Kako da roditelji stimulišu, a ne da koÄ�e razvoj govora kod deteta?

Prve reÄ�i koje dete izgovori uvek su velika radost za roditelje. Ipak, koje greške mama i tata tada nesvesno prave, a mogu da naštete govornom razvoju deteta, kao i koliko reÄ�i dete treba da usvaja kako odrasta, za Zadovoljnu otkriva logoped Dušan Trbojević.

Pravilan rast fonda reÄ�i vašeg mališana

U periodu od 12 do 18 meseci dete ima aktivan reÄ�nik od šest do osam reÄ�i. Sa dve godine reÄ�nik je od oko 200-300 reÄ�i, a sa tri godine odreÄ‘ivanje norme se smatra nemogućim zbog povećanja obima i raznovrsnosti vokabulara (od 500 do 1.000 reÄ�i)“, kaže za Zadovoljnu logoped Dušan Trbojević.

A kako sve to malo detaljnije izgleda od samog po�etka?

„Bebe od roÄ‘enja reaguju na glasove i izuzetno su osetljive na razlike izmeÄ‘u razliÄ�itih glasova u jeziku. Oko šestog meseca usvajaju karakteristiÄ�ne strukture maternjeg jezika, uÄ�eći da glasove kombinuju u reÄ�i. UoÄ�avaju i naglašavanja i govorne pauze, primećujući reÄ�i koje se najviše ponavljaju“, kaže naš sagovornik i napominje da svako dete ima svoj individualni tempo razvoja.

Prve re�i oko prvog rođendana

Doktor istiÄ�e da to znaÄ�i da će neka deca izgovoriti prve reÄ�i sa prvim roÄ‘endanom, dok će drugoj trebati malo više vremena.

„Prve reÄ�i deca izgovaraju najÄ�ešÄ‡e oko prvog roÄ‘endana, neka ranije, a neka kasnije. Uvek su to reÄ�i koje su na nivou dva sloga (ma-ma, ta-ta, ba-ba, de-da, ko-ka…), a kasnije se verbalna memorija za višesložne reÄ�i proširuje. Sa oko godinu i po dana dete spaja dve reÄ�i u frazu, a sa navršene dve godine se javlja kraća reÄ�enica od tri reÄ�i.“

Fond re�i se bogati i dete sa �etiri godine bi trebalo da govori te�no.

„Govor deteta je tada razumljiv i široj socijalnoj sredini. Ono koristi poravilno gramatiku, a sa pet godina izgovara sve glasove maternjeg jezika. Prvo se usvajaju imenice i kraće reÄ�i, a kasnije glagoli i pridevi.“

Kako da roditelji stimulišu govorni razvoj deteta

Naš sagovornik kaže da je u svemu vrlo važno i da mama i tata podstaknu govorno-jeziÄ�ki razvoj kod svog mališana, pre svega jer je zbog sve bržeg tempa života primetno da sve više dece kasno progovara, ima siromašan reÄ�nik i nepravilno izgovara glasove. Otuda važno pitanje – šta možemo da uÄ�inimo da bi dete raslo u podsticajnom govornom okruženju.

„Za poÄ�etak, potrebno je odvojiti dovoljno vremena za svoju decu. Deca uÄ�e govor kroz slušanje, gledanje, imitiranje, igranje, odazivanje, kao i interakciju sa drugima. Zbog toga, veoma je bitno spustiti se na nivo deteta da bi vam jasno videlo lice ili Ä�ulo glas. Od velike važnosti je održavati kontakt pogledom. Komentarišite ono što dete radi i Ä�ime se igra, a kada kaže neku reÄ�, ponavljajte je i automatski proširujte u reÄ�enicu. Nemojte da forsirate stalno pitanja ko je to i šta je to, već razgovarajte o tome šta dete u datom momentu radi. Koristite jednostavne reÄ�i, sa laganim ritmom i tempom govora, uz promenu intonacije. Budite sigurni da dete razume, zato i savetujem upotrebu kratkih reÄ�enica. Kada želite da dete nešto uradi, dajte mu jasne instrukcije za to.“

Najveća greška – tepanje

Doktor kaže detetu treba objasniti sve što vidi, Ä�uje ili oseti.

„Dok prilagoÄ‘avate svoj jezik detetovom, vodite raÄ�una da osim laganog ritma, tempa i intonacije koristite pravilan izgovor, odnosno nikako ne tepajte detetu. NajÄ�ešÄ‡a greška koju roditelji prave je tepanje. Iz potrebe da pokažu ljubav, mame i tate se svojim mališanima obraćaju maznim i tepavim glasom, ne razmišljajući o tome da deca uÄ�e oponašajući i da takav govor može samo da ih zbuni. Veoma je važno da se od samog roÄ‘enja koristi pravilan izgovor – prvi je savet koji se može Ä�uti od logopeda.“

Dr Trbojević kaže i da na svako postavljeno pitanje detetu treba dati dovoljno vremena za odgovor.

„Idite zajedno u kupovinu, razgovarajte o stvarima koje vidi u prodavnici, dopustite detetu da pronaÄ‘e odreÄ‘eni predmet. Na pijaci razgledajte voće, povrće. Te neposredne životne situacije su najbolje za razvoj govora i jezika. ÄŒitajte zajedno, razgledajte knjige, slikovnice, uÄ�ite pesmice. Kuvajte zajedno, neka vam pomaže u kućnim poslovima, propratite objašnjenjem šta radite…“

Što manje tableta i TV-a

Takođe, kada �ujete neku re�, jako je bitno da dete pohvalite i da se obradujete tome.

„Uvek imajte vremena da odgovarate na radoznala deÄ�ja pitanja. U ovom delu je nemoguće zaobići TV, tablet, raÄ�unar, ali to svedite na najmanju moguću meru, odnosno dozirajte i birajte sadržaj. Istraživanja su pokazala da deca koja u ranom uzrastu dosta vremena provode ispred televizora, kasnije imaju problem sa pažnjom i koncentracijom. Dete ispred televizora nema dvosmernu komunikaciju jer je televizija jednostrani medij i vrlo Ä�esto dete stagnira upravo zbog toga.“

Doktor za kraj napominje i da je decu koja koriste dudu ili flašicu ili sisaju palac neophodno odviknuti od tih navika jer mogu dovesti do kasnijeg razvoja govora i potom nepravilnog izgovora glasova zbog deformacije artikulatornog aparata.