoj deÄ�joj klinici u Tiršovoj.

Doktor kaže da ova stanja mogu delimiÄ�no da se leÄ�e, ali da pravi terapijski pristup u leÄ�enju intrauterinog zastoja rasta, još uvek nije razvijen.

- Definitivno mi terapiju nemamo. Možemo da leÄ�imo samo posledice i to sa ograniÄ�enom uspešnošÄ‡u. Ovde prevencija ima glavnu ulogu, a to je pravilano praćenje rasta i razvoja fetusa dok je u materici, kao i na prevenciji spoljnih uticaja i vezani su za režim života majke - upozorava prof. dr Miloš Ješić.