Da li ćemo da budemo zdravi ili bolesni samo je u izvesnoj meri određeno genima koje nasleđujemo i životnim navikama. Od podjednakog zna�aja je i uticaj mikroorganizama koji žive u ljudskom telu.

Asistent dr Vladimir Milivojević, gastroenetrolog KliniÄ�kog centra Srbije, kaže da se metoda koja se bavi analizom sastava i funkcije genoma razliÄ�itih unutrašnjih mikroorganizama naziva metagenomika:

- Pojedini istraživaÄ�i pretpostavljaju da je hroniÄ�na infekcija helikobakterijom izvor Parkinsonove bolesti. MeÄ‘utim, nije utvrÄ‘eno da li infekcija aktivira bolest ili je bolest podstiÄ�e. Uglavnom, ustanovljeno je da kod bolesnika sa Parkinsonovom bolešÄ‡u postoji "greška" u sastavu crevnih mikororganizama. Ovi pacijenti, za razliku od zdravih ljudi, imaju manjak "protivupalnih", a višak "pro - upalnih" bakterija.

Brojni nauÄ�ni dokazi ukazuju da je poremećaj mikroorganizma u crevima povezan sa mnogim patološkim stanjima.

- Na primer, ima naznaka da Kronova bolest i ulcerozni kolitis mogu da budu uzrokovani nedostatkom izloženosti bakterijama, gljivicama i virusima tokom detinjstva, zbog preterane higijene ili upotrebe antibiotika. Ustanovljeno je i da su za 80 odsto karcinoma želuca odgovorne bakterije u crevima. Disbalans među mikorganizmima u organima za varenje vodi �ak i u depresivno raspoloženje i anksioznost - kaže dr Milivojević.

Za najmasovnije bolesti današnjice, takoÄ‘e bi uzrok trebalo tražiti u poremećaju crevne flore.

- Ispitivanje mikrobioma gojaznih osoba otkrilo je siromaštvo odreÄ‘enim bakterijama, usled Ä�ega se razvija šećerna bolest. UtvrÄ‘eno je i da masna jetra može da nastane kao rezultat neuravnoteženog sastava bakterija u crevima - kaže dr Milivojević.

Sićušni gastrointestinalni organizmi imaju uticaj i na razvoj aterosklerotskog plaka i na moguće komplikacije ateroskleroze. Naime, u crevima je "zapisano" i da li će oboleli od bolesti krvnih sudova da doživi moždani ili srÄ�ani udar.

- OdreÄ‘ene crevne bakterije proizvode trimetilamin supstancu, koja kada se oksidiše u jetri pogoduje stvaranju ugrušaka - kaže dr Milivojević.

Nekoliko studija uspostavilo je vezu s poremećajem crevne i plućne mikroflore, sugerišući da odreÄ‘eni mikroorganizmi igraju ulogu i u nastanku astme.

O zna�aju uticaja crevne flore na zdravlje svedo�i i �injenica da se pacijentima koji su usled infekcije životno ugroženi radi fekalna transplantacija.

- U sluÄ�aju infekcije klostridijom, istraživaÄ�i su otkrili da se infekcija može uspešno leÄ�iti putem transplantacije stolice, u kojoj se fekalni materijal zdrave osobe prenosi na pacijenta, Ä�ime se obnavljaju populacije korisnih bakterija u obolelom crevu.

1.000 VRSTA

Bakterije su najbrojniji mikroorganizmi u ljudskom telu. Procenjuje se da humani mikrobiom ima više od 1.000 razliÄ�itih vrsta bakterija, a njihova brojnost se kreće izmeÄ‘u 75 i 200 hiljada milijardi.